Početna stranica > Novosti
Ove godine Harvardski univerzitet proslavlja 375-godišnji jubilej postojanja evociranjem događaja iz svoje istorije koji se mogu smatrati i događajima u celokupnoj svetskoj nauci i tehnici.
Jedan od njih se desio pre 35 godina kad je Denu Briklinu, brucošu Haravardske biznis –škole, palo napamet da svima učini dostupnim svet personalnih računara.
NJEMU DAJEMO SPOMEN OVU
Zagledao se kako profesor zapisuje biznis –model
Den je bio radoznao i zagledao se kako njegov profesor zapisuje jedan biznis model i odjednom mu je sinula ideja koja će ga odvesti prsavo do suštine problema-promena jednog pararmetra modela zahtevala je predano prebrojavanje svih kasnijih zapisa.
Doživeo je brucoš Den Briklin ono što se obično naziva ozarenjem:
VisiCalc kao rezultat tog ozarenja
Kao rezultat tog ozarenja na kraju krajeva nastale su VisiCalc-prve elektronske tablice , prethodnice takvih programa kao što je na primer Miskrosoft Excel.
Do tada je komjuter bio kao nuklearni reaktopr
„Do tada kompjuter nije bio ono što običan čovek koristi u svom svakodnevnom životu.Ne više nego nuklearni reaktor ,na primer“ , razmišlja Brinklin koji je danas predsednik kompanije koja razrađuje priloge za Ipad.
“Korišćelje tastature čak i na pisaćoj mašini nije bilo jednostavno za većinu običnih ljudi, koji su se bavili biznisom.To je bio posao za sekretare ili stenografe“, nastavlja Briklin.
“Elktronsku poštu su koristili samo najprobraniji među odabranima.A korišćenje kompjutera za finansijsko prognozoiranje , na primer, bilo je nedostupno onima koji su u malom biznsu predstavljali većinu.
Da personalni računar ne bude samo igračka za video igre
Briklin je bio jedan od malobrojnih koji je shvatao da se ta situacija mora promeniti, a personalni računar se mora drukčije koristiti ,
Kao već iskusan programer, on je krajem šezdesetih stupio na Masačusetski tehnološki institut (MTI), kako bi stekao naučni stepen u oblasti elektrotehnike i kompjuterskih nauka.Tamo je on provodio mnogo vremena u kompjuterskim laboratorijama, programirajući interaktivne sisteme.
Upravo se ovde Briklin sreo sa Bobom Frankstonom (Bob Frankston) ,budućim koautorom VisiCalka.
Posle završetka Masačusetskog tehnološkog instituta, Briklin je poečo raditi u Digital Equimpment Corp.
Tokom sledećih nekoliko godina on je razrdio kompjuterske siteme procesa formiranja stranica i rukovodio radom na stvaranju jednog od prvih tekstovnih sistema WPS-8.
Posle je prešao na rad u FasFax, koji je proizvodio mikroprocesne elektronske aparate.
Sve se to ispodešavalo pre nego se upisao na Harvard Business Shool.
Živeo u vreme prve digital revolucije
„Imao sam dovoljno upotrebljivog iskustva i znanja za razradu progrmirane sigurnosti koja bi odgovarala potrebama ljudi“, govorio je Briklin.
„Živeo sam u vreme prve digital revolucije. Dobijeno iskustvo u toj oblasti koristilo mi je da se upoznam sa procesom obrade tekstova različitog roda.Posle iskustva dobijenog u FasFaxu , duboko sam poznavao tip elektornskoh sistema koji najčešće koriste obični ljudi.Kad se sve to zajedno složilo,dobilo se ono što je postalo kasnije osnova za razradu VisiCalc.“
Velika šansa za vođenje malog biznisa
„Posle VisiCalca svet je shvatio da personalni račuanr može izmeniti način ponašanja i delovanja biznisa,“izjavio je Hari Luis (Harry R. Lewis),profesor Gordon mcKay.
„Imajući skromne personalne računare, preduzeća su dobila mogućnost da kontrolišu svoje podatke postepeno povećavajući tu sposobnost.Tako se ukazala veoma velika šansa za vođenje malog biznisa,“zaključio je profesor Hari Luis.
Predsednik Regan pravio budžet SAD po tablicama VisilCalc
„Prvi put sam osetio da smo mi uradili „to „ kad je Wall Street Journal objavio redakcijski uvodnik o budžetu SAD u kojemu se govorilo da po tabliacama VisiCalc predsednik Reagan pokušava da objasni na koji način budžet treba da se uradi, “ seća se Briklin.
Harvard - idelano mesto da ti u glavu dođe neka ideja
To je idealno mesto da bi u glavu došla neka ideja „.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
KAKO JE MAŠTA POSTALA STVARNOST
Pre 35 godina (1978.) , mlađanom Denu Briklinu (Dan Bricklin) ,studentu prve godine Harvardske biznis škole (Harvard Business School) sinula je misao koja će izmenti svet personalnih kompjutera.
Ove godine Harvardski univerzitet proslavlja 375-godišnji jubilej postojanja evociranjem događaja iz svoje istorije koji se mogu smatrati i događajima u celokupnoj svetskoj nauci i tehnici.
Jedan od njih se desio pre 35 godina kad je Denu Briklinu, brucošu Haravardske biznis –škole, palo napamet da svima učini dostupnim svet personalnih računara.
NJEMU DAJEMO SPOMEN OVU
Zagledao se kako profesor zapisuje biznis –model
A počelo je , moglo bi se reći, sasvim slučajno.
Den je bio radoznao i zagledao se kako njegov profesor zapisuje jedan biznis model i odjednom mu je sinula ideja koja će ga odvesti prsavo do suštine problema-promena jednog pararmetra modela zahtevala je predano prebrojavanje svih kasnijih zapisa.
Kad brucoš doživi ozarenje
Doživeo je brucoš Den Briklin ono što se obično naziva ozarenjem:
a zašto ne bismo dozvolili da tu dosadnu radnju umesto nas obavlja kompjuter?
VisiCalc kao rezultat tog ozarenja
Kao rezultat tog ozarenja na kraju krajeva nastale su VisiCalc-prve elektronske tablice , prethodnice takvih programa kao što je na primer Miskrosoft Excel.
Izašle 1979. ,VisiCalc su prema opštem priznanju specijalista pomogle da personalni račuanr od igračke postane nezamenljivi instrument za biznis.
Do tada je komjuter bio kao nuklearni reaktopr
„Do tada kompjuter nije bio ono što običan čovek koristi u svom svakodnevnom životu.Ne više nego nuklearni reaktor ,na primer“ , razmišlja Brinklin koji je danas predsednik kompanije koja razrađuje priloge za Ipad.
„Kompjuter za jednog čoveka? Tako nešto je moglo biti samo u istraživačkim laboratorijama“!
“Korišćelje tastature čak i na pisaćoj mašini nije bilo jednostavno za većinu običnih ljudi, koji su se bavili biznisom.To je bio posao za sekretare ili stenografe“, nastavlja Briklin.
Elektronsku poštu koristili najprobraniji među probranima
“Elktronsku poštu su koristili samo najprobraniji među odabranima.A korišćenje kompjutera za finansijsko prognozoiranje , na primer, bilo je nedostupno onima koji su u malom biznsu predstavljali većinu.
Po pravilu ,svi računi su se vodili ručno.U elektronskom obliku su se mogli samo čuvati. I to večno.“
Da personalni računar ne bude samo igračka za video igre
Briklin je bio jedan od malobrojnih koji je shvatao da se ta situacija mora promeniti, a personalni računar se mora drukčije koristiti ,
tako da ne služi samo kao igračka ili za razonodu.
Kao već iskusan programer, on je krajem šezdesetih stupio na Masačusetski tehnološki institut (MTI), kako bi stekao naučni stepen u oblasti elektrotehnike i kompjuterskih nauka.Tamo je on provodio mnogo vremena u kompjuterskim laboratorijama, programirajući interaktivne sisteme.
Upravo se ovde Briklin sreo sa Bobom Frankstonom (Bob Frankston) ,budućim koautorom VisiCalka.
