Astrofizičar Piter Starok statističkom analizom negira autorostvo Šekspira

 U drugoj, nedavno izdatoj knjizi  se pretpostavlja da Šekspir nije mogao ni biti nikakav posebno problematičan  negativac, zato što u njemu, najveropvatnije nije bilo ništa osoboto.

Ideja da Šekspir nija autor dela koja mu se pripisuju nikad noje bila široko prhvaćena

Sama ideja  o tome da Šekspir ustvari  i nije Šekspir,ili u krajnjem slučaju da čovek koga su zvali Vinjem Šekspir  nije stvorio dela koja mu se pripisuju, kao što se zna, nije nova,i nikad nije uživala neku veliku  verovatnoću niti je bila široko prihvaćena .

Ali ovog puta tu ideju zastupa naučnik odavno poznat po svojim značajnim otkrićima u jednoj drugoj oblasti-astrofizci.

Kada  se Piter Starok ( Peter Sturrock) ,  počasni profesor  fizike iz  Stranforda ne bavi istraživanjem Sunca i pulsara, dok se relaksira, on piše stihove.P sosptvenom priznanju to je profesora fizike i podstaklo da se malo više zainteresuje tzv problemom autorstva.

Autor „Romea i Juliju „ i „Koreolana „ Edvard de Vera, 17. grof od Oksforda?

Ukratko : postoji škola misli  po kojoj  Šekspirove stihove i drame  nije napisao  čovek iz Stratforda na  Ejvonu po imenu Šekspir, nego neko od drugih velikih pisaca toga vremena  pod pseudonimom. Starok ( i još nekoliko njegovih istomišljenika  ) smatra da je vrlo verovatno da pravi  autor „Romea i Julije „ i „Koriolana „ ( iste one drame  u kojoj je nastala tema rezerve žita u vreme gladi ) nije niko drugi nego Edvard de Verra , 17 . grof od Oksofrda.

Uspomene o dvema naukama osamdesetčetvrogodišnjeg astrofizičara

Ovaj,sada 88. godišnji fizičar je rekao da se on nad ovim problemom zamislio 2009. dok je , kao 84.gdišnjak,pisao  svoje uspomene pod naslovom „Uspomene o dvema naukama „(A Tale of Two Sciences). Moja  ninteresovanja su veoma široka, „  napominje fizičar.

U svojim sećanjima  Starok navodi  da je sa 20 godina pisao stihove , ali jedina pesma koje se sad može setiti je parodija na Šekspirov sonet:“ Liče li na letnji dan tvoje crte?“

Starok dalje kaže:

„To me  podstaklo da se ponovo zainteresujem za Šekspira, i  da još jednom pročitam njegove sonete.Postalo mi je očigledno da iza njih stoji istorija iz života  i pri tome se sve to loše uklapalo sa likom čoveka iz Stratforda.“

O Šekspirovom životu se zna vrlo malo

Istina je da se o privatnom Šekspirovom životu zna vrlo malo.što je pobudilo mnoge da  konstruišu pretpostvke o njegovoj seksualnoj orijentaciji, identitetu, katolicizmu,  itd.

Međutim, tajanstveni pisac je mrtav već 400 godina ( ove, 2013. se navršava 400 godina  od momenta Šekspirovog odlsaka iz pozozrišta, i zato, reklo bi se, ništa se više ne može objasniti.

I kako uopšte saznati šta je ustvari  bilo kad uopšte ne raspolažeš tačnim podacima ?

Starok poziva u pomoć Bajesovu statističku analizu

Starok je pozvao u pomoć statistiku, konkretnmo takozavnu Bajesovu statističku analizu.Taj metod omogućava  da se istovrmeno dobiju odgvori i na  osnovu relevatnih čičenica i na osnovu čiste teorije.Drugim rečima, verovatnoće se menjaju u zavisnosti od  toga kakvom informacijom raspolažete , kao i od toga  koliko vi mislite da znate.

