RT: Tviter blokirao naloge sedam ambasada Srbije i konzulata u Čikagu

23.08.2022. god.

Tviter je blokirao naloge sedam srbskih ambasada i konzulat u Čikagu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu. Srbija je zatražila od Tvitera da deblokira naloge, uz obrazloženje da je takva cenzura proevropske demokratije koja podržava slobodu govora neprihvatljiva.

Ambasadama u Jermeniji, Gani, Iranu, Indoneziji, Kuvajtu, Nigeriji i Zimbabveu 18. avgusta su blokirani nalozi, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Isto se dogodilo i konzulatu u Čikagu, u američkoj državi Ilinois. Blokiranje se desilo „bez ikakvog objašnjenja ili prethodnog obaveštenja o mogućem kršenju pravila društvene mreže“.

„Ne ulazeći u poslovnu politiku Tvitera, napominjemo da je neprihvatljivo cenzurisati diplomatske kancelarije jedne demokratske države koja ni na koji način nije sankcionisana“, rekao je Beograd.

„Srbija je zemlja koja je strateški opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji i naši politički i demokratski standardi, uključujući medijske slobode, prilagođeni su najvišim evropskim standardima“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

„Stoga je apsurdno da je niz naših diplomatsko-konzularnih predstavništava cenzurisan na društvenoj mreži koja se hvali da promoviše demokratiju i različitost mišljenja.“

Beograd se nada da zabrana „nije deo pokušaja da se osujeti ili ućutka Srbija u njenoj borbi za istinu“, posebno o situaciji na Kosovu, dodalo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Šesnaest osoba, uključujući 13 poslanika vladajuće Napredne stranke, takođe je blokirano bez objašnjenja prošle nedelje. Među njima je i Arno Gujon, humanitarni radnik, rođen u Francuskoj, trenutno zaposlen kao predsednik Kancelarije za saradnju sa dijasporom u Ministarstvu spoljnih poslova. Njegov nalog je od tada odblokiran.

Na dan kada je Tviter blokirao srpske naloge, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa vlastima kosovskih Albanaca u Briselu. Pregovori, uz posredovanje SAD i EU, trebalo je da reše tenzije u otcepljenoj pokrajini.

NATO je okupirao Kosovo nakon 78-dnevnog rata 1999. godine i predao ga etničkim albanskim separatistima, koji su uz podršku SAD proglasili nezavisnost 2008. godine. Beograd odbija da prizna vladu u Prištini, u čemi ga podržavaju Rusija, Kina i otprilike polovina zemalja sveta.