Evropa migracioni kontinent?

Na predstojećem samitu EU 24-25. oktobra između ostalog postaviće se pitanje izdvajanja sredstava koja će omogućiti sprečavanje novih tragedija sa migrantima. Ovo je saopštio zvanični predstavnik Evropske komisije Mikele Čerkone i izrazio nadu da će u Briselu biti postignut takav sporazum. Čerkoneova izjava je data u kontekstu vatrenih diskusija povodom migracione politike EU, koje su ponovo pokrenute posle serije nesrećnih slučajeva kod italijanskog ostrva Lampeduza, u kojima su poginule stotine izbeglica iz zemalja Severne Afrike.

Tako austrijski Viner Cajtung piše da je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc otvoreno izjavio – Evropa mora konačno da prizna da predstavlja migracioni kontinent. Zato u EU treba da bude formiran isti takav migracioni sistem kao u velikim migracionim regionima sveta, na primer u SAD, Kanadi i Australiji. Samo putem usvajanja savremenih zakona, uveren je šef Evropskog parlamenta, mogu se oteti ljudi iz ruku amoralnih osoba koje pokušavaju da se obogate na očajničkom položaju svojih žrtava i predložio radikalnu promenu kursa migracione politike.

Suština pretpostavljene izmene nije nova. Reč je o neophodnosti ravnomerne raspodele migracionog opterećenja između članova EU. A ovo breme postaje sve teže. Prema podacima statistike, 2012. godine razmere ilegalne migracije u zemlje Starog Sveta su dostigle 72 000 ljudi, što je jedan i po put više nego prethodne godine. Samo u Italiju, kako saopštava Internet-portal kanala Frans 24, stiglo je ove godine 30 000 afrikanaca što je 4 puta više nego pre godinu dana. Prema podacima međunarodne organizacije za migracije koja deluje u tesnom kontaktu sa UN, u poslednjih 10 godina pored evropskih obala u havarijama brodova poginulo je ukupno 20 000 ljudi.

Ipak, kako primećuje Frans 24, u Evropi, bez obzira na tragediju Lampeduze, u pitanju migracije vlada raskol. Još 2011. godine Evropska komisija je utvrdila spisak od 10 direktiva za poboljšanje migracione politike. Ali stvar se nije pomakla s mesta. U stvari sitaucija oko priliva izbeglica i ilegalnih migranatau raznim zemaljama je različita.

Među državama koje se u očima izbeglica samtraju obećanim zemljama na jednom od prvih mesta je Nemačka. I nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih ne prestaje da ponavlja da nema potrebe za promenom kursa migracione politike. Jasan je i stav italijanskih valsti koje se zalažu za pooštravanje migracone kontrole i pozivaju EU na pomoć.

Ovih dana Evropski parlament je odobiro da se formira evropski sistem posmatranja granica – Eurosour koji će početi da deluje već u decembru ove godine. Kako se pretpostavlja, sistem će omogućiti da se blagovremeno pronalze, između ostalog uz pomoć bespilotnih letelica, brodovi sa migrantima i da im se pritiče u pomoć.

Između ostalog, već sada se pojavljuju sumnje – da li je realno mešati čuvanje granica sa pomoći unesrećenima? A u međuvremenu Italija, kako komentariše portal EurAktiv, dala je start sopstvenoj vojno-humanitarnoj misiji u Sredozemnom moru, koja podrazumeva između ostalog i zajednička dejstva sa novim libijskim vlastima. Na ovu nijansu skreće pažnju šef odeljenja za probleme evropske integracije Evorpskog instituta Olga Potjomkina.

- EU je imala mnogo problema sa Gadafijevim režimom, ali Libija je sprečavala trgovinu robovima iz unutrašnjih regiona Afrike, kaže Potjomkina. Sada je granica otvorena. Trenutno Evropska komisija diskutuje o daljem proširenju ovlašćenja agencije EU Fronteks za koordinaciju čuvanja granica. Tim povodom se vode sproovi ali proces će se očigledno nastaviti.

U vakom slučaju mnogi političari se slažu sa Martinom Šulcom. Tako na primer šef frakcije socijalista u Evropskom parlamentu, austrijski poslanik Hanes Svodoba smatra.

- Potreban je balans na evropskom nivou, rekao je parlamentarac u radijskom intervjuu. Treba objektivno proračunati ko će koga primiti, ko koje troškove snosi, i tražiti zajedničko rešenje. Svoje breme problema treba da snosi svaki član EU.

A za sada odgovor na pitanje da li će sistem Eurosur postati prijatelj ili neprijatelj izbeglica, ostaje otovren.

Oleg Severgin,