NJ. K. V. kraljević prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević

Vaše Visočanstvo Aleksandre KARAĐORĐEVIĆU, jugoslovenski prestolonasledniče

Upućujemo Vam javno jednu molbu na kraju ovog otvorenog pisma, a odmah Vas molimo da s njim budu upoznati svi članovi dinastije KARAĐORĐEVIĆ u zemlji i raseljeništvu.

Prilikom osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i kasnije pri njenom prerastanju u Kraljevinu Jugoslaviju, nije bilo utvrđeno da dinastija KARAĐORĐEVIĆ, postajući jugoslovenska dinastija, ostaje i dalje i srbska dinastija tako da važi sledeće: ako bi se nekada razjedinjavala (a što se desilo 1991./1992.) Jugoslavija da se onda automatski vaspostavlja Kraljevina Srbija u tim i tim granicama i da dinastija KARAĐORĐEVIĆ ostaje srbska dinastija koja ima čast na srbski tron i srbsku Krunu. Umesto toga, dinastija KARAĐORĐEVIĆ je postala samo jugoslovenska izgubivši automatsko pravo na srbski tron i srbsku Krunu.

Ovo se ogledalo i u Vašim javnim predstavljanjima isključivo kao jugoslovenskog princa i prestolonaslednika (a ne kao srbskog kraljevića i prestolonaslednika), kako ste s ponosom pisali i na svojoj vizit karti do pre par godina.

 To se ogledalo i u Vašim javnim istupanjima, na primer u Vašoj javnoj Božićnoj čestitki iz decembra 1999. godine, u kojoj ste rekli:

1. pasos: ... « narod Jugoslavije »…

2. pasos: … « jugoslovenskog naroda » …

3. pasos: … « demokratska vlada u Beogradu koja će omogućiti svim građanima Jugoslavije » … « današnje Jugoslavije » … « Jugoslavija mora brzo » …

10.     pasos : « pozivam sve Srbe i Jugoslovene » …

Kada se ovo uporedi s govorima Josipa Broza Tita ili Slobodana Miloševića, onda teško da može da se nađe razlika!

 Vaši blagopočivši pradeda i deda i naši pokojni Kralj Petar I KARAĐORĐEVIĆ i Kralj Aleksandar I KARAĐORĐEVIĆ su bili u potpuno drugačijoj situaciji i sa potpuno drugim saznanjima nego što ste Vi. Oni nisu mogli da predvide da će Kralja Aleksandra I KARAĐORĐEVIĆA da ubiju ljudi iz onog naroda kome je Srbski narod, pod njihovim vođstvom, podario slobodu, omogućio ujedinjenje i spasenje od dalje okupacije koja je trajala hiljadu godina. Oni nisu mogli da predvide da će Slovenija i Hrvatska raširenih ruku i otvorena srca da hrle prema Hitleru i da dovedu do predaje Jugoslovenske vojske, do izgnanstva Vašeg u miru počivajućeg oca, našeg pokojnog Kralja Petra II KARAĐORĐEVIĆA i cele familije KARAĐORĐEVIĆ. Oni nisu mogli da predvide da će taj narod da stvori, uz Hitlerovu podršku i zaštitu, fašističku državu i u njoj logore za nevinu decu, žene i muškarce, pre svega srbskog roda, da ih muče nezapamćenim zlodelima i ubijaju, spaljuju, potpuno slomljene. Nisu mogli da predvide Jasenovac. . . . . Oni nisu mogli da predvide zlodela prema Srbskom narodu u Jugoslaviji od 1945. godine do danas. Oni su, poneti onim što je plemenito u ideji Jugoslovenstva, a u skladu sa Niškom Deklaracijom iz 1914. godine, zanemarili savete Vojvode Živojina Mišića i velikog srbskog političara Nikole Pašića, ukinuli Srbskom narodu teško stvorenu državu posle pet vekova, utapajući je najpre u Kraljevinu SHS, a potom još dublje u Kraljevinu Jugoslaviju. Oni nisu mogli da predvide da će vladar Jugoslavije ne samo da im otme svu ličnu imovinu već i Otadžbinu, da će lažno da proglasi njihovog unuka i sina za najvećeg izdajnika i da celom njihovom potomstvu zabrani zauvek povratak u Otadžbinu i Dedovinu. Čak i onim KARAĐORĐEVIĆIMA koji će tek da budu rođeni, među kojima ste i Vi! Oni nisu mogli da predvide da će Vlast Jugoslavije da zabrani srbskim porodicama, koje su prognane sa Kosova i Metohije pod vlašću fašističke Velike Albanije, povratak na svoja ognjišta. Oni nisu mogli da pretpostave da će vlast Jugoslavije da ukine Srbskom narodu njegov jezik - Srbski jezik, kao i da mu zabrani pevanje srbskih pesama. Nisu takođe mogli da pretpostave da će sirovine iz Srbije da se nose u Sloveniju, a iz njih proistekli proizvodi po skupoj ceni da se prodaju u Srbiji i da na kraju Srbi budu optuženi pred celim svetom za eksploataciju i ugnjetavanje ostalih jugoslovenskih naroda. Nisu mogli ni da sanjaju da će održavanje srbske vere - Svetosavlja biti suštinski zabranjeno, te opasno, u Jugoslaviji. Nisu mogli ni da pojme da će Jugoslovenstvo da se koristi za udaljavanje srbske dece od Srbstva i za pretapanje Srba u Jugoslovene. Neizmerno daleko je bilo od svake njihove pomisli da će u Jugoslaviji:

