Moskva: Nakon otvorene agresije na SR Jugoslaviju NATO postao glavna pretnja globalnoj bezbednosti

13.03.2019. god.

Savet Federacije pozvao parlamente stranih država, UN-a, ZND-a, ODKB-a, OEBS-a i Parlament EU da osude agresiju NATO-a na Jugoslaviju i preduzmu sve potrebne radnje za prevazilaženje njenih posledica.

Vojna operacija NATO-a protiv suverene Jugoslavije konačno je pretvorila savez u veliku pretnju sigurnosti u svetu, a nekažnjavanje odgovornih dovelo je do novih tragedija u Siriji, Iraku i Libiji, navodi se u saopštenju Gornjeg doma (Savet Federacije) Ruske Federacije.

"Vojna operacija NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije, koja je pokrenuta 24. marta 1999. godine, predstavljala je otvorenu agresiju na suverenu državu u Evropi, stvarajući direktnu pretnju međunarodnom miru i sigurnosti, što je negativno uticalo na daljnji razvoj odnosa između evropskih država i potkopalo njihovo međusobno poverenje" , navodi se u dokumentu usvojenom u vezi sa dvadesetogodišnjicom početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Nažalost, pouke iz ovih tragičnih događaja nisu naučene, a NATO se i dalje fokusira na vojnu silu u rešavanju sukoba u međunarodnim odnosima, navodi se u saopštenju.

"Nakon toga, pod lažnim izgovorima i bez odobrenja Saveta bezbednosti UN-a, jedan broj zemalja članica NATO-a koristio je oružanu silu protiv drugih suverenih država - Iraka, Libije, Sirije, a danas postoje pretnje o mogućnosti da se poduzmu iste akcije protiv Venecuele, Kube i Nikaragve", - navedeno je u saopštenju.

Raketni napadi i bombardovanje Jugoslavije, uključujući upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, doveli su do brojnih civilnih žrtava i uništenja mnogih civilnih objekata.

Pored toga, priznavanje nezavisnosti Kosova 2008. godine od strane zapadnig zemalja bilo je nastavak generalne linije NATO-a u cilju podsticanja separatizma u sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije i nasilnog rasparčavanja republike, navodi se u saopštenju.

"De fakto otcepljenje jednog dela teritorije Jugoslavije - autonomne teritorije Kosova i Metohije, je usledilo kao posledica agresije te je stvorilo opasan presedan u međunarodnim odnosima i zakomplikovalo rešavanje postojećih konflikata u kojima su učestvovale nepriznate države. Istovremeno, položaj zapadnih država u sličnim konfliktima u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini ispostavlja se kao suprotnost, u kojoj je pravo naroda na samoopredeljenje kategorički isključeno “, naglašavaju zakonodavci.

Savet Federacije je uveren da su vojne akcije NATO-a koje su preduzete u suprotnosti s odredbama Povelje UN-a i bez odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti UN-a uzrokovale ogromnu štetu međunarodnim bezbednosnim sistemima, navodi se u saopštenju.

"Činjenica da počinioci zločina nisu nisu kažnjeni, dovela je do novih agresivnosti država članica NATO-a protiv drugih suverenih država. Nakon napada 1999. godine, NATO je konačno postao glavna pretnja globalnoj i regionalnoj bezbednosti“, naglašava se u dokumentu.

Senatori su ubeđeni da se "akcije država članica NATO-a u odnosu na Jugoslaviju kvalifikuju kao čin agresije protiv suverene države, a njeni inicijatori i izvođači moraju snositi međunarodnu pravnu odgovornost".

Savet Federacije je takođe pozvao parlamente stranih država, UN, ZND, ODKB, OEBS i Parlament EU da osude agresiju NATO-a na Jugoslaviju i preduzmu sve potrebne radnje za prevazilaženje njenih posledica.

Izvor
foto: © Valeriй Šarifulin/TASS/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
NATO
sukobi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nova Vlada Srbije - istorijska šansa za razvoj Bajine Bašte

Odbrana vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nastavak istorijskog razvoja Srbije, nastavak evro integracija, rad na unapređenju celokuonog društva i poboljšanju životnog standarda građana svim časnim i poštenim građanima Srbije...

RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

RT: Mađarska odbacuje „suludi“ predlog ukrajinskog ratnog fonda od 100 milijardi evra

Mađarska je obećala da će se suprotstaviti petogodišnjoj strategiji finansiranja Ukrajine koju je upravo predložio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg