Rusija se zalaže za sveobuhvatni klimatski sporazum

Rusija se zalaže za što bržu izradu novog međunarodnog sporazuma o klimi. Po izjavi šefa administracije predsednika RF, Sergeja Ivanova, na Međunarodnm ekocivilizacijskom forumu u kineskom Gujanu, „čovečanstvu je potreban novi model razvoja, koji bi, s jedne strane, obezbeđivao blagostanje društva, a s druge bi omogućio da se izbegne prekomeran pritisak na prirodu“.

Okvirna konvencija UN o promeni klime, koju je potpisalo preko 180 zemalja, stupila je na snagu pre 20 godina, a situacija u vezi s ekologijom na planeti se ne poboljšava. Kjotski protokol, koji je svojevremeno proglašen za dokument kojim je postignut veliki napredak, danas je beznadežno zastareo. U njemu se sadrže zahtevi u vezi s emitovanjem gasa po tipu „staklene bašte“ samo prema razvijenim zemljama, čija industrija je svojevremeno pričinjavala glavnu štetu čovekovoj okolini. A danas glavni izvor zagađenja atmosfere nisu toliko razvijene zemlje, koliko zemlje u razvoju. Očigledna je potreba da se ponovo razmotre postojeća ekološka ograničenja, da ugovor postane pravedniji i sveobuhvatniji. Odgovarajući rad se odvija već nekoliko godina i danas se može govoriti o tome da će sporazum biti napisan i da će ga svi odobriti, tvrdi rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda divlja prirode (WWF) Aleksej Kokorin:

- Uspeli smo da se dogovorimo da to bude sporazum univerzalan za sve zemlje. Ako se setimo Kjotskog protokola, tamo su samo razvijene zemlje prihvatale obaveze vezane za emisiju otpadnih gasova. Ovde će obaveze – one se nazivaju „ulozima“ – imati svi. Praktično, već je odlučeno da sistem ovih uloga bude sledeći: zemlja sama određuje svoje obaveze i usaglašava ih s drugima. Dalje se ove obaveze usvajaju i s vremena na vreme će se ponovo razmatrati. Takođe će biti obavezan monitoring izvršenja na međunarodnom nivou.

Istaći ćemo da obaveze nisu samo količine emitovanja gasova po tipu „staklene bašte“ u određenom roku. One se tiču i izdvajanja finansijske pomoći za zemlje koje su najranjivije usled klimatskih promena. Zasad pitanje ko, koliko i za koga treba da izdvoji novac za prilagođavanje na promenu klime, ostaje kamen spoticanja, ističe Aleksej Kokorin:

- Postoji priličan broj zemalja UN koje su zapravo već odavno razvijene, a formalno, u UN, i u Konvenciji UN o klimi se smatraju zemljama u razvoju. To su, na primer, Singapur, Saudijska Arabija, Kuvajt, Južna Koreja i niz drugih. I skoro sve, osim verovatno Južne Koreje, žele da sačuvaju ovaj status i da imaju poludobrovoljne obaveze. Ali to je apsurd. Ne mogu obaveze Saudovske Arabije biti iste kao status obaveza Bangladeša ili Burkine-Faso. Zato treba prevladati otpor niza zemalja.

Za rešavanja ovih nesuglasica zemlje imaju još nekoliko meseci u toku godine. Dinamika pregovora je vrlo bogata. U septembru 2014. godine u Njujorku će biti održan klimatski samit Generalnog sekretara UN. Rad će se nastaviti u oktobru u Bonu (Nemačka), a zatim na konferenciji strana Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama u Limi (Peru) u decembru 2014. godine.

U Rusiji, koja se strogo pridržava ekoloških obaveza, između ostalog, i po Kjotskom protokolu, postoji nada da će sveobuhvatni sporazum o klimi, koji treba da zameni Kjotski protokol i da označi klimatsku odgovornost svih zemalja, biti potpisan na konferenciji u Parizu krajem 2015. godine.

Tatjana Tabunova,