Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 17.11.

18.11.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 16.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 17.11.

Stanje na frontu -

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 17.11.

Državna duma reagovala na saopštenje SAD o „agresiji Rusije“ na moru - Optužbe SAD i Ukrajine na račun Rusije u vezi sa „agresivnim postupcima“ u Crnom i Azovskom moru nisu tačne, izjavio je poslanik Državne dume Rusije sa Krima, Andrej Kozenko.

Ranije su Sjedinjene Američke Države i Ukrajina nakon sastanka komisije za stratešku saradnju izjavile o „agresivnim postupcima“ Rusije u Crnom i Azovskom moru protiv međunarodnih brodova koji prolaze u ukrajinske luke.

„Ovakva ocena nije adekvatna i nije tačna. Posebno je čudno čuti ovako nešto nakon što je u Ukrajini zadržano 15 brodova zbog ulaska u krimske luke. Takva histerija, koju potpiruje Kijev, očigledno ima za cilj dodatno pogoršavanje situacije u Crnom i Azovskom moru“, izjavio je Kozenko za RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, akcije Rusije za osiguravanje bezbednosti i ono o čemu govori komisija su sasvim različiti pojmovi, odnosno nesporazum, nespremnost da se shvati ili posebno iskrivljavanje situacije od strane Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, koje je podržavaju.

Obe strane su naglasile da su agresivni potezi Rusije u Azovskom moru doveli do novih pretnji za bezbednost, ekonomiju i zaštitu životne sredine u čitavom Azovsko-crnomorskom regionu.

Situacija u Azovskom moru se zaoštrila početkom 2018. godine. U martu je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“ sa deset članova posade, podigavši protiv njegovog kapetana optužnicu zbog nezakonite posete Krimu „čiji je cilj bio nanošenje štete državnim interesima“. Članovi posade bez kapetana uspeli su da se vrate na Krim tek nakon sedam meseci, u okviru razmene za ukrajinske mornare pritvorene zbog krivolova i kršenje granice Rusije. U avgustu je u hersonskoj luci zadržan tanker „Mehanik Pogodin“.

Ruske vlasti dejstva Kijeva karakterišu kao „pomorski terorizam“, a odgovorile su povećanjem pograničnih kontrola u svom delu Azovskog mora.

Ukrajinski graničari su tada saopštili da su Rusi počeli „žestoku politiku zadržavanja i pregleda brodova“.

Krimska pogranična uprava Federalne službe bezbednosti Rusije saopštila je da provere vrši u skladu s međunarodnim pomorskim pravom i da nije dobijala primedbe od vlasnika brodova. Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine je potom priznalo da ruski graničari ne narušavaju protokole tokom pregleda.

Predsednik Ukrajine je 12. oktobra potpisao ukaz kojim je na snagu stupila odluka Saveza za nacionalnu bezbednost i odbranu „O hitnim merama za zaštitu nacionalnih interesa na jugu i istoku Ukrajine, na Crnom i Azovskom moru i Kerčkom moreuzu“.

Rusija je sa svoje strane istakla da će se raskid sporazuma o Azovskom moru prvenstveno negativno odraziti na ukrajinsku stranu.

SAD: Zajedno sa Ukrajinom ćemo raditi na zaustavljanju projekta ’Severni tok 2‘ - Sjedinjene Američke Države i Ukrajina će nastojati da se projekat magistralnog gasovoda iz Rusije u Evropu ne ostvari, izjavio je američki državni sekretar Majk Pompeo na sastanku sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Pavlom Klimkinom.

„Zajedno ćemo raditi na zaustavljanju projekta ’Severni tok 2‘ koji ugrožava ekonomsku i stratešku bezbednost Ukrajine i predstavlja rizik za dalje podrivanje suvereniteta evropskih zemalja koje zavise od ruskog gasa. Mi ne želimo da naši evropski prijatelji budu žrtve političko-ekonomskog pritiska koji je Rusija testirala u Ukrajini, nakon što se ova oslobodila sovjetskih okova“, rekao je Pompeo.

SAD zahtevaju da evropske zemlje prekinu da učestvuju u projektu „Severni tok 2“ i prete sankcijama onima koje to ne odluče. U zamenu za ruski gas, Sjedinjene Američke Države promovišu sopstveni tečni prirodni gas, uz izgradnju terminala za regasifikaciju u Evropi.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.

Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u više navrata naglašavala da Berlin projekat „Severni tok 2“ vidi kao komercijalan, ali istovremeno ona povezuje njegovu realizaciju sa očuvanjem tranzita ruskog gasa preko Ukrajine.

Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat posmatra isključivo sa ekonomske strane.

EU čeka od Rusije podatke o situaciji u Azovskom moru - Evropska Unija i Rusija dogovorile su se na konsultacijama u Briselu da jedna drugoj dostave precizne podatke u vezi sa situacijom u Azovskom moru, saopštio je u petak visokorangirani činovnik u strukturama EU.

U Briselu je održan sastanak generalnog sekretara Evropske spoljnopolitičke službe Helge Šmid i zamenika šefa ruske diplomatije Grigorija Karasina.

„Na sastanku sa zamenikom šefa ruske diplomatije izrazili smo jaku zabrinutost zbog sve veće militarizacije u oblasti Azovskog mora. Bilo je, međutim, reči i o drugim pitanjima u vezi sa izgradnjom mosta i dugotrajnim inspekcijama, rastom troškova za dostavom robe, ne samo za Ukrajinu nego i za brodove pod evropskim zastavama“, rekao je izvor upoznat sa sadržajem konsultacija.

„Ruska strana u vezi s tim pitanjem ima drugačije podatke od nas, zbog toga smo se dogovorili da ostanemo u kontaktu kako bismo razmenili preciznije, aktuelizovane podatke i kako bismo ih uporedili. Konkretnih rokova nema, ali što brže to bude, naravno, biće bolje“, dodao je sagovornik.

Krajem oktobra, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je izjavila da je više od 200 brodova, među kojima su i oni pod međunarodnim zastavama, postalo predmet ruske kontrole u Azovskom moru. Prema njenim rečima, to utiče na cenu isporuka ne samo za ukrajinske izvoznike nego i za brodove Evropske unije.

Plovidba u Azovskom moru postala je problematična početkom godine. U martu je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“, a protiv njegovog kapetana podigla optužnicu zbog nezakonite posete Krimu „sa ciljem pričinjavanja štete državnim interesima“. U avgustu je u hersonskoj luci zadržan i tanker „Mehanik Pogodin“.

Ruske vlasti dejstva Kijeva ocenjuju kao „pomorski terorizam“, a odgovorile su pojačanim pograničnim pregledima u svom delu Azovskog mora.

Sankcije Rusiji neće biti tema sastanka šefova diplomatije EU 19. novembra - Šefovi diplomatije zemalja Evropske unije na sastanku koji će biti održan 19. novembra razgovaraće o ispunjavanju odredbi Minskog sporazuma za rešavanje krize u Ukrajini i događajima na Azovskom moru, ali sankcije Rusiji neće biti tema skupa, rekao je novinarima izvor u strukturama EU.

„Očekujem da će situacija u Azovskom moru zaista biti jedna od tačaka dnevnog reda sastanka ministara, ali u celini pitanje sankcija nije planirano“, odgovorio je izvor na pitanje da li se razmatraju nove sankcije Rusiji zbog održavanja izbora u samoproglašenim republikama u Donbasu.

Prema rečima izvora, Ukrajina je i dalje jedan od prioriteta za EU, o čemu svedoči i održavanje Saveta EU-Ukrajina o asocijaciji, planirano za 17. decembar.

Admiral Valuev: Rusija neće zatvoriti Azovsko more za ukrajinske brodove - Rusija neće zatvoriti Azovsko more za ukrajinske brodove kao odgovor na zadržavanje ukrajinskih brodova koji plove ka Krimu, jer je to u suprotnosti sa Konvencijom UN o pomorskom pravu, saopštio je komandant Baltičke flote, admiral Vladimir Valujev.

„Azovsko more pripada i Ukrajini i Rusiji. Od Rusije nije stiglo niti će stići saopštenje o njegovom zatvaranju za ukrajinske brodove. Ovakve akcije nisu pravedne i suprotnosti su sa tačkom o otvorenim morima u Konvenciji UN o morskom pravu. Azovsko more treba da bude otvoreno za dve zemlje, posebno za njihove civilne brodove“, rekao je Valujev.

Komentarišući zadržavanje 15 brodova zbog uplovljavanja u luke Krima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Moskva može da preduzme mere za zaštitu ruskih mornara u Azovskom moru.

„Nesumnjivo, pažljivo pratimo situaciju i u strogom skladu sa međunarodnim morskim pravom i sa međunarodnim zakonima mogu biti preduzete mere za zaštitu interesa ruskih moreplovaca i ruskih pravnih i fizičkih lica“, saopštio je Peskov.

On je izjavio da ruski graničari proveravaju ukrajinske brodove u Azovskom moru u skladu sa zakonom.

Ukrajinska agencija UNN saopštila je ranije da je Državna granična služba Ukrajine zadržala 15 brodova zbog „nezakonitog ulaska u luke okupiranog Krima“.

Kuzmin : Neće im uspeti da kazne stanovništvo Krima zbog njihovog izbora u korist Rusije - Treći komitet Generalne skupštine UN, odgovaran za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja, usvojio je rezoluciju koju je predložila Ukrajina, koja osuđuje navodno kršenje ljudskih prava na teritoriji Krima.

Krim je osudio rezoluciju koju su usvojile Ujedinjene nacije o navodnim kršenjima ljudskih prava na poluostrvu. Predstavnici Državne dume i Saveta Federacije uvereni su da Ukrajina, koja je glasala za taj dokument, pokušava da svetu predstavi sliku koja njoj odgovara, dok su zemlje koje su to podržale pokazuju „političko slepilo“.

Za dokument je glasalo 67 zemalja, protiv je bilo 26, dok su 82 zemlje bile uzdržane. Međutim, povećao se broj zemalja koje su neutralne po tom pitanju. Godine 2017. u sličnoj situaciji 76 zemalja je bilo uzdržano, a 2016. godine 77 država.

Tekst rezolucije je sastavio Kijev. U njemu se izveštava o „nezakonitom uspostavljanju zakona, jurisdikcije i upravljanja od strane Rusije“ u regionu. Autori dokumenta smatraju da se na poluostrvu primećuje „sve veći pritisak na manjinske verske zajednice i to u vidu čestih policijskih pretresa, pretnji i progona pripadnika ukrajinske pravoslavne crkve kijevske patrijaršije, protestantske crkve, džamija i muslimanskih verskih škola, grkokatolika, rimokatolika i Jehovinih svedoka, a osuđuje se i „neosnovani progon desetina mirnih muslimana zbog njihove navodne pripadnosti islamskim organizacijama“.

Zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Genadij Kuzmin prokomentarisao je sadržaj rezolucije naglašavajući agresivnost teksta koji je predložila Ukrajina.

„Autori se uporno trude da predstave situaciju na Krimu kao neku vrstu oružanog sukoba, koristeći termine ’aneksija‘ i ’okupacija‘. Sudeći po toj terminologiji, Ukrajina već četiri godine vodi beskompromisni rat protiv Rusije, koja nikada nije ni ulazila u rat, jer u Rusiji niko ne namerava da ratuje sa po krvi bliskim ukrajinskim narodom. Neće im uspeti da kazne stanovništvo Krima zbog njihovog izbora u korist Rusije“, istakao je on.

On je takođe napomenuo da je referendum o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom bio strogo sproveden u skladu sa međunarodnim pravom. Stanovnici poluostrva su otvoreno glasali, izražavajući svoje pravo da „žive bez novih ukrajinskih idola — Bandere, Šuheviča i drugih nacističkih sledbenika“, kao i pravo na obrazovanje i slobodan govor na maternjem jeziku — ruskom, ukrajinskom ili krimsko-tatarskom.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Avdejevski pravac: oslobođenje Berdičija i Novokalinova

Stanje za 21:00 27.04.2024.

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...