„Ubica nosača aviona“ isplovljava u Mediteran

Rusija i dalje jača svoju grupaciju u istočnom delu Sredozemnog mora: u narednih 24 sata pridružiće joj se raketna krstarica Moskva, predvodnik Crnomorske flote, koji se vratio iz dalekog pohoda u Atlantik i Tihi okean. Uporedo sa tim, verovatnoća američkog napada na Siriju postaje sve manja. Tome, ne u poslednjem redu doprinose aktivna dejstva Rusije.

Mi zaista želimo da ratujemo?

Otprilike od takvih fraza se danas šarene američki mediji koji pišu o situaciji u Siriji. Neophodnost rada se dovodi u sumnju iz različitih razloga, počev od odsustva sigurnosti u ispravnost informacija o primeni hemijskog oružja od strane Sirijske vojske, pa do ekonomskih razloga. Bitno mesto u argumentaciji zauzima faktor prisustva ratne mornarice Rusije u regionu. Američki građani razmišljaju o mogućim posledicama slučajnog pada krstareće rakete američke ratne mornarice na ruski brod. Eksperti više razmišljaju o drugom: radiolokacioni uređaji ruskih brodova mogu u potpunosti da zatvore vazdušni prostor Sredozemnog mora. Uzimajući u obzir situaciju, nema garancije da inforamcije koje dobiju ovi radari neće biti odmah predate Damasku, što znači brzo uvećanje mogućnosti i efkasnosti PVO i obalske odbrane Sirije.

Mi zaista želimo da ratujemo za Al-Kaidu?

To je naredno pitanje koje u SAD sebi postavljaju mnogi. Tome doprinosi i aktivno predstavljanje alternativne tačke gledišta ruskih medija, njihovi prilozi o pravom liku i sastavu protivnika režima Bašara Asada, koji su uspeli da razbiju imidž sirijske opozicije kao boraca za slobodu. Vi planirate da ratujete u interesima Al-Kaide i drugih islamskih terirosta. Ne, vi zaista upravo njih podržavate? Sličan apel na osećaj pravde svojstven američkom narodu nije mogao da prođe bez traga – danas veći deo stanovništva SAD ili je protiv rata, ili sumnja u njegovu svrsishodost. U tim uslovima to što je Barak Obama predao inicijativu američkom Kongresu govori o Obaminoj težnji da umiri konflikt sa minimalnim gubicima po svoju reputaciju. Očigledno da kongresmeni u nastalim uslovima neće rizikovati da krenu protiv mišljenja birača.

Fleet in being

Strateški princip Fleet in being – Flota postoji, formulisan još krajem 17. veka tvrdi da samo postojanje flote na teatru vojnih dejstava može da okuje protivnika, ograničavajući njegovu aktivnost i primoravajući ga da troši više snage ili jednostavno da odustane od svojih planova. Operacije ratne mornarice Rusije pored obala Sirije sada su verovatno jedan od najupečatljivijih primera koji potvrđuje ispravnost ovog principa. Ruski Fleet in being sastoji se od nekoliko faktora. Kao prvo, redovne isporuke oružja Asadovoj vladi realizuju se pomoću ruskih vojnih brodova. Kao drugo, mogućnosti ruskih radara i odsustvo sigurnosti SAD da informacije sa tih radara neće biti prenošene rukovodstvu Sirije u realnom vremenu.

Faktički, sirijski konflikt je redak primer rata koji je zaustavljen pre početka, pre svega zbog uspešne informacione konfrontacije. Posebno je indikativno što Rusija u tom konfliktu koristi tradicionalne zapadne postupke – uspešno vođenu informacionu kampanju.

Flota ostaje jedan od aktivnih instrumenata ove politike. Informacija o isplovljavanjima u more u regionima koncentrisanja ruske ratne mornarice teško da je ikada do sada izazivala takvo interesovanje zapadnih čitalaca. Tim pre što sada na čelo Sredozemne grupacije ruske flote staje raketna krstarica Moskva. Brodove ove klase koji imaju snažno naoružanje, uključujući savremeni kompleks protivbrodskih raketa P-1000 Vulkan, zapadni mediji često nazivaju „ubicama nosača aviona“. Pojava takve ruske krstarice u bilo kom operativnom regionu već je relevantni argument.

Glavna poruka Moskve, potpomognuta postavljanjem ruske mornaričke grupacije u Mediteranu je da ko god započne rat, snosiće punu odgovornost za sve moguće posledice. Osim toga, SAD moraju da prouče verovatnoću početka rata bez podrške saveznika – većina zemalja članica NATO-a je odbila da učestvuje u oružanoj operaciji protiv Sirije.

Između ostalog reč je više ne toliko o ratu, koliko o mogućem izlasku iz kriznog predratnog stanja sa minimalnim gubicima po reputaciju. Vrlo dobar rezultat rada ruske diplomatije.

Ilija Kramnik,