Posle završetka Masačusetskog tehnološkog instituta, Briklin je poečo raditi u Digital Equimpment Corp.
Tokom sledećih nekoliko godina on je razrdio kompjuterske siteme procesa formiranja stranica i rukovodio radom na stvaranju jednog od prvih tekstovnih sistema WPS-8.
Posle je prešao na rad u FasFax, koji je proizvodio mikroprocesne elektronske aparate.
Sve se to ispodešavalo pre nego se upisao na Harvard Business Shool.
Živeo u vreme prve digital revolucije
„Imao sam dovoljno upotrebljivog iskustva i znanja za razradu progrmirane sigurnosti koja bi odgovarala potrebama ljudi“, govorio je Briklin.
„Živeo sam u vreme prve digital revolucije. Dobijeno iskustvo u toj oblasti koristilo mi je da se upoznam sa procesom obrade tekstova različitog roda.Posle iskustva dobijenog u FasFaxu , duboko sam poznavao tip elektornskoh sistema koji najčešće koriste obični ljudi.Kad se sve to zajedno složilo,dobilo se ono što je postalo kasnije osnova za razradu VisiCalc.“
Velika šansa za vođenje malog biznisa
„Posle VisiCalca svet je shvatio da personalni račuanr može izmeniti način ponašanja i delovanja biznisa,“izjavio je Hari Luis (Harry R. Lewis),profesor Gordon mcKay.
„Imajući skromne personalne računare, preduzeća su dobila mogućnost da kontrolišu svoje podatke postepeno povećavajući tu sposobnost.Tako se ukazala veoma velika šansa za vođenje malog biznisa,“zaključio je profesor Hari Luis.
Bez obzira na to što se VisilCale već bio pojavio na tržištu, tek nakon što je Apple II konačno svetu otvorio oči od kakvog su značaja personalni kompjuteri, program je postao neosporna paradigma u biznisu.
Predsednik Regan pravio budžet SAD po tablicama VisilCalc
„Prvi put sam osetio da smo mi uradili „to „ kad je Wall Street Journal objavio redakcijski uvodnik o budžetu SAD u kojemu se govorilo da po tabliacama VisiCalc predsednik Reagan pokušava da objasni na koji način budžet treba da se uradi, “ seća se Briklin.
„ To je značilo da su ljudi koji su se obratili tabliacama VisiCalc bili ustavri „finansijski „ ljudi.Oni su shvatili da je personalni kompjuter odista instrument za njihov biznis „.
Harvard - idelano mesto da ti u glavu dođe neka ideja
Sumirajući sećanja na nastanak svog pronalsaka , Den Briklin ,izumitelj personalnog račuanra , posebno nagalašava:
„Harvard mi je pomogao da uvidim koliko varijabilan i nestandardan može biti realni svet.
To je idealno mesto da bi u glavu došla neka ideja „.
Odgovarjući na pitanje šta njegov izum čini osobenim, izumitelj Bruklin odgovara:“To je pre svega-sukcesivnost.DN, Excel,Google Docs.Svi oni nastavljaju tu liniju.
Videti rešelja koja sam ja predložio i ono što sam započeo i produžiti tim putem...
Samo tako mašta može postati stvarnost.“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Predstojeći događaj će razotkriti „nemoć“ Zapada i nesposobnost da okonča sukob u Ukrajini, izjavio je bivši ruski predsednik
Slanje NATO trupa u Ukrajinu moglo bi da izazove sveopšti nuklearni rat, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto
Na redovnom brifingu održanom 3. maja 2024. godine, zvanični predstavnik MSP Rusije Marija Zaharova odgovorila je na pitanje o predlogu rezolucije GS UN o Srebrenici. Donosimo ceo tekst pitanja...
Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist
Budimpešta nije bila pretplaćena na istopolne brakove ili rat sa Rusijom kada je postala članica, kaže premijer
Odbrana vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nastavak istorijskog razvoja Srbije, nastavak evro integracija, rad na unapređenju celokuonog društva i poboljšanju životnog standarda građana svim časnim i poštenim građanima Srbije...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
