Ukratko o olimpijadi

Olimpijada grešaka sudija

Istorijat Olimpijada je bogat kuriozitetima i greškama, ali se ponekad dešavaju neverovatne stvari. Recimo, na Olimpijadi u Los-Anđelesu 1932. godine sudija, koji je pratio finalnu trku muškaraca na distanci 3000 m s preprekama, otišao je zbog male nužde, a nije nikog ostavio umesto sebe. On je računao da će se vratiti na vreme. Međutim, kada se nemarni sudija vratio, on je zaboravio, koliko su krugova trčali sportisti, te ih je naterao da trče još jedan krug – za svaki slučaj. Sportisti su mrtvi umorni trčali suvišan osmi krug. O toj greški se brzo saznalo, ali su trku… priznali važećom. Pobednik je postao Finac Volmari Iso Holo. To nije jedini slučaj te Olimpijade, koju su kasnije novinari nazvali «Olimpijadom grešaka i zabrojavanja sudija». U trci na 200 metara Amerikanac Ralf Metkelf je samo malo ustupio svom sunarodniku Эdiju Touleni u finišu. Kasnije se saznalo da je Metkelf trčao stazom dugačkom ne 200, već 202 metra. Pobednik je morao da postane upravo on. Međutim, ni to nije najveći kuriozitet te Olimpijade. Poljska sportistkinja Stanislava Valasevič je pobedila u trci na 100 m i uspostavila novi svetski rekord za žene. Tek posle njene smrti 1980. godine se saznalo da je olimpijska šampionka bila muškarac!

1. Umetničko klizanje u «Ajsbergu», hokeju – «Paku»

Olimpijska takmičenja iz klizanja i umetničkog klizanja će biti održana u sportskoj palati «Aйsberg» u Olimpijskom parku Sočija. Ledeni dvorac sporta je pravo čudo tehnologija. Ovde se može lako podesiti skala temperature za umetničko klizanje ili šort-trek, jer svaki sport traži određeni nivo temperature. Najviše se ta arena dopada sportistima iz umetničkog klizanja - tribine se nalaze blizu leda, te gledaoci mogu da najbolje vide nastupe. Između ostalog, jedan elemenat umetničkog klizanja je prisutan čak u arhitekturi ledenog dvorca. Linije fasade tačno ponavljaju trajektoriju leta sportista u skoku «trostruki tulup».

Blizu «Ajsberga» se nalazi ledena arena «Pak». Tu će biti održana olimpijska takmičenja iz hokeja i paraolimpijska iz sledž-hokeja. I njena fasada je neobična. Prema zamisli projektanata, zgrada ima oblik snežnog vihora. Uveče će na fasadi «Paka» biti upaljene lampe bele boje, koje će stvarati iluziju mećave. Taj svetlosni spektakl u boji su spremali uz pomoć sofisticiranih lampi, koje ne troše nijedan suvišni kilovat energije. «Sneg» na fasadi neće se «rastopiti» u toku najmanje 6 godina.

2. Štafeta Olimpijske vatre

Tokom nepune 2 nedelje putovanja Rusijom olimpijska buktinja je posetila 22 grada. Svoj put je vatra počela u Moskvi 7. oktobra. Za dva dana u glavnom gradu ona je posetila Kremlj, teritoriju sportskog kompleksa «Lužniki», gde je pre više od 30 godina gorela vatra letnje Olimpijade, spustila se za 80 metara pod zemlju, u metro, a zatem se popela za 340 metara nadmorske visine, ozarila najveću građevinu Evrope, Ostankinski televiziski toranj. Buktinja je nastavila svoje putovanje kroz najlepše gradove Moskovske oblasti. U jednom od njih – starom plemićkom posedu Arhangelskoje, koji često nazivaju «podmoskovskim Versajem» – nju su svečano nosili uz pratnju konjanika, u Dmitrovu su podigli na vazdušnom balonu! U Tveru je vatra plovila čamcima u obliku aždaja velikom ruskom rekom Volgom. U Jasnoj Poljani, posedu Lava Tolstog, vatru je nosilo 150 nosilaca buktinja, uključujući prapraunuka velikog pisca Vladimira Tolstog. U Tuli, gradu, koji je poznat u svetu svojim samovarima i ukusnim medenjacima, gosti i stanovnici su uživali u pravom ruskom pijenju čaja. U Jaroslavlju su nosioci buktinja posetili jedan od glavni bisera «Zlatnog prstena» - Spaso-Preobraženski manastir, gde je bio nađen glavni spomenik drevne ruske pismenosti «Slovo o polku Igoreve». Dalje će Vatra otići na Ruski Sever.

3. Podzemsko čudo Sočija

Jedna od najpoznatijih pećina Rusije - Voroncovska – nalazi se blizu Sočija. To je najveći sistem pećina na Kavkazu, u sistemu ruskih pećina ona zauzima 6. mesto (12 km). Ona je stara više od 2 mln godina. Još sredinom XX veka su naučnici našli ovde tragove života prastarih ljudi. U pećinu se može ući samostalno, ali iskusni pratioci ipak to ne preporučuju - u ogromnom podzemskom dvorcu je lako zalutati! Unutra pećina zaista podseća na zamak - ovde ima Magistralne galerije, Sale lustera, nekoliko prelepih špilja. Najpoznatije su Prometej i Muzička sala. Visina Prometeja je oko 20 metara, skoro kao sedmospratnica. Zidovi su «ukrašeni» kamenim girlandama i šarama. U Muzičkoj sali ima prava pozornica. Desno od nje je «orgulje». Ako udariš šuplje cevi prirodnog porekla, mogu da se čuju muzički zvuci različitih tonova. Akustika je ovde kao u pravom operskom teatru.