Početna stranica > Novosti
Deo intervjua portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove novinskoj agenciji "TASS".
- Nemački državljanin Kristijan Šmit ne može se smatrati visokim predstavnikom za Bosnu i Hercegovinu, budući da Savet bezbednosti UN-a nije usvojio rezoluciju kojom se on odobrava na ovu funkciju – takav rusko-kineski nacrt rezolucije je blokiran. Izjava “o imenovanju Šmita” koju su 27. maja dali akreditovani u Sarajevu ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za implementaciju Mirovnog (Dejtonskog) sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (UO PIC) nije dovoljna.
- U nedostatku izražene međunarodne podrške i, što je od posebnog značaja, konsenzusa unutar same Bosne i Hercegovine, Šmit nema legitimitet neophodan za obavljanje funkcije visokog predstavnika. Rusija je bila primorana da suspenduje učešće na sastancima Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira koji se održavaju u Sarajevu pod predsedavanjem samoimenovanog visokog predstavnika. Nelegitimni visoki predstavnik nema nikakva vanredna izvršna ovlaštenja u smislu Aneksa 10 Mirovnog sporazuma i odgovarajućih odluka konferencija o implementaciji Mirovnog sporazuma. Pretnje Kristijana Šmita da će iste upotrebiti protiv nepoželjnih za njega predstavnika naroda BiH nisu ništa drugo do želja za zavaravanjem. Svaki pokušaj upotrebe represivnog instrumentarija treba smatrati provokacijom.
- Očigledna je apsurdnost situacije u kojoj se stranac, koga ne biraju građani BiH, po svom nahođenju meša u unutrašnje stvari zemlje, ne snosi nikakvu odgovornost za svoje postupke i zamenjuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
- U ovim uslovima, srbski narod, kao jedan od tri ravnopravna državotvorna naroda Bosne i Hercegovine, s pravom odbija da prizna Šmita kao legitimnog predstavnika međunarodne zajednice.
- Visoki predstavnik nije odgovoran čak ni sudovima – ni domaćim ni međunarodnim. U evropskoj demokratskoj zemlji, kakva i jeste BiH, ne bi trebalo biti mjesta za takvu strukturu, čije su aktivnosti suprotne principima vladavine prava. Upravni odbor je još 2006. godine donio temeljnu odluku o gašenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), a 2008. godine usaglašen je Program „5+2“ koji je potrebno prilagoditi promenjenoj realnosti.
- Učešće međunarodne zajednice u postkonfliktnom procesu stabilizacije u BiH u smislu Poglavlja VII Povelje UN-a zahteva izbalansiran pristup proceni stanja u zemlji i faktora njenog razvoja. Kontraproduktivna su nastojanja OHR-a i spoljnog prisustva u BiH da za pogoršanje unutrašnje političke klime okrive Republiku Srpsku i njene legalno izabrane predstavnike.
- Napori međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini moraju biti usmereni na oslobađanje ove suverene i nezavisne evropske države od spoljnog protektorata u vidu visokog predstavnika. Kako pokazuju nedavna dešavanja u BiH, isti u sve većoj meri postaje faktor destabilizacije situacije u zemlji.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Zaharova: Srbski narod s pravom odbija da prizna Šmita kao legitimnog predstavnika međunarodne zajednice
16.12.2021. god.
„Nelegitimni visoki predstavnik nema nikakva vanredna izvršna ovlaštenja“
Deo intervjua portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove novinskoj agenciji "TASS".
- Nemački državljanin Kristijan Šmit ne može se smatrati visokim predstavnikom za Bosnu i Hercegovinu, budući da Savet bezbednosti UN-a nije usvojio rezoluciju kojom se on odobrava na ovu funkciju – takav rusko-kineski nacrt rezolucije je blokiran. Izjava “o imenovanju Šmita” koju su 27. maja dali akreditovani u Sarajevu ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za implementaciju Mirovnog (Dejtonskog) sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (UO PIC) nije dovoljna.
- U nedostatku izražene međunarodne podrške i, što je od posebnog značaja, konsenzusa unutar same Bosne i Hercegovine, Šmit nema legitimitet neophodan za obavljanje funkcije visokog predstavnika. Rusija je bila primorana da suspenduje učešće na sastancima Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira koji se održavaju u Sarajevu pod predsedavanjem samoimenovanog visokog predstavnika. Nelegitimni visoki predstavnik nema nikakva vanredna izvršna ovlaštenja u smislu Aneksa 10 Mirovnog sporazuma i odgovarajućih odluka konferencija o implementaciji Mirovnog sporazuma. Pretnje Kristijana Šmita da će iste upotrebiti protiv nepoželjnih za njega predstavnika naroda BiH nisu ništa drugo do želja za zavaravanjem. Svaki pokušaj upotrebe represivnog instrumentarija treba smatrati provokacijom.
- Očigledna je apsurdnost situacije u kojoj se stranac, koga ne biraju građani BiH, po svom nahođenju meša u unutrašnje stvari zemlje, ne snosi nikakvu odgovornost za svoje postupke i zamenjuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
- U ovim uslovima, srbski narod, kao jedan od tri ravnopravna državotvorna naroda Bosne i Hercegovine, s pravom odbija da prizna Šmita kao legitimnog predstavnika međunarodne zajednice.
- Visoki predstavnik nije odgovoran čak ni sudovima – ni domaćim ni međunarodnim. U evropskoj demokratskoj zemlji, kakva i jeste BiH, ne bi trebalo biti mjesta za takvu strukturu, čije su aktivnosti suprotne principima vladavine prava. Upravni odbor je još 2006. godine donio temeljnu odluku o gašenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), a 2008. godine usaglašen je Program „5+2“ koji je potrebno prilagoditi promenjenoj realnosti.
- Učešće međunarodne zajednice u postkonfliktnom procesu stabilizacije u BiH u smislu Poglavlja VII Povelje UN-a zahteva izbalansiran pristup proceni stanja u zemlji i faktora njenog razvoja. Kontraproduktivna su nastojanja OHR-a i spoljnog prisustva u BiH da za pogoršanje unutrašnje političke klime okrive Republiku Srpsku i njene legalno izabrane predstavnike.
- Napori međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini moraju biti usmereni na oslobađanje ove suverene i nezavisne evropske države od spoljnog protektorata u vidu visokog predstavnika. Kako pokazuju nedavna dešavanja u BiH, isti u sve većoj meri postaje faktor destabilizacije situacije u zemlji.
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Press-služba MID RF/TASS/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- RepublikaSrpska
- Bosna
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ukrajinske formacije ponovo su izvršile udare na teritoriju poluostrva Krim. Cilj udara ATACMS-a bio je aerodrom Belbek, gde je, prema otvorenim izvorima, izbio požar.
Marija Zaharova je na današnjem redovnom brifingu bila u prilici da odgovori na čak tri pitanja vezana za Srbiju – jedno o novoj vladi Srbije i dva o odnosima...
Neuspeh da se „odmah“ okonča ofanziva na Rafu bi potkopao odnose, navodi se u saopštenju
Moskva treba da brine i o „oružju i puteru“, izjavio je predsednik
Ukrajinski poslanici tvrde da ograničenja na ciljeve koji se mogu gađati zapadnim oružjem daju prednost Moskvi
Sve u svemu, udeo muslimanskog biračkog tela se postepeno povećava. U jednom broju okruga broj muslimana se kreće od 10 do 40% birača, ima mesta gde ih ima više...
Ostale novosti iz rubrike »
.jpg)
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
