Čudo u Sočiju od pre Ledenog doba

Videti šume od pre Ledenog doba i osetiti to drevno doba gosti zimske Olimpijade u Sočiju moći će bez odvajanja od sportskih takmičenja. Svega dva sata vožnje od grada nalazi se Kavkaski biosferski zabran - svet biljki, koje su se sačuvale od prastarog doba. On davno privlači pažnju ne samo naučnika, već i ljubitelja prirode.

Kavkaski biosferski zabran je drugi po veličini posle Bavarske šume zabran u Evropi. On zauzima 340 hiljada hektara, što se može uporediti s teritorijom Luksemburga i Andore zajedno. Teritoriju zabrana je arendovala carska porodica Romanovih krajem 19. veka. Već tada je bila očigledna jedinstvenost tog mesta. Zvanično svetsko priznanje je zabran dobio 1999. godine, kada se našao na spisku Svetske prirodne baštine UNESKO-a. On je vredan pre svega prirodnom raznovrsnošću, objašnjava ekspert Grinpis Mihail Knejdlin.

- To je jedini na zapadu Kavkaza veliki zabran, koji obuhvata praktično sve prirodne zone – šume, alpijske livade, planine. Takva priroda nigde više ne postoji. To je jedinstveni kompleks životinjskih i biljnih vrsta. Upravo u tome je njegova glavna vrednost.



Glavni ponos zabrana je tiso-šimširski gaj. Prosečni uzrast stabala je 400 godina, najstarija stabla su stara više od 2 hiljade godina! Ima ih više od 3 hiljade. To se odnosi ne samo na drveće. Svaka peta biljka tog zabrana je reliktna, odnosno, sačuvala se od prastarog doba. Svaka treća se nalazi u Crvenoj knjizi. Inače, tiso-šimširski gaj često nazivaju kolhidskom šumom. Kolhida je naziv drevne države, koja je postojala na ovoj teritoriji još u 4. veku pre naše ere, sam Herodot je pominje u svojim istorijskim traktatima. To je jedino mesto na Zemlji, gde se mogu videti toliko drevni eksponati. To je moguće zahvaljujući mikroklimi gaja, - kaže zamenik direktora Kavkaskog zabrana Aleksej Mitrofanov.

- S jedne strane, sa severa, gaj štite visoke planine i šumski pojas. S juga je Crno more. Praktično čitave godine tu je vlažnost veća od 85 odsto. Tu nema snega, ni temperature ispod nule. Takvi povoljni uslovi su omogućili očuvanje tog gaja.

Ništa manje je interesantan i životinjski svet. Tu ima životinja, koje su živele pre milione godina, naprimer, neki glodari i sisari, koji su na rubu nestanka: košute, kavkaski plemeniti jelen, planinski bik. Te životinje mogu da se vide samo ovde. Na južnoj granici Kavkaskog zabrana se nalazi Sočinski nacionalni park, poznat po svojim vodopadima i kanjonima. Vodopadi su kod nas na svakom potoku, priča šef odelenja turizma gradske skupštine Sočija Vitalij Brenzan.

- Jedan od njih je potok Svanidze. Na rastojanju 100 metara se nalazi 18 vodopada. Inače je potok dugačak dva kilometra.

Još jedno mesto, obavezno za posetu, je kula na brdu Ahun. Ona je sagrađena početkom 20. veka, ali po svojoj arhitekturi podseća na srednjovekovni zamak. S njenog vrha se otvara divan pogled na Soči. Neki putnici tvrde da se po lepom vremenu sa kule vide planine u Turskoj.

Aleksandra Dibiževa,