Patrijarh Porfirije na praznik Svetog Vasilija Ostroškog bogoslužio u Gornjem manastiru Ostrogu

12.05.2022. god.

Njegova Svetost Patrijarh srbski g. Porfirije služio je danas, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog Svetu službu Božiju u Gornjem manastiru Ostrogu, u sklopu proslave velikog jubileja naše Crkve – 350 godina od prestavljenja Svetog Vasilija Ostroškog.

Sasluživali su mu Mitropoliti: krfski, paksonski i diapontijskih ostrva g. Nektarije i crnogorsko-primorskog g. Joanikije i gospoda Episkopi: žički Justin, mileševski Atanasije, istočnoamerički Irinej, kruševački David, timočki Ilarion, buenosajreski i južno- centralnoamerički Kirilo, zahumsko-hercegovački Dimitrije, valjevski Isihije, budmiljansko-nikšićki Metodije, remezijanskog Stefan i pološko-kumanovski Joakim, mnogobrojno sveštenstvo iz više eparhija, uz molitveno učešće hiljada vjernika.

Njegova Svetost je nakon čitanja Jevanđelja proiznio besjedu:

„Hristos vaskrse!

Vaistinu vaskrse Gospod, braćo i sestre. Radujmo se, jer je to reč Gospodnja, koja je upućena mironosicama ženama. Upućena je, jer je Gospod prepoznao u njihovoj duši ljubav, ljubav prema Bogu čitavim bićem. I zato je rekao, mogao je reći da je radost ono što proizilazi iz ljubavi. A ta radost je dar Božji.

I evo, braćo i sestre, mi danas ovde sabrani radujmo se jer smo u blizini Božjoj, jer smo na mestu gde se nalazi čovek Božji, gde su mošti Svetog Vasilija Ostroškog koji je čitavog sebe, sve ono što je imao pretvorio u ljubav, u ljubav prema Bogu i u ljubav prema bližnjima do mere da je bio spreman u potpunosti da raspne sebe za Hrista, da ne gleda na to što treba da ulaže napore danonoćne, da ne gleda na to što ga neko prezire i odbacuje, da ne gleda na to što ga neko goni, znajući da u svemu, u njemu i oko njega jeste prst Božji i promisao Božja! A promisao Božja jeste izraz ljubavi Božje. Zapravo, u svemu i na svakom mestu pokazujući smirenje učinio je sebe plodnim, prebogatim, izobilnim sasudom Božjim. Postao svetac, svetitelj Božji takav da i mi danas, i ne samo mi nego i ljudi sa svih strana sveta ovde pritiči tražeći utehu, tražeći podršku, tražeći pomoć i isceljenja od raznih neduga, bolesti i problema. I svako ko je došao, došao je na jedan način a otišao je odavde drugačiji. Svakome se desilo nešto suštinski tako da to što se desilo niti može da razume, a kamo li da iznese i objasni bilo kome! Jer, blagodat Božja jeste tajna, ne u smislu nečeg što je skriveno, nego u smislu događaja koji prevazilazi um, razum i srce.

Dakle, braćo i sestre, dolazimo na ovo mesto znajući šta je volja Božija. Znajući da je volja Božija, kako sam Gospod Hristos kaže – da oni koji veruju u Njega imaju život večni! To je volja Božija. I kada dođemo ovde sve nam je jasno. Jasno nam je da nismo samo ljudi koji su stvoreni samo za materijalni život, da nismo samo meso i krv, kost, da nismo samo, dakle, materija. Ovde kada dođemo znamo da smo složeno, a opet jedinstveno biće. Znamo da je temelj, sadržaj, suština i smisao našega postojanja duhovna strana naše ličnosti, našega bića. Znamo da sve što postoji, pa i naše telo, pozvano je da bude duhovno. Da, mi imamo razne darove i sposobnosti. Imamo darove i talente da stvaramo i materijalno i opipljivo, i materijalnu kulturu, ali i to treba da bude prožeto duhovnim vrednostima. Sve što stvaramo, ne samo onda kada se molimo u tajnosti srca svoga, nego sve što stvaramo treba da bude stvoreno u slavu Božiju, da bude uzneseno kao uzdarje Bogu. I onda, na taj način Gospod daje smisao i materijalnom, daje mu njegovu duhovnu stranu i perspektivu. Tako sve postaje duhovno.

I telo je pozvano da postane duhovno. Treba li nam dokaz za to? Pa evo dokaza: to su mošti svetih, to je Sveti Vasilije Ostroški. Svetitelji Božji, baš onakvi kakav je naš Svetac potvrđuju i pokazuju da je čovjek sazdan kao duhovno biće. Gospod one koji ispunjavaju Njegove zapovesti, ispunjavaju Njegovu volju prosvećuje i osvećuje tako da i kad odu njemu u susret, kad odu sa ovoga sveta, ostaju da nama sijaju, da nam budu uteha, da nam budu podrška, da kada dođemo ovde možemo i svoje najskrivenije misli izneti pred skute sveca, da možemo svoje najdublje grehe, ono čega se stidimo, ono čega se bojimo tu, njemu ispovediti! I to će ostati tu. Otići ćemo oslobođeni. Oztići ćemo isceljeni.

Gospod, dakle, u svetiteljima svojim pokazuje da smo stvoreni da budemo duhovna bića i to znamo, znamo kada dođemo ovde.

Reč Božja jeste zapovest za nas. To je Njegov zakon, zapovesti koje nisu ukidanje naše slobode, zapovesti koje nisu sputavanje da činimo ono što jeste nama dato kao mogićnost da rastemo, da pokazujemo ljubav, da budemo stvaraoci. Nije Bog rekao ne ukradi, ne laži, ne ubij, ne čini preljube, ne ogovaraj, ne osuđuj, ne mrzi, nije Bog izrekao te zapovesti zljato što mje hteo da nam zabrani da živimo slobodno, zato što je hteo da ukine našu slobodu. Naprotiv: kada činimo to sve i mnoge druge grehe, mi postajemo robovi greha, robovi strasti, robovi đavola! A kada slušamo zapovest Božiju, mi uzimamo na sebe oruđe slobode. Oslobađamo se, ispunjavajući zapovest Božju, svega onoga što nas tišti, što nas čini nemirnima, što nas čini isfrustriranima, što nam stvara depresiju, što nam stvara psihozu… Oslobađamo se, drugim rečima, tiranije nečastivoga.

Dakle, onda kada činimo zapovesti Božije, mi braćo činimo ono što je u skladu sa našom prirodom, postajemo istinski zdravi. Nije sloboda u tome da činim šta hoću. Jer mogu činiti i ono što je loše, kao što znamo. I najčešće kada činim šta hoću, a nisam to prethodno proverio zapovešću Božjom koja je zapisana u Jevanđelju, činim pogrešno. I evo nas opet i iznova u svetom Ostrogu, evo nas opet kod Svetog Vasilija da se vratimo sebi, braćo i sestre, da prepoznamo šta to Bog od nas hoće, da se ispovedimo, da se pokajemo, da se hranimo Hristom. On je hleb života! Nama nema života bez Boga, bez Hrista! Možemo biti moćni, silni, veliki, snažni, slavni, uspešni… Da, ali za malena! A možemo biti sve to, a dubinski nesrećni, usamljeni! Zapravo, oslanjajući se na pogrešne principe i vrednosti možemo se potpuno odvojiti od sebe, porobiti u potpunu i totalnu samoću.

A onda kada je Bog sa nama, ondasmo slobodni od svega i znamo da postajemo vladari sveta. Onda možemo prepoznati u drugome brata, bez obzira ko je on, kom narodu i kojoj veri pripada. Zato, braćo i sestre, danas ovde sabrani, pokajmo se, ispovedimo se, uzmimo hleb života, pričestimo se Telom i Krvlju Hristovim. To je hleb života. Da postimo, da idemo u Crkvu Božiju na Svetu Liturgiju, da se ispovedamo, da primamo oproštaj grehova. I da sve to zapečatimo i krunišemo uzimanjem tela i krvi Hristove.

Neka bi Gospod dao molitvama Svetoga Vasilija Ostroškog mir, ljubav, radost, radost na koju nas je Gospod pozvao da bismo onda mogli zajedno sa Svetim Vasilijem Njega slaviti. Ali i s njim pevati pesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši i onima koji su u grobovima život darova.

Hristos vaskrse!“

Njegova Svetost Patrijarh srbski g. Porfirije je u toku Liturgije rukoproizveo u čin arhimandrita nastojatelja manastira Ostroga protosinđela Sergija (Rekića).

Nakon Liturgije je blagsiljan i prelomljen slavski kolač.

Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije je u arhipastirskoj besjedi zablagodario Gospodu za lijepi sabor i što je doveo Njegovu Svetost, Mitropolita krfskog Nektarija i braću srpske arhijereje od Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine do Sjeverne i Južne Amerike.

„Da zablagodarimo Svetome Vasiliju Ostroškome čije upokojenje je bilo prije 351 godinu. Prošle godine nijesmo mogli obilježiti taj jubilej kako valja, pa smo ga prenijeli na ovu godinu ne želeći da propustimo da zablagodarimo njemu koji neprestano za ovih 350 i više godina izliva blagodat Božiju na sve one koji pristupaju ovoj svetinji i njegovom svetome ćivotu. I ne samo na one koji dolaze u manastir Ostrog nego na sve one koji se njemu sa ljubavlju i sa vjerom obraćaju“, rekao je Mitropolit crnogorsko-primorski.

Dodao je da se Sveti Vasilije ostroški poistovjetio sa svojim narodom i Crkvom.

„I kao što je pastirstvovao za vrijeme svoga zemaljskoga života nad narodom Hercegovine i Crne Gore, tako pastirstvuje i danas, ali mnogo šire. Njegovo nebesko pastirstvo, pokroviteljstvo, zastupništvo se svuda proslavlja“, rekao je Vladika Joanikije.

Rekao je da Svetog Vasilija možemo nazvati novim Svetim Savom, jer je išao njegovim stopama.

„A treba se prisjetiti de je upravo u onom vremenu, kada su spaljene mošti Svetog Save, došao na ovaj svijet Sveti Vasilije Ostroški i nešto kasnije postao arhijerej. Velika je služba koju je on vršio, velika žrtva koju je podnio. Zato ga je Bog tako obdario. Ali preko njega i sve nas koji mu pristupamo“, kazao je Vladika Joanikije.

Mitropolit Joanikije je uručio Njegovoj Svetosti dar, patrijarašku madiju, patrijarašku panakamilavku i činovnik – rad monahinja Mitropolije crnogorsko-primorske u znak sjećanja na današnji boravak u manastiru Ostrogu.

Mitropolit Joanikije je posebno pozdravio Mitropolita Krfa Nektarija.

„Koji bdije nad plavom grobnicom i nad kostima srbskih mučenika na ostrvu Vidu i u Jonskom moru. Mi smo se odavno zbratimili sa braćom Grcima. Ta žrtva iz Prvog svjetskog rata nas objedinjuje, ali to posebno svjedoči naš brat u Hristu Visokopreosvećeni Mitropolit Nektarije koji nam donosi blagoslov Svetoga Spiridona Trimituntskoga, a koji je blagoizvolio da se odazove našemu pozivu da nam dođe na ovaj veliki svetovasilijevski sabor“, rekao je Mitropolit Joanikije.

Mitropolit Nektarije je u svom obraćanju rekao da je sa zadovoljstvom primio poziv da učestvuje u današnjoj velikoj radosti praznika Svetoga Vasilija.

„Koji nije značajan nsamo za vašu sveštenu Mitropoliju, već je svetitelj vaseljenskoga karaktera. Posebnu radost mi čini što sam danas imao priliku da saslužujem Njegovoj Svetosti Patrijarhu Porfiriju koga poznajem joj od davnina i prema njemu imam veliku ljubav“, rekao je Mitropolit Nektarije

„Posebno se osjećam juče i danas vidjevši ovoliko naroda, posebno omladine, našu zlatnu djecu, koja odaju počast ovom velikom svetitelju. Sile današnjeg svijeta pokušavaju da odbiju narod od naše vjere, kao što su to nekada pokušali Jevreji da odbiju Vaskrsloga Gospoda od vjernih, govoreći da ga je neko ukrao. Vi ste, braćo i sestre, odgovor tim optužbama onih koji kroz vrijeme pokušavaju da unize vaskrslog Gospoda. Vaša Crkva pomjesna je prošla mnoga iskušenja kao i ostale crkve, ali i za to imamo uvijek odgovor i poruku našeg Gospoda koji kaže: Ja sam pobijedio svijet”, rekao je Mitropolit Nektarije.

Patrijarh srbski Porfirije večeras će ulicama predvoditi tradicionalnu Svetovasilijevsku lituju.

Radosav Rajo Vojinović

Foto: Željko Drašković
Mitropolija