RT: „Protivreče interesima same EU“: Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo antiruske sankcije nelegalnim instrumentom

30.01.2021. god.

Zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško nazvao je sankcije EU protiv Moskve nelegalnim instrumentom koji je u suprotnosti sa interesima EU. Diplomata je naglasio da aktivno stvaranje Brisela „horizontalnih“ mehanizama sankcija izaziva veliku neizvesnost. Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova primetilo da je 2020. godine došlo do ozbiljnog zastoja u odnosima Moskve i evropskih zemalja.

Sankcije EU protiv Rusije su ilegalni instrument koji je u suprotnosti sa interesima same EU, izneo je svoje mišljenje zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško tokom razgovora sa novinarima u Atini.

Diplomata je primetio da takva evropska politika izaziva kolosalnu neizvesnost u odnosima Moskve i evropskih zemalja.

„Ono što nas brine je da je u poslednje vreme Evropska unija sa nezadrživom energijom preuzela na sebe stvaranje takozvanih horizontalnih sankcionih mehanizama“, rekao je Gruško.

Naglasio je da na taj način zakonodavstvo EU omogućava mogućnost donošenja operativnih odluka u odnosu na „određene osobe uključene u ove sankcione režime“ - pojedince, institucije, kompanije i privrednike. Ovak „klizavi put“, rekao je on, ne vodi nikuda.

Diplomata je skrenuo pažnju da je ovaj problem tipičan ne samo za odnose Rusije i Evropske unije, već i za svetsku trgovinu uopšte. Stoga se Moskva „i sistemski i u odnosima sa Evropskom unijom“ protivi jednostranim odlukama koje su u suprotnosti sa normama STO i koče razvoj normalnih ekonomskih odnosa.

„Naročito u oblastima u kojima su potrebna velika ulaganja, gde povratak ne traje mesec, ne godinu, već ponekad i deceniju, a sve to zahteva apsolutnu predvidljivost, pouzdanost pravne osnove i razumevanje stvarnih potreba i u potražnji i u ponudi“, rekao je diplomata za TASS.

27. januara Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će 2020. godina biti upamćena po ozbiljnom zastoju u odnosima Rusije i Evropske unije, uključujući i to što su neke države članice EU „odlučile da konsoliduju svoje redove na antiruskoj osnovi“.

Ministarstvo je skrenulo pažnju na činjenicu da, uprkos potrebi za borbom protiv pandemije koronavirusa, u Evropskoj uniji „ima onih koji više vole da se bore protiv ruskih vakcina“.

„U nekim glavnim gradovima EU pokrenuta je agresivna informativna kampanja protiv naše zemlje sa uvredljivim optužbama za širenje štetnih dezinformacija o koronavirusu“, podsetilo je Ministarstvo spoljnih poslova, ističući da su odbijeni predlozi Moskve da uspostavi razgovor na temu dezinformacija.

Ističe se da su evropske zemlje nastavile sa sankcionom politikom, „podvrgavajući Ruse i privredu nelegalnim ograničenjima“, a takođe su se mešale u unutrašnje stvari Belorusije.

„Apogej neprijateljskih koraka bile su akcije u vezi sa takozvanim trovanjem Alekseja Navaljnog, što je dovelo u pitanje samu mogućnost izgradnje dalje saradnje sa Evropskom unijom“, podsetilo je Ministarstvo.

U isto vreme, Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da ruske vlasti neće „zauzeti stav uvređenog“ i prekinuti preostale kanale dijaloga sa EU, jer shvataju potrebu za strpljivim radom u cilju izgradnje ravnopravne saradnje sa Evropskom unijom, „kada je za to spremna“.

Podsetimo, u oktobru 2020. godine ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije dogovorili su se o uvođenju antiruskih sankcija zbog situacije oko Alekseja Navaljnog, koji se lečio u berlinskoj klinici „Šarite“. Odluka o ograničenjima u Evropskoj uniji doneta je nakon što su vlasti Nemačke objavile da je Navaljni navodno otrovan nervnim agensom iz grupe Novičok. Berlin za to nije pružio nikakve dokaze. Kasnije je objavljena odluka o nametanju ograničenja određenom broju ruskih građana u vezi sa slučajem Navaljni. Posebno su pod njih potpali direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov i zamenik šefa ruske predsedničke administracije Sergej Kirienko.

Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je ovu odluku Evropske unije „kategorički neprihvatljivom“ i najavilo proširenje uzajamne liste sankcija predstavnika država članica EU kojima je zabranjen ulazak na teritoriju Ruske Federacije.

Takođe u oktobru, Savet EU je uveo sankcije „85. glavnom centru specijalnih službi GRU“ i dvojici ruskih državljana, koji se u EU nazivaju službenicima centra, zbog njihove navodne umešanosti u hakerski napad na Bundestag 2015. godine. Rusija je više puta negirala optužbe za umešanost u sajber incident i skretala pažnju na odsustvo bilo kakvih dokaza u slučaju.

Kao odgovor, Ministarstvo spoljnih poslova je krajem decembra proširilo spisak nemačkih državljana kojima je zabranjen ulazak u Rusiju. Odelenje je skrenulo pažnju na nezainteresovanost Berlina za stvarnu istragu onoga što se dogodilo i napomenulo da je trenutna situacija prvobitno zamišljena kao još jedna provokacija protiv Moskve.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Reuters / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
EU
sankcije
odnosi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Slobožanski pravac: bitke za Volčansk i proboj u odbranu Oružanih snaga Ukrajine

Stanje za dan 19:00 12.05.2024.

Ukrajinska vlada upozorava na moguću totalnu mobilizaciju

Portparol Ministarstva odbrane Dmitrij Lazutkin proglasio kraj „mirnog života“

RT: Rusija sprema „veći napad“ na Ukrajinu – Bela kuća

SAD šalju oružje u vrednosti od 400 miliona dolara kako bi pomogle Kijevu da zadrži mogući pritisak Moskve na Harkov

Doživite G-DRIVE #takomoćno karting iskustvo

Čekamo te na drugoj trci karting šampionata!

OEBS: Zajednička izjava Rusije, Srbije i 8 zemalja ZND povodom Dana Pobede

delegacija u OEBS-u Republike Azerbejdžan, Republike Belorusije, Republike Jermenije, Republike Kazahstan, Kirgiske Republike, Ruske Federacije, Republike Srbije, Republike Tadžikistan, Turkmenistana i Republike Uzbekistan povodom 79. godišnjice Pobede nad nacizmom u...