RT: Turska obećala da će podržati NATO u slučaju „najmanjeg napada“

02.05.2022. god.

Ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da će njegova zemlja odgovoriti ako se napadne članica NATO-a

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je u nedelju da NATO „nema nameru“ da interveniše u ukrajinsko-ruskom sukobu, ali je obećao da će njegova zemlja odgovoriti na svaki napad na saveznika iz NATO-a. Tokom čitavog sukoba, Turska je pokušavala da izbalansira svoje odnose i sa alijansom i sa Rusijom.

„Stav NATO-a je jasan. Alijansa nema nameru da se meša u ukrajinski sukob“, rekao je Čavušoglu novinarima posle putovanja u Latinsku Ameriku.

Međutim, najviši turski diplomata je dodao da ćemo „u slučaju i najmanjeg napada na bilo kog saveznika odgovoriti adekvatno“.

NATO nije direktan učesnik u ukrajinskom sukobu, ali njegove države članice isporučuju oružje i municiju vladi Vladimira Zelenskog. SAD dele obaveštajne podatke sa Kijevom, a ukrajinske trupe se obučavaju u bazama NATO-a u Evropi.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je NATO da „u suštini ide u rat sa Rusijom preko posrednika i da naoružava tog zastupnika“, dok je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio spoljne igrače da se ne mešaju u sukob prošle nedelje, preteći da će pokrenuti „munjevit” odgovor ukoliko bi bezbednost Rusije bila ugrožena.

Iako je članica NATO-a, Turska ima neke ruske sisteme naoružanja, a njeno insistiranje na kupovini ruskog PVO sistema S-400 dovelo je do toga da je izbačena iz američkog programa borbenih aviona F-35.

Turska nastoji da održi odnose i sa alijansom i sa Moskvom otkako je počela ruska operacija u Ukrajini u februaru. Prodala je svoje bespilotne letelice "Bajraktar" Ukrajini, ali je odbila da uvede sankcije Moskvi. U međuvremenu, Istanbul je bio domaćin mirovnih pregovora između ukrajinskih i ruskih pregovarača, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio je da bude domaćin razgovora Putina i Zelenskog.

Takvi razgovori još nisu ostvareni, a u intervjuu krajem prošlog meseca za Si-En-En, Čavušoglu je rekao da „postoje zemlje unutar NATO-a koje žele da se rat nastavi“, kako bi Rusiju učinili „slabijom“. On, međutim, nije imenovao nijednu od tih država.

Diplomata je rekao da je nekoliko južnoameričkih lidera ponudilo da posreduju između Rusije i Ukrajine, uključujući brazilskog predsednika Žara Bolsonara, koji je ponudio da poseti Moskvu radi razgovora.

„Venecuela ima dobre odnose sa Rusijom. I Brazil i Venecuela su saopštili da rat treba zaustaviti“, objasnio je Čavušoglu. „Rekli smo da bismo želeli da doprinesemo tim naporima.“

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Arnulfo Franco / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 12.05.2024.

Ruske trupe su izvršile udare na identifikovane ciljeve u Harkovu, Sumiju i Mirgorodu. Ukrajinske oružane snage su zauzvrat bespilotnim letelicama ponovo napale rafineriju Lukoil u Volgogradu i industrijsku zonu...