Podvaljivanja istrebljivača ćirilice

 
Podvaljivanja istrebljivača ćirilice

Istrebljenje srpske ćirilice je u okviru svog obračuna sa „đavoljim pismima“ pokrenuo Vatikan, prihvatili ga Karađorđevići („Jugoslavija važnija od Srbije“), nastavili hrvatski, slovenački i srbski komunisti („Raskrstili sa velikosrbskom buržoazijom“), a dovršava ga današnja koaliciona vlast („Kako ćemo u Evropu sa ćirilicom“?). Na nestajanje srpske ćirilice u početku su uticali spoljnji faktori – rimokatolička vlast u Austro-Ugarskoj, okupatorska vlast u Prvom svetskom ratu – a posle Novosadskog „dogovora“ 1954. g. i unutrašnji faktor – komunistička vlast u Jugoslaviji. Svaki od tih „izvođača radova“ je obavio svoj deo posla, a najefikasniji terminator je bio Novosadski „dogovor“. Njegova zasluga je što je postepeno stvorio okruženje isključivosti hrvatske latinice uz istovremeno podvaljivanje sa parolom o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“, koja je važila samo za Srbe, dok Hrvati za njih nisu marili. Rođenjem i odrastanjem u okruženju isključivosti hrvatske latinice srbska deca su stasavala na zabludi o tome šta je „naše pismo“, pa smo tako dobili najopasnijeg protivnika srpske ćirilice – Srbe same! Vatikan i komunisti su svojevremeno završili svoj deo posla, i sad slobodno mogu da odahnu, i da štafetnu palicu predaju u ruke poslednjem članu trkačke ekipe – Srbima! Dok su Vatikan, okupator i komunisti primenjivali golo bezakonje i nasilje nad ćirilicom, današnji Srbi antićiriličari se služe drukčijim sredstvima – parolama o „bratstvu i jedinstvu, ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“. Dakle – podvaljivanjem. Idemo redom.


„Bez latinice ne možete učiti strane jezike“.

Strane jezike ne možemo učiti ni bez drugih pisama, a ne samo bez latinice. Nisu „strani jezici“ samo latinični. Ali suština ove podvale je u tome što nam se pod vidom „potrebe za stranim jezicima“ nudi – hrvatska latinica! Srbi su u predjugoslovenskoj Srbiji sasvim lepo učili strane jezike i bez hrvatske latinice. Kada sam ja u petom razredu osnovne škole počeo da učim francuski jezik, već sam znao hrvatsku latinicu, ali mi ona za francuski jezik nije bila ni od kakve koristi. Svejedno sam prvo morao da učim francusku latinicu da bih mogao dalje da učim i jezik. Isto to važi i za  nemački, španski, italijanski, engleski, ruski, kineski… jezik. Dakle, ovde se „učenje stranih jezika“ koristi kao babaroga za zastrašivanje Srba da će ostati „odsečeni od sveta“ bez „bogatstva dvoazbučja“, bez hrvatske latinice. Srbima u životu treba da uče:

sadašnju ćirilicu vukovicu, zbog svakodnevnih potreba; predvukovsku ćirilicu zbog održavanja kontinuiteta naše duhovne i kulturne vertikale, da bismo bili sposobni da čitamo naše srednjevekovne natpise na Studenici, Sopoćanima, Patrijaršiji, Gračanici, Miroslavljeno jevanđelje, Dušanov zakonik, našu književnost iz 18. i 19. veka; grčki alfavit i latinsku abecedu zbog formula u raznim oblastima nauke i učenja stranih jezika svih triju pisama!  

Hrvatska latinica nam je „potrebna“ koliko i Hrvatima srbska ćirilica!


„Niti je latinica hrvatska, niti je ćirilica srbska. Obe su nastale od grčkog pisma“.


Ovde su ljudi nešto načuli, pa ućutkuju one koji ukazuju na nestajanje ćirilice onim što im se čini. Ovde je tačno da su i latinica i ćirilica izvedeni iz grčkog pisma. To je ono što su načuli. Ali je još kako tačno da postoje i razne ćirilice – staroslovenska, ruska, ukrajinska, bugarska, makedonska, mongolska, kazahstanska – pa i srbska, i sve se one međusobno razlikuju. Latinska abeceda se danas koristi samo za latinski, italijanski i engleski jezik, a svi ostali latinični jezici – španski, portugalski, francuski, nemački, poljski, mađarski, rumunski, švedski, danski, holandski, estonski, šiptarski, pa i hrvatski imaju preuređena latinična pisma za svoje potrebe. Isti je slučaj i sa arapskim pismom. Persijski jezik ima glasove „p“ i „č“ koji u arapskom jeziku ne postoje, pa su morala biti stvorena posebna „arapska“ slova za te glasove, što važi i za brojne druge jezike koji koriste arapsko pismo. Ovde se radi o tome da su brojni Srbi odrasli na zabludi da je i hrvatska latinica – srbsko pismo, a razbijanje zabluda je uvek bolno, ali i potrebno i korisno. Suprotstavljajući se izrazu „hrvatska latinica“ oni na silu „navijaju“ za svoju zabludu i nisu spremni da je se odreknu. Brod im tone, a oni i dalje viču: „Loži, loži“!


