RT: Bajden želi „suđenje za ratne zločine“ Putinu

05.04.2022. god.

Američki predsednik Džo Bajden pridružio se globalnom negodovanju zbog navodnog masakra civila u Buči, zahtevajući „suđenje za ratne zločine” ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

On je dalje pomenuo potrebu da se „prikupe informacije“ i „dobiju svi detalji“ pre „stvarnog suđenja za ratne zločine“.

Sve se dešava kada SAD nastoje da suspenduju članstvo Rusije u Savetu za ljudska prava UN „kao odgovor na optužbe da su ruske snage počinile ratne zločine u Buči i drugde u Ukrajini“, saopštila je juče Linda Tomas-Grinfild, američki ambasador pri UN-u, pozivajući 140 zemalja koje su glasale prošlog meseca da osude rusku vojnu operaciju u Ukrajini da „uskade naše reči sa delom“.

Međunarodni krivični sud (MKS) je u martu pokrenuo istragu o navodnim ratnim zločinima i drugim prestupima počinjenim tokom ruske vojne operacije u Ukrajini, nakon što je „već našao razumnu osnovu da veruje da su počinjeni zločini iz nadležnosti Suda“, rekao je tužilac MKS-a Karim Kan.

Snimci iz Buče, grada severozapadno od Kijeva, pojavili su se tokom vikenda na kojima se vidi više tela obučenih u civilnu odeću. Kijev je brzo okrivio ruske snage. Moskva je kategorički odbacila umešanost i navela da je incident insceniran za zapadne medije, a zamenik stalnog predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti UN Dmitrij Poljanski ga je nazvao „očiglednom provokacijom ukrajinskih radikala“.

Uprkos pozivu portparola Kremlja Dmitrija Peskova na „ozbiljan skepticizam“ i višestruke nedosljednosti koje dovode u sumnju verodostojnost dokaza, američki zvaničnici obe stranke su ponovili tvrdnje Kijeva i optužili ruske snage za „ratne zločine“, na čelu sa predsednikom Odbora za spoljne poslove Senata Bobom Menendezom i visoko rangiranim republikanskim članom Džimom Rišom, pozivajući na „odgovornost“ i imenujući Putina kao odgovornog. Prošlog meseca, američki Senat usvojio je rezoluciju kojom se ruski predsednik smatra ratnim zločincem.

Međutim, SAD nisu država potpisnica Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, ugovora iz 2002. godine kojim se organizacija uspostavlja kao „nezavisni stalni Međunarodni krivični sud u vezi sa sistemom Ujedinjenih nacija, sa jurisdikcijom nad najtežim zločinima koji izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice u celini“.

Dok je Obamina administracija imala radni odnos sa Sudom kao posmatrač, stav SAD-a prema međunarodnom pravnom telu dostigao je svoj najniži nivo pod predsednikom Trampom, koji je osudio MKS kao deo „neizabrane, neodgovorne, globalne birokratije“ koja „nema jurisdikcije, bez legitimiteta i bez autoriteta” u govoru Ujedinjenim nacijama 2018. godine.

Godine 2020. SAD su uvele sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda u znak odmazde za njegovu istragu o ratnim zločinima koje su počinile SAD tokom svog 20-godišnjeg rata u Avganistanu. Kada je Bajdenova administracija ukinula ove sankcije 2021. godine, eksplicitno je zadržala svoje insistiranje na autonomiji SAD, a državni sekretar Entoni Blinken je izneo „dugogodišnji prigovor Vašingtona na napore Suda da potvrdi jurisdikciju nad osobljem država članica kao što su Sjedinjene Države i Izrael”.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Mikhail Metzel / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„Nema“ dogovora između Moskve i Kijeva – London

„Jednostavno nećemo dozvoliti da se to desi“, izjavio je Grant Čaps, govoreći o bilo kakvim ustupcima Rusiji.

Hronika specijalne vojne operacije za 14.05.2024.

Na Slobožanskom pravcu u Volčansku, Oružane snage Rusije su uspele da uspostave kontrolu nad severnim delom grada, zauzevši teritoriju Liceja broj 1 i Dečijeg vrtića broj 6. Na istočnom...

NATO agresija, NATO tribunal i NATO Srebrenica vode NATO u poraz

Postoji (li) nada da će u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici...