Početna stranica > Novosti
Danska nastoji da ograniči broj „nezapadnih“ stanovnika koji žive u njenim četvrtima na najviše 30 procenata, što je deo kontroverznog zakona čiji je cilj podsticanje integracije i sprečavanje uspona „paralelnih društava“.
Visoka koncentracija stranaca koji žive u rezidencijalnim oblastima povećava rizik da će se u Danskoj pojaviti različita „verska i kulturna paralelna društva“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Kare Dibvad Bek predstavljajući novu inicijativu svoje vlade za borbu protiv getoizacije „osetljivih“ područja.
Iako još uvek nije dobila potrebnu podršku u parlamentu, mera je osmišljena tako da obezbedi da za deset godina nezapadni imigranti i njihovi potomci čine ne više od 30 procenata stanovništva u bilo kom susedstvu ili stambenom području.
Ako se usvoji, očekuje se da će zakon uticati na oko 58 područja i više od 100.000 ljudi, prema danskim novinama "Berlingske". Do sada nije određen datum za raspravu o predlogu u parlamentu.
Novi zakon će izmeniti kontroverzni zakon o „paketu geta“ koji je uvela tadašnja konzervativna vlada i donela još 2018. godine. U to vreme, gornja granica nezapadnog stanovništva u tako osetljivim oblastima bila je postavljena na 50 procenata.
Uz neke od najstrožih imigracionih politika u Evropi, Danska je takođe zvanično svake godine od 2010. određivala neke od svojih stambenih područja kao „geta“. Vlada je postavila četiri kriterijuma za definisanje takvih područja: stopa nezaposlenosti iznad 40 procenata, više od 60 procenata srednjovečnih stanovnika koji nemaju srednje obrazovanje, nivo bruto prihoda 55 odsto ispod proseka, kao i stopa kriminala tri puta iznad nacionalnog proseka.
Da bi se okvalifikovalo kao geto, neko područje mora ispuniti najmanje dva od tih kriterijuma, a takođe mora imati imigrantsku populaciju od najmanje 50 procenata. Ako kvart ostane na geto listi duže od četiri godine, onda se proglašava „teškim getom“.
Trenutno najmanje 15 četvrti spada u tu kategoriju, a 25 ostalih se smatra „u opasnosti“ da postanu geta. Međutim, ministar unutrašnjih poslova rekao je da taj izraz „obmanjuje“ i da je planirno da se ukine u novoj zakonodavnoj inicijativi.
„Mislim da to doprinosi velikog obima posla koji je potrebno obaviti u ovim naseljima“, rekao je Dibvad Bek, dodajući da bi od sada trebalo da budu označeni kao „ranjiva“ ili „ugrožena“ područja, a ne „geta“.
Danske vlasti već neko vreme pokušavaju da umanje getoizaciju, izričući dvostruke kazne za prekršaje u tim naseljima, dok je dnevni boravak u socijalnoj ustanoci obavezan za svu decu stariju od jedne godine.
Takođe su primenjene neke nekonvencionalne strategije za smanjenje socijalnih pritisaka na osetljive četvrti, kao što je inicijativa grada Odenze za 2019. godinu da ponudi finansijsku nadoknadu lokalnim kriminalcima ako se isele iz problematičnih naselja.
Danska beleži nagli rast migrantske populacije poslednjih decenija. Od 5,7 miliona ljudi u zemlji, 11 procenata ima migrantsko poreklo, dok je preko šest procenata „nezapadnog“ porekla.
Imigraciona politika države je odnedavno bila posebno oštra. Još 2018. godine, vlada je saopštila da će poslati odbijene azilante da žive na udaljenom ostrvu, a ministar za imigraciju Inger Štojberg izjavila je da će takva politika poslati poruku da su „neželjeni“. Sada je sličan strog pristup imigraciji usvojila socijaldemokratska vlada premijera Mete Frederiksen, koja je pozvala da se broj tražilaca azila svede na „nulu“.
Izvor: RT
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
.jpg)
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Borba protiv „paralelnih društava“? Danska vlada želi da ograniči broj „nezapadnih“ stanovnika u kvartovima na 30%
18.03.2021. god.
Danska nastoji da ograniči broj „nezapadnih“ stanovnika koji žive u njenim četvrtima na najviše 30 procenata, što je deo kontroverznog zakona čiji je cilj podsticanje integracije i sprečavanje uspona „paralelnih društava“.
Visoka koncentracija stranaca koji žive u rezidencijalnim oblastima povećava rizik da će se u Danskoj pojaviti različita „verska i kulturna paralelna društva“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Kare Dibvad Bek predstavljajući novu inicijativu svoje vlade za borbu protiv getoizacije „osetljivih“ područja.
Iako još uvek nije dobila potrebnu podršku u parlamentu, mera je osmišljena tako da obezbedi da za deset godina nezapadni imigranti i njihovi potomci čine ne više od 30 procenata stanovništva u bilo kom susedstvu ili stambenom području.
Ako se usvoji, očekuje se da će zakon uticati na oko 58 područja i više od 100.000 ljudi, prema danskim novinama "Berlingske". Do sada nije određen datum za raspravu o predlogu u parlamentu.
Novi zakon će izmeniti kontroverzni zakon o „paketu geta“ koji je uvela tadašnja konzervativna vlada i donela još 2018. godine. U to vreme, gornja granica nezapadnog stanovništva u tako osetljivim oblastima bila je postavljena na 50 procenata.
Uz neke od najstrožih imigracionih politika u Evropi, Danska je takođe zvanično svake godine od 2010. određivala neke od svojih stambenih područja kao „geta“. Vlada je postavila četiri kriterijuma za definisanje takvih područja: stopa nezaposlenosti iznad 40 procenata, više od 60 procenata srednjovečnih stanovnika koji nemaju srednje obrazovanje, nivo bruto prihoda 55 odsto ispod proseka, kao i stopa kriminala tri puta iznad nacionalnog proseka.
Da bi se okvalifikovalo kao geto, neko područje mora ispuniti najmanje dva od tih kriterijuma, a takođe mora imati imigrantsku populaciju od najmanje 50 procenata. Ako kvart ostane na geto listi duže od četiri godine, onda se proglašava „teškim getom“.
Trenutno najmanje 15 četvrti spada u tu kategoriju, a 25 ostalih se smatra „u opasnosti“ da postanu geta. Međutim, ministar unutrašnjih poslova rekao je da taj izraz „obmanjuje“ i da je planirno da se ukine u novoj zakonodavnoj inicijativi.
„Mislim da to doprinosi velikog obima posla koji je potrebno obaviti u ovim naseljima“, rekao je Dibvad Bek, dodajući da bi od sada trebalo da budu označeni kao „ranjiva“ ili „ugrožena“ područja, a ne „geta“.
Danske vlasti već neko vreme pokušavaju da umanje getoizaciju, izričući dvostruke kazne za prekršaje u tim naseljima, dok je dnevni boravak u socijalnoj ustanoci obavezan za svu decu stariju od jedne godine.
Takođe su primenjene neke nekonvencionalne strategije za smanjenje socijalnih pritisaka na osetljive četvrti, kao što je inicijativa grada Odenze za 2019. godinu da ponudi finansijsku nadoknadu lokalnim kriminalcima ako se isele iz problematičnih naselja.
Danska beleži nagli rast migrantske populacije poslednjih decenija. Od 5,7 miliona ljudi u zemlji, 11 procenata ima migrantsko poreklo, dok je preko šest procenata „nezapadnog“ porekla.
Imigraciona politika države je odnedavno bila posebno oštra. Još 2018. godine, vlada je saopštila da će poslati odbijene azilante da žive na udaljenom ostrvu, a ministar za imigraciju Inger Štojberg izjavila je da će takva politika poslati poruku da su „neželjeni“. Sada je sličan strog pristup imigraciji usvojila socijaldemokratska vlada premijera Mete Frederiksen, koja je pozvala da se broj tražilaca azila svede na „nulu“.
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Reuters / Ritzau Scanpix / Mads Claus Rasmussen / RT/ vostok.rs
- Povezane teme
- Danska
- stanovništvo
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Portparol Ministarstva odbrane Dmitrij Lazutkin proglasio kraj „mirnog života“
SAD šalju oružje u vrednosti od 400 miliona dolara kako bi pomogle Kijevu da zadrži mogući pritisak Moskve na Harkov
Čekamo te na drugoj trci karting šampionata!
delegacija u OEBS-u Republike Azerbejdžan, Republike Belorusije, Republike Jermenije, Republike Kazahstan, Kirgiske Republike, Ruske Federacije, Republike Srbije, Republike Tadžikistan, Turkmenistana i Republike Uzbekistan povodom 79. godišnjice Pobede nad nacizmom u...
Stanje na dan 13:00 10.05.2024.
Zapadne zemlje „sanjaju“ o brisanju Rusije kakva ona sada postoji, izjavio je predsednik
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
