Teško ući u trag počinioca

Sajtovi nacionalističkih organizacija u Srbiji prepuni govora mržnje najčeše postavljeni u SAD

Teško ući u trag počinioca

Beograd - Iako je bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić već desetak dana u Hagu, na sajtu koji nosi njegovo ime ljudi se pozivaju na proteste “protiv diktatorskog režima Borisa Tadića”, koji je “zaslužio metak u čelo”, a ujedno na forumu su postavljeni brojevi telefona kabineta predsednika, s porukom “javite se predsedniku i kažite mu šta mislite o njegovoj politici. Na tom sajtu se može pronaći i mobilni telefon direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, pored kojeg piše “ono kao, ugrožena su ljudska prava, da je zovemo…”

Na istom sajtu postoji i link koji vodi do internet stranice www.srbijazamljaheroja.com na kojoj se može odigrati igrica “Pogodi Čedu” u kojoj se puca u glavu lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, nakon čega se preko njegovog lica razliva krvava mrlja.

Sajtovi s uvredljivim sadržajem i govorom mržnje najčešće su registrovani u inostranstvu, odnosno u SAD. To predstavlja nepremostivu prepreku u otkrivanju počinilaca “internet nedela”, odnosno onih koji na mrežu postavljaju takve sadržaje.

- Delovanje sajtova nacionalističkih organizacija ne može se blokirati, jer su oni najčešće postavljeni u SAD. Iako smo više puta od američkih nadležnih organa zatražili da nam dostave podatke o osobama koje administriraju te sajtove, uvek smo dobijali negativne odgovore zbog njihovih zakonskih odredbi o slobodi govora i izražavanja - objašnjava za Danas Lidija Komlen-Nikolić, tužiteljka za visoko-tehnološki kriminal. Ona dodaje da SAD takve podatke ne dostavlja nijednoj državi.
Između ostalog, Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal je od američkih vlasti zatražilo i informacije o prezentaciji Nacionalnog stroja, jer je utvrđeno da je njihov sajt postavljen u toj zemlji. Odgovor je i u ovom slučaju bio negativan.
Pojedini sajtovi na Internetu čak omogućavaju postavljanje stranice sa garancijom da je server anoniman, što omogućuje i anonimnost IP adrese. U Kini je najviše ovakvih servera i sajtova.

Slobodan Marković, direktor Centra za razvoj Interneta za naš list ukazuje da odgovornost za takve sajtove snose oni koji su ga napravili, a ne oni koji ga održavaju. On ističe da Internet provajderi ne odgovaraju za sadržaj onoga što se na sajtu nalazi.
- Za rešavanje ovog problema presudna je međunarodna saradnja. Problem je što ono što je u jednoj zemlji krivično delo, u drugoj ne mora da bude. - objašnjava Marković.
On podseća da Srbija nije ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o elektronskoj komunikaciji, iako je taj dokument potpisala. U okviru te konvencije postoji i Dodatni protokol, čije se odredbe odnose na govor mržnje. Prema Konvenciji, ukoliko sadržina sajta upućuje na izvršenje krivičnog dela, tužilaštvo može da opomene administratora i nastavi da prikuplja dokaze u cilju otkrivanja identiteta odgovornih. Ukoliko administrator nakon opomene ne izmeni sadržinu sajta, protiv njega može biti pokrenut krivični postupak.

Praksa, ipak, pokazuje da je teško kontrolisati sadržaj na Internetu, pa tako postoje sajtovi posvećeni Adolfu Hitleru, dok u Srbiji svoj sajt ima i Kristijan Golubović, osuđivan za više krivičnih dela, a interesantno je da se tamo mogu pronaći i njegove fotografije iz Okružnog zatvora u Beogradu.

Kada je reč o prezentacijama registrovanim u Srbiji, stručnjaci ističu da postoji zakonska mogućnost sankcionisanja odgovornih osoba.

- Ukoliko se sajt registruje u Srbiji lako je utvrditi ko je odgovoran za taj sadržaj, na osnovu sudskog naloga. Tužilaštvo utvrđuje da li postoji osnov i dokazi za podnošenje tužbe protiv tvoraca takvog sajta - objašnjava za Danas predsednik Udruženja internet provajdera Vojislav Rodić.

Podsetimo i na slučaj, kada je povodom rođendana Milorada Ulemeka Legije, osuđenog za atentat na Ibarskoj magistrali i za ubistvo premijera Zorana Đinđića prošle godine postavljen i internet sajt na kome mu poštovaoci čestitaju rođendan s željom “da sledeći dočeka u krugu porodice”. Na kraju je utvrđeno da je taj sajt postavljen u Surinamu, i da se ne može doći do odgovornih.

Na veoma popularnom sajtu YOUTUBE često se postavljaju i video klipovi u kojima se vređaju javne ličnosti, a na jednom od njih se čak puca na znak TV B92 i novinare ove medijske kuće.

Ustav Srbije predviđa da nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja preko sredstava javnog informisanja samo ako je to neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili teritorijalnog integriteta Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekivanja na neposredno nasilje, zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.


U septembru suđenje zbog plakata protiv Tadića

Beograd - Suđenje okrivljenom za ugrožavanje sigurnosti predsednika Srbije Borisa Tadića i vicepremijera Božidara Đelića zakazano je za 4. septembar, potvrdio je Zoran Tejić, portparol Četvrtog opštinskog suda. Vladici Simonoviću sudiće se kao predsedniku organizacije “Familija srpskih (srbskih) navijača”, koja se tereti da je 2. maja oblepila Beograd plakatima sa fotografijama Tadića i Đelića na kojima je pisalo “državni neprijatelj”. Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti zaprećena je kazna zatvora do tri godine. J. Č.


SPC zakupljuje lični server

Nakon dosad najozbiljnijeg napada na sajt Srpske pravoslavne crkve, ova internet adresa je ponovo osposobljena. Gajo Gajić, direktor informativne službe SPC za Danas kaže da su nakon napada administratori sajta na 24 sata obustavili njegov rad, kako bi sprečili potpuno “rušenje” sajta.

- Utvrđeno je da je najveći broj naloga došao iz Rusije, ali to ne znači da je sam napad pokrenut odatle. Planiramo da zakupimo lični server, jer smo dosad koristili zajednički, kako bismo sajt zaštitili od eventualnih budućih napada - ističe Gajić. Lidija Komlen-Nikolić, tužiteljka za visoko-tehnološki kriminal, kaže za naš list da se SPC nije Tužilaštvu uputila zvaničnu prijavu, tako da ovaj slučaj nije procesuiran. Slobodan Marković, direktor Centra za razvoj Interneta, za Danas kaže da kada je u pitanju tzv. DDOS napad na sajt, skoro je nemogući locirati odakle napad dolazi.

- Napadač može biti u bilo kojoj državi. Hakeri imaju program kojim skeniraju ceo internet i kada otkriju računar koji je stalno na internetu, a ima neki bezbednosni propust oni na njega instaliraju program, npr. neki virus. Problem je što napadač pritisne dugme i isključi se sa interneta ili čak može da izda nalog za odloženi napad i na taj način se onaj od koga je napad krenuo skoro nikako ne može identifikovati - objašnjava Marković.

LJ. Bukvić, I.Tošović