RT: Rusija kaznila Gugl sa skoro 100 miliona dolara

25.12.2021. god.

Odluka je došla zbog spora sa američkim tehnološkim gigantom koji je odbio da ukloni ilegalni sadržaj na internetu

Sud u Moskvi kaznio je Gugl sa 7,2 milijarde rubalja (oko 98,1 milion dolara) zbog toga što više puta nije uklonio zabranjeni sadržaj. Ova odluka je prvi put da se IT kompanija suočila sa finansijskom kaznom na osnovu obima njenog prometa u Rusiji.

Sudija Okružnog suda u Taganskom okrugu u Moskvi proglasio je internet konglomerat krivim za „činjenje administrativnih prekršaja“ i „izrečena je kazna u vidu administrativne kazne u iznosu od 7,2 milijarde rubalja“, navodi se u saopštenju pres službe suda.

Novčana kazna na osnovu prometa je najstroža kazna prema ruskom Zakonu o administrativnim prekršajima i izriče se za ponovljene prekršaje. Pre toga, Gugl i druge društvene mreže su kažnjavane od slučaja do slučaja zbog kršenja ruskog zakona, a kazne nisu bile povezane sa njihovom zaradom.

Odgovarajući na odluku, Gugl je u saopštenju naveo da će „proučiti sudsku presudu, a zatim odrediti naše sledeće korake“.

Ova značajna presuda dolazi usred sukoba između američkog tehnološkog giganta i ruske regulatorne agencije za medije. U oktobru je "Roskomnadzor" saopštio da će tražiti da kazni kompaniju zbog višestrukog odbijanja da preduzme mere u vezi sa sadržajem koji je označio kao nezakonit, i da bi kazna mogla da iznosi između 5-20% prihoda Gugla u Rusiji.

Prošle godine, promet Gugla u Rusiji iznosio je 85,5 milijardi rubalja (1,2 milijarde dolara), prema poslovnoj bazi podataka "SPARK".

"Roskomnadzor" je takođe upozorio da kompanija nije platila 458.100 dolara (32,5 miliona rubalja) za kazne nametnute ranije ove godine. Guglu je takođe određena kazna nakon što je prekršio zakonske uslove da čuva podatke ruskih korisnika na serverima unutar zemlje, umesto da ih šalje u inostranstvo.

U maju je "Roskomnadzor" dao Guglu 24 sata da ukloni zabranjeni sadržaj ili da bude sankcionisan dodatnim kaznama. "Roskomnadzor" je saopštio da je uputio više od 26.000 poziva kompaniji da ukloni video-snimke koji uključuju informacije o drogama, nasilju ili materijalima za koje Rusija smatra da pripadaju ekstremističkim organizacijama.

Moskva je takođe upozorila da bi mogla da uspori saobraćaj tehnološkog giganta, umanjujući njegovu sposobnost da vraća brze rezultate pretrage za korisnike u najvećoj zemlji na svetu.

Moskva je objavila da preduzima korake da uspostavi veću kontrolu nad društvenim mrežama koje posluju u zemlji, kao i da širi sopstvenu internet infrastrukturu kako bi bila nezavisna od ostatka interneta. Zemlja je poslednjih godina investirala u razvoj svoje domaće onlajn infrastrukture, za koju se nada da će omogućiti njenom internetu da funkcioniše autonomno u slučaju krize ili u slučaju ozbiljnih sankcija.

Za razliku od mnogih drugih zemalja, Rusija ima široko rasprostranjen domaći pretraživač, pandan Guglu - Jandeks. U 2016. godini Gugl je za dlaku pretekao svog konkurenta, dostigavši 20,5 miliona ruskih korisnika mesečno u odnosu na 20,4 miliona.

Međutim, u pogledu dnevne upotrebe, Jandeks je došao na prvo mesto sa 12,3 miliona korisnika, dok je Gugl na trećem mestu i privukao je 11 miliona. Ruska kompanija sada nudi sve, od pretraživača do striminga muzike, dostave hrane i iznajmljivanja taksija.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Unsplash / Mitchell Luo / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
internet
prava
zakoni

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„Nema“ dogovora između Moskve i Kijeva – London

„Jednostavno nećemo dozvoliti da se to desi“, izjavio je Grant Čaps, govoreći o bilo kakvim ustupcima Rusiji.

Hronika specijalne vojne operacije za 14.05.2024.

Na Slobožanskom pravcu u Volčansku, Oružane snage Rusije su uspele da uspostave kontrolu nad severnim delom grada, zauzevši teritoriju Liceja broj 1 i Dečijeg vrtića broj 6. Na istočnom...

NATO agresija, NATO tribunal i NATO Srebrenica vode NATO u poraz

Postoji (li) nada da će u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici...