Nemačka: da li će sudbinu izbora odrediti evroskeptici?

Opšti izbori u Nemačkoj, zakazani za predstojeću nedelju (22. septembar) imaju jarko izražen opšteevropski prizvuk. Od njihovih rezultata ne zavisi samo budući raspored snaga u zemlji, već i nastavak, ili, nasuprot tome, ponovno razmatranje postojećih programa Evropske unije za borbu protiv krize. A to znači da je u igri sudbina evrozone i celog projekta opšteevropske integracije.

Najnovija sociološka istraživanja su konačno zamrsila predizbornu situaciju. Na osnovu njih proističe da će na predstojećim izborima s velikom verovatnoćom pobediti vladajući Hrišćansko-demokratski savez (HDS) aktuelnog federalnog kancelara Angele Merkel (Angela Merkel). Između ostalog, agencija INSA konzervativcima daje 38% glasova. Međutim, u nemačkim političkim uslovima nije glavna stvar konkretna stranka-pobednik, već karakter vladajuće koalicije. I s ove tačke gledišta pobeda HDS može predstavljati Pirovu pobedu, pošto njen tradicionalni saveznik – Slobodno-demokratska partija (SDP) jedva da prelazi granicu prolaznosti sa svega oko 6% glasova.

U slučaju takvog rasporeda snaga sadašnja desničarsko-centralistička koalicija će dobiti ukupno 44%. A njeni levičarsko-centralistički oponenti – procenat više (45%). Agencija INSA daje sledeći raspored snaga vodećih opozicionih sila: socijal-demokrate (SDPN) 28%, „zeleni“ – 8% i Levičarska partija (u izvesnoj meri idejni naslednici Socijalističke jedinstvene partije Nemačke iz perioda DDR) – 9%. O dva moguća scenarija razvoja događaja govori profesor katedre za političku sociologiju Slobodnog univerziteta u Berlinu Nils Diderih (Niels Diderich).

- Ne mislim da će se ispostaviti da je koalicija SDPN i «zelenih» na kraju krajeva jača od hrišćanskih demokrata i slobodnih demokrata. S druge strane, treba istaći da ako slobodne demokrate ne budu uspele da se probiju u bundestag, HDS neće biti lako. Oni će u tom slučaju morati da traže partnera za stvaranje koalicije.

Ako SDP zaista doživi fijasko – u Nemačkoj može doći do pravog unutrašnjeg političkog ćorsokaka. I da bi izašli iz njega i HDS, i socijal-demokrate će možda morati da se «poklone» vlasnicima svojevrsnih «zlatnih akcija» - tačnije, antiglobalistima iz «Partije pirata» i evroskepticima iz stranke «Alternativa za Nemačku». Ovi drugi se zalažu za što brži izlazak Berlina iz evrozone. Obe stranke imaju sve šanse, ne samo da prvi put u svojoj istoriji uđu u bundestag, već i da u izbornoj trci prestignu partijsko-političke «veterane». Oni u svojoj agitaciji aktivno koriste pitanja koja se zaista oštro i bolno postavljaju kad je u pitanju značajan deo nemačkog društva, kao što je učestvovanje bundesvera u vojnim operacijama van granica zemlje (pre svega u Avganistanu), problem migracije, oštre socijalne politike vlasti u oblasti penzionih zakona, planovi za širenje jednog od najvećih međunarodnih aerodroma u Evropi u Frankfurtu na Majni.

Stručnjak za Nemačku Instituta za Evropu RAN Vladislav Belov u razgovoru s «Glasom Rusije» objašnjava rast popularnosti antiglobalista i evroskeptika kako opštim padom ugleda tradicionalnih partija, tako i aktivnim metodama rada s biračima koje koriste «novajlije». Ovo se pre svega odnosi na antiglobalističku «Partiju pirata» koja je već uspela da obezbedi odgovarajuće strukture, da stvori svoje metode rada s javnim mnjenjem, i da čak vrlo uspešno učestvuje u izborima predstavnika građana. Tako je 2011. godine na izborima za skupštinu predstavnika građana Berlina dobila 8,9%. A što se tiče «Alternative za Nemačku», ona trenutno ima rejting od 5%. Pokraj mikrofona je Vladislav Belov:

- U poslednje vreme se u Nemačkoj zapaža «odliv» iz velikih tradicionalnih stranaka, zato što one ne mogu da ponude ništa suštinsko. «Partija pirata» je prvo predstavljala potpuno neočekivanu novinu. Ali, već krajem 2011. godine po anketama je imala rejting od 9% na federalnom nivou. I ako se u nemačkom društvu zaista zadrži nezadovoljstvo tradicionalnim partijama, ako «pirati» budu uspeli da provuku još neke zvučne parole o slobodi ili na druge aktuelne teme – «Partija pirata» može proći u bundestag.

S tim da se nemačka politika sve više «udaljava» od društvenih potreba u intervjuu za «Glas Rusije» se složio i predstavnik nemačke organizacije Abgerdnetenvah (Abgeordnetenwatch) Roman Ebener (Roman Ebener). Ova organizacija predstavlja internet-platformu koja je stvorena radi komunikacije s biračima i koja daje detaljne informacije o nemačkim političarima – o njihovom obrazovanju, hobijima, prihodima i tako dalje.

Problem nemačke politike se sastoji u tome što se ona sve više udaljava od društva. Mnogi su prestali da učestvuju u političkom životu zemlje, jer ne smatraju da njihov izbor može zaista uticati na rezultat. To, sa svoje strane dovodi do toga da se iz tih slojeva stanovništva ne predlažu kandidati. Dakle, i politička vrhuška ostaje ista. Internet-platforma koju smo stvorili je upravo pozvana da uspostavi dijalog između političara i birača.

Postoji još jedna varijanta rasporeda snaga posle izbora – to je formiranje «velike koalicije» u sastavu HDS i SDPN. Međutim, stručnjaci verovatnoću ovakvog razvoja događaja ocenjuju kao malo verovatnu – između ostalog, zbog oštre kritike kojoj Angelu Merkel podvrgava kandidat za dužnost federalnog kancelara ispred socijal-demokrata Peer Štajnbrik (Peer Steinbrück). Reč ima Nils Diderih:

- Ne treba očekivati udruživanja u veliku koaliciju socijal-demokrata i HDS. Kandidat za dužnost kancelara ispred socijal-demokrata Štajnbrik je nedvosmisleno izjavio da nema nameru da bude kalfa Merkelove. Ali, u svakom slučaju, tek posle 22. septembra ćemo videti ko će se na kom mestu naći. I to je vrlo karakteristično za izbore u Nemačkoj – birač nikad ne zna u kakvu koaliciju će ući stranka koju izabere.

Jasno je da ni unutrašnji politički ćorsokak u Nemačkoj, a još manje trijumf «Partije pirata» i «Alternative za Nemačku» nipošto ne ulaze u planove rukovodstva Evropske unije koje Berlin smatraju za lokomotivu u borbi protiv krize. Međutim, ovaj problem ima i svoje naličje. Tesna veza Brisela i Berlina pothranjuje radikalna raspoloženja u Nemačkoj gde mnogi ne žele da plaćaju grčke i portugalske račune. A težnja nemačkog rukovodstva da igra aktivniju i samostalniju ulogu odmah zauzvrat rađa optužbe na adresu Berlina za pokušaj da se obnovi nekadašnja carska moć i da se izvrši novi Drang nach Osten. Nemački predstavnik u Evropskom savetu za inostrane poslove (stručna zajednica osnovana 2007. godine, koja objedinjuje bivše premijer-ministre, lidere poslovnog sveta, društvene pregaoce i stručnjake) Hans Kundnani (Hans Kundnani) je situaciju koja je nastala u njegovoj zemlji slikovito nazvao «Više novca – više problema». Po njegovoj prognozi «veliki napori Nemačke za odbranu svojih ekonomskih interesa i dalje će stvarati probleme u odnosima s njenim zapadnim partnerima.

Ipak, delotvornost nemačkih recepata u borbi protiv krize ne treba precenjivati. U memoarima Gerharda Šredera (Gerhard Schröder) koji su ugledali svet 2006. godine u Nemačkoj, unapred je zapanjujuće tačno oslikan areal sadašnjih «problematičnih» zemalja Evropske unije: navedene su Portugalija, Irska, Grčka i Španija. Jedan mali detalj: ove zemlje su bile navedene... kao prikaz uspešnosti Evropske unije. «Evropski razvoj je pouzdan, on ide u prilog svim državama Evropske unije. Bez obzira na to da li je reč o Španiji ili Portugaliji, Irskoj ili Grčkoj – u svim ovim zemljama sad ne bi bilo tako povoljne socijalno-ekonomske situacije da nije Evropske unije,» - tvrdio je Šreder i izveo zaključak: «Evropski put razvoja jeste istorija uspeha.» Očigledno, upravo protiv ovakvog «uspeha» će u iduću nedelju u Nemačkoj glasati antiglobalisti i evroskeptici.

Petar Iskenderov,