Naučni prilaz  probemu autorstva  

Konkretnu metodu kojom se Starok koristi  on je razradio pre 4o godina  izučavajući pulsare.

Kada  su 1967. bili otkriveni pulsari, astrofizičrai nisu shvatili da su oni  rotirajuće neutronske zvezde ili pulsirajući beli miševi.Tada je Starok  fkatički sastavio evidenciju  svojstava svake od zvezda  izdvojivši određene činjenice  koje  bi mogle ukazivati na  jednu  ili drugu verziju .Na primer, da li brzina rotacije pulsara raste ili se smanjuje? Kakva je verovatnoća  u tome  da se tako ponaša beli miš?A neutonska zvezda ?( Istina,na kraju  je postalo jasno da su pulsari –ipak rotirajuće neutronske zvezde .)

„Ja  sam shvatio da je ocenu dokaza važno razdvojiti od ocene teorije,-seća se Starok-„i zamislio sam se nad načinom  prihvatanja verzije o određenpoj težini –ili verovatnoći,i to  i na osnovu fakata  i na osnovu hipoteza.Ka zaključak se dobijaju verovatneće za hipoteze.Tu mi je sinulo u glavi da se taj metod može primenjivati  k bilo čemu „.

Čak i prema Šekspiru-što i čini Starok u svojoj knjizi „Poznat kao Šekspir.Naučni prilaz problemu autorstva.“(AKA  Shakespeare : A Scijentific Approch to the Authorship Question ).

 Ova knjiga može da se naruči preko Amazona ( Amazone ). 

Četiri izmišljena lika potkrepnjuju svoja stanovišta sa po 25 argumenata

Knjiga je  napisana  u formi dijaloga  četiri izmišljene ličnosti , od kojih svaka  potkrepljuje svoje gledište sa  po 25 argumenata.I u svakoj od poglavlja knjige ostavljen je prazan prostor u koji čiatalac može zabeležiti sopstvene misli , a zatim ih poslati na Starokov sajt  na kome će biti objavljen  gafikon verovatnoće , ubedljivo pokazujući savku od pozicija.

Inspiracija:monografija „Neautorizovana biografija V.Šekspira „

Do te ideje je naučnik došao nakon što je pročitao knjigu pod naslovom „Neautorizovana biografija  Šekspira „( Shaespeare 's Unauthorized Biography) koja sadrži tablicu  s blizu  desetak ključnih svojstava  kojima se odlikovao realni Viljem Šekspir  , susprostavljenih onim svojstvima  koje bismo mogli očekivati da ćemo  kod njega sresti.Uvidevši to, Starok je zaključio da problemu možemo prići statistički.

„Ako hoćete , možete već u početku odvojiti   onu verziju koja je veše verovatna od on  sa manjom verovatnoćom .

Tako nešto nije obavezno,ali to je način da se oforme varijante  među kojima se vrši izbor , metod organizovanog mišljenja,“smatra fizičar.

On suprostavlja ovaj prilaz  drugim knjigama na istu temu,koje su struktuirane  kao advokatski govor: izneti poziciju, naći činjenice za podršku te pozicije ,zatim ih  predstaviti maksimalno ubedljivo,opovrgnuti dokaze koje je iznela protivnička  strana.

Ruža će uvek mirisati kao ruža ,ma kakvo joj ime dali

Jedan od likova  knjige primećuje da u krajnjem slučaju, bilo ko da je napisao  Šekspirova remekdela, to u njima ne menja nijednu reč,i ni u kom slučaju ne može umanjiti njihov uticaj  na jezik , kulturu i istoriju Engleske.

Jer, kao što je poznato, ruža miriše mirisom  ruže, ma kako je nazivali.

Na kraju krajeva,zar je to tako važno ko je bio autor?

„Za mene  je to i te kako važno“-tvrdi Starok, Britanac po poreklu.

“ Ukazvati počasti ne  onom kome one po pravilu i zasluzi pripadaju,tako nešto je užasno.To je ruganje pravdi i pravednosti, „kategoričan je astrofizičar i šeksipirolog Piter Starok.