„Bez latinice ne možete pisati naučne formule“.

Ovom podvalom se „proslavio“ akademik Ivan Klajn. „Zastraši pa vladaj“! Koja latinica nam je potrebna za formule u nauci? Hrvatska svakako ne! Da li ste ikada u formulama videli slova Ž, Š, Č, Ć, Đ? Ono što nam treba za formule su grčka slova i latinska abeceda, a ne hrvatska latinica, bez koje možemo kao i u predjugoslovenskoj Srbiji. I ovde protivnici ćirilice pokušavaju da zastrašivanjem ubede Srbe u „neophodnost“ hrvatske latinice.


„Bez latinice ne možete pisati lekarske recepte“.

I ovo je jedan iz Klajnove „niske bisera“. Koja latinica nam treba za lekarske recepte? U kojoj dijagnozi ili receptu ćete naći slova Ž, Š, Č, Ć, Đ? I ne samo to, u Grčkoj i na Kipru  lekari pišu dijagnoze i recepte bez bilo kakvih latinskih slova, koristeći samo svoju grčku azbuku.
(https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/576/category/na_stub_srama)
Preko 3,5 milijarde ljudi iz nelatiničnih naroda ne koriste latinska slova ni u jednoj oblasti života.


„Bez latinice ne možete slati SMS poruke“.

Pogodili ste, opet akademik! Ja nisam nikakav akademik, nego najobičniji građanin, a od 2007. godine SMS poruke šaljem na srbskoj ćirilici na 4 modela telefona po postupku koji sam sâm izumeo. Danas postoje i modeli koji imaju operativni sistem „android“, i koji su fabrički podešeni da mogu da pišu raznim pismima, pa i srbskom ćirilicom, pa mi Srbi konačno ne treba ništa da „izmišljamo“ da bismo SMS poruke slali na pismu svog naroda. (https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/1920/category/CirilicaSrpskaAtina)


„Ceo svet piše latinicom“.

Baš da vidimo! Rusija, Kina, Indija, cela Azija osim Turske i Vijetnama, 800 miliona muslimana ne pišu latinicom, a to je 60% svetskog stanovništva. Od kada to 40% stanovništva predstavlja „ceo svet“?  Ceo svet ne govori ni srbski, pa da li to znači da ni mi ne smemo da govorimo srbski? Kakvi su to ljudi koji misle da čovek jede zato što je neko drugi gladan, a ne on sam,; da spava zato što se nekom drugom spava, a ne njemu samom? Šta mislite o „samostalnosti“ ovakvih ljudi?


„Šta, ćirilica? Neću da ličim na Bugarina“!

Amerikanci, Nemci i Francuzi se digli na ustanak: Nećemo latinicu! Nećemo da ličimo na Albaniju! Takvome jedino i ostaje da na nekoga „liči“. Ali, takvi sahranjuju ćirilicu! Ja bih prvi voleo da se po pitanju ćirilice Srbi ugledaju baš na Bugare!


„Bez latinice ne možete koristiti Internet i elektronsku poštu“.

Koja latinica nam je potrebna za Internet i elektronsku poštu? Hrvatska sigurno ne. Dovoljna nam je latinska abeceda. U prethodnom poglavlju smo pokazali da i Internet adrese i adrese elektronske pošte mogu biti, pored latinske abecede, i na srbskoj ćirilici.


„I latinica je srbska“.

Od svih podvala kojima se služe istrebljivači ćirilice ova je najopasnija, jer relativizuje, prikriva i zataškava plansko iskorenjivanje ćirilice: „Bože moj, ostaće nam naša latinica“! Svima onima koji veruju u postojanje „srpske latinice“ ja nudim da sami sebi odgovore: U čemu je razlika između „srpske“ i hrvatske latinice? Prva faza smišljenog, planiranog, organizovanog, finansiranog i kontrolisanog iskorenjivanja ćirilice je bila podvala o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“, koja je važila samo za Srbe a ne i za Hrvate, a druga faza je podvala o „srbskoj latinici“.

Dakle, sve što Srbin u svom srbskom jeziku može da izgovori, on to svojim ćiriličnim pismom može i da napiše, u svim oblastima svog ličnog, porodičnog, društvenog i nacionalnog života – u školstvu na svim nivoima obrazovanja, u štampi, na televiziji, u proizvodnji, trgovini, na pošti, u vojsci, u kulturi, sportu, nauci, pa čak i u doktorskim disertacijama. Hrvatska latinica mu u tome uopšte ne treba. Čoveku koji ima zdrave zube ne treba zubna proteza.

„Srbska latinica“ je zubna proteza ugrađena posle prethodno nasilno izbijenih zdravih zuba!


„Srbska latinica“ – jevrejsko-muslimanski čvarci!

DVOAZBUČJE – DVOLIČNOST – DVOJNI ARŠINI – DVOŽENSTVO – DVOGLAVO TELE!
Željko Filipović
„Ćirilica“  Niš.

988@Ćirilica-Beograd.SRB