• svi narodi osim Srbskog naroda dobiti pravo da se referendumima izjasne i da izdvoje iz Jugoslavije republike u kojima su ti narodi bili većinski, a da se Srbskom narodu ne dozvoli (1991) da vaspostavi svoju - srbsku državu, uprkos činjenici da je jedino Srbski narod uložio svoju, međunarodno priznatu, slobodnu i nezavisnu, državu za stvaranje Jugoslavije,

•  da će jugoslovenski opredeljena vlast Srbije omalovažiti predlog Skupštine Republike Srpske Krajine za sjedinjenje, i da će proglašenje Krajine za autonomiju u okviru Hrvatske, vlast Hrvatske « nagraditi » posebno naoružanom vojnom jedinicom upućenom protiv Srba, a kasnije i progonom stotina hiljada Srba,
• da će hrvatske paravojne jedinice ubijati Srbe u Bosanskom Brodu, sledećeg dana zajedno sa muslimanskim paravojnim jedinicama spaliti Sjekovac skupa sa njegovim stanovnicima,
• da će Muslimani ubiti oca srbskog mladoženje u toku svadbene proslave u Sarajevu, da će oni organizovati i masakar svog življa na pijaci Markale u Sarajevu da bi za to optužili Srbe,
• da će Muslimani vršiti pokolje srbskog civilnog stanovništva u istočnoj Bosni - okolini Srebrenice i Bratunca, i da će rasturati CD romove s filmovima kako kasape Srbe,
• da će optužiti Srbe da su izvršili masakar osam hiljada nevinih Muslimana u Srebrenici, a koji se nije odigrao,
• da će uprkos svemu tome Srbi da budu optuženi za agresora,
• da će odbrana Srbskog naroda na Kosovu i Metohiji protiv procesa albanskog terorizma, koji je ponovo započeo pod okupacijom od strane fašističke Velike Albanije i nastavio se u Titovoj i Miloševićevoj Jugoslaviji trajući sve do dans, biti celom svetu prikazivana kao terorisanje albanskog življa,
• da će u Jugoslaviji jedino delovi Jugoslavije gde je Srbski narod (bio) većinski da budu bombardovani od strane NATO država: Republika Srpska, Srbija i Crna Gora,
• da će vlast Jugoslavije da preda Kosovo i Metohiju okupatoru kome će da prepusti Srbski narod na nemilost.

Kralj Petar I KARAĐORĐEVIĆ i Kralj Aleksandar I KARAĐORĐEVIĆ nisu ništa o tome znali.

Međutim, Vi sve to znate. I više od ovog kratkog podsećanja. Zato je Vaša situacija potpuno i bitno drugačija od njihove.  

Šta bi Kralj Petar I i Kralj Aleksandar I sada rekli, uradili, da sve to znaju ? Da li bi se oni zalagali sada za Jugoslovene kao (nepostojeći) narod (koji treba da se stvori - kako : dekretom ?), za Jugoslaviju kao državu, a posle propale tri Jugoslavije (Kralja Aleksandra I KARAĐORĐEVIĆA, Josipa BROZA TITA, i Slobodana MILOŠEVIĆA / Vojislava KOŠTUNICE), da li bi se oni zalagali sada za Jugoslovenstvo kao nacionalnu povezanost i jedinstvenost?

