Putin: Rusija ne namerava da spusti svoju zastavu na Kurilskim ostrvima

 

2. septembra 1945. Japan je potpisao Zakon o bezuslovnoj kapitulaciji, prihvatajući uslove iz Potsdamske deklaracije. Njegov suverenitet bio je ograničen na ostrva Honšu, Kjušu, Šikoku i Hokaido, kao i na manje otoke japanskog arhipelaga. Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai su predana Sovjetskom Savezu.

 

Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije potpisan.

 

Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav SSSR-a nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.

 

U Moskvi je 14. januara održana prva runda razgovora između ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i njegovog japanskog kolege Taroa Konoa o mirovnom sporazumu između Rusije i Japana. Nakon sastanka Lavrov je naglasio da su strane potvrdile spremnost da rade na osnovu deklaracije iz 1956. godine, „što pre svega znači nepromenljivost prvog koraka — potpuno priznavanje od strane Japana rezultata Drugog svetskog rata, uključujući i suverenitet Rusije nad svim ostrvima Južnokurilskog arhipelaga“.