Da li bi oni sada govorili da Srbija treba da bude evropska da bi „osvojila Evropu“ (makar i bez svog ponosa Kosova i Metohije), a ne da kao dostojanstvena srbska zemlja bude prijateljski i u celini (sa svojom kolevkom Kosovom i Metohijom) primljena u EZ?

Da li bi oni sada boravili pasivno u Dvoru, ili bi preuzeli moralno vođstvo naroda i države da se svim legitimnim, mirnodopskim i vojnim, sredstvima oslobode Kosovo i Metohija i svi državljani Srbije koji tamo žive ili su prognani sa svojih kućišta tamo?

Verujemo da bi se oni potpuno posvetili Srbskom narodu, srbskoj Otadžbini i Srbstvu. Zašto? Zato što su ponikli iz Srbskog naroda, od njega odgajani u srbskoj Otadžbini u duhu Srbstva, što je Srbski narod digao njih i njihovu porodicu na pijedestal monarha i dinastije. Zato što su voleli svoj narod i narod njih. Zato što je Karađorđe vodio Srbski narod za stvaranje srbske države. Zato što je srbska vojska išla za Njima verujući im u Prvom svetskom ratu. Oni su se borili za Srbski narod i srbsku Otadžbinu. Zato što su Jugoslovenstvo i Jugoslavije iskorišćavane za ostvarivanje nacionalnih interesa svih jugoslovenskih naroda osim Srbskog naroda i na istorijsku štetu Srbskog naroda. Zato što je sada Srbski narod neopravdano demonizovan u celom svetu i porobljen u svojim zemljama, a potlaćen na Kosovu i Metohiji.

Vi sve to znate sada. Zato je Vaša situacija bitno različita od one u kojoj su se nalazili Vaš blagopočivši pradeda i deda i naši pokojni Kralj Petar I i Kralj Aleksandar I. Do njihovog vremena nikada Srbski narod nije bio zlostavljan od ostalih jugoslovenskih naroda. Do Vašeg vremena i u Vašem vremenu jeste. I to nečuveno!

Narod Jugoslavije, Jugoslovenski narod i Jugoslovenska nacija nisu nikada postojali niti postoje kao (jedinstven) narod odnosno nacija. Jugosloven u nacionalnom smislu je nedefinisan pojam. Postoje samo razni jugoslovenski narodi i nacije.

Isto tako, ne postoji Evropski narod i Evropska nacija u nacionalnom smislu. Postoje razni evropski narodi i državljani Evropske Zajednice preko državljanstva država članova EZ.

Svaki od tih naroda i dalje čuva, neguje, razvija svoje nacionalne vrednosti, u prijateljstvu s ostalim narodima EZ, doprinoseći zajedničkom uzdizanju i napretku.

Vi imate svoj iskonski narod. On je jedan jedini - Srbski narod.

Vi dobro znate u kakvoj smo sada situaciji. Ona nalaže da se odlučimo, hoćemo li ostati slobodni Srbi i sačuvati svoju postojbinu Kosovo i Metohiju, ili ćemo se toga svega odreći.

U dodatku Vam se dostavlja Predlog za Referendum o oslobađanju Kosova i Metohije. Naša molba Vama je da javno izložite svoj stav o tom predlogu.

Mi smatramo da svojim stavom i daljim zalaganjem vernim srbskoj, te i karađorđevićevskoj, tradiciji treba i možete da zaslužite da se vaspostavi dinastija KARAĐORĐEVIĆ kao srbska dinastija s naslednim pravom na tron i Krunu Srbije.

S najboljim željama i nadama za život u slobodnoj, lepoj i mirnoj Srbiji,


S poštovanjem potpisnici:

(Upisuju se: Ime, PREZIME, Mesto stanovanja, Država stanovanja ako nije R. Srbija, i bilo eadresa bilo puna ulična adresa. Upisivanje se otvara danas, u četvrtak 14. februara 2008. g. u 15:10, i zatvara se u ponedeljak, 25. februara 2008. g. u 8:00. Potpisi se šalju epoštom prvom potpisniku koji je autor dokumenta. ).

Beograd, 14. februar 2008. god.
Objavljeno na: https://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?p=114850#114850