Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.06.

14.06.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 12.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.06

Izveštaj sa linije u rejonu Gorlovke

O situaciji u rejonu Gorlovke

Kijevske snage šest puta napale teritoriju DNR -
Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR ukrajinske snage su za protekla 24 sata šest puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se 5 naseljenih mesta Republike.Tokom napada poginuo je jedan vojnik DNR.

Ukrajinske snage napale su sinoć oko 21:30 naselja Lenjinskoe i Kominternovo na jugu DNR. Jutros oko 11:50 ukrajinske snage su napale Elenovku .Tom prilikom ranjena je žena 1973 godište.

Narodna milicija LNR saopštila je da su ukrajinske snage tokom prethodna 24 časa četiri puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo,Kalinovo Borševatoe i Lozovoe.

Razmena pešadijske vatre - izveštaj sa prve linije

Pregled napada na LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.06.

Mejova: Moramo pojačati režim sankcija prema Rusiji - Britanski premijer Tereza Mej je saopštila da će insistirati na jačanju režima sankcija protiv Rusije na samitu EU u junu.

"O mnogm temama će biti reči od strane lidera EU na samitu u junu, uključujući i važno pitanje sankcija protiv Rusije. Ja ću insistirati na očuvanju sankcija protiv Rusije, ako Minski sporazum ne bude ispunjen. Ja čak mislim da u nekim oblastima moramo ojačati režim sankcija", rekla je u Mejova, govoreći u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva.

Trenutno je protiv Rusije na snazi nekoliko paketa sankcija EU: ekonomske, pojedinačne restriktivne mere i sankcije prema Krimu.

Sektorske restriktivne mere prvobitno su uvedene 31. jula 2014. godine i odnose se na finansijski, energetski i odbrambeni sektor, kao i na robu dvostruke namene. Obnavljaju se svakih šest meseci, a poslednje obnovljeno dejstvo važi do 31. jula 2018.

Drugi blok predstavljaju pojedinačne restriktivne mere, zabrana putovanja i zamrzavanje imovine u bankama u Evropi (ako postoji ili može biti pronađena) prema 150 pojedinaca i 38 organizacija. Pravna lica na ovoj listi uglavnom nisu ruska - većinom su državni organi i vojne strukture LNR i DNR. Vremensko važenje ovog paketa je do 15. septembra 2018. godine, a takođe se produžava na šest meseci.

Treći paket je skup ciljanih sankcija protiv Krima, čime je zabranjeno evropskim preduzećima da održavaju bilo kakve veze sa poluostrvom. Ove mere važe do 23. juna 2018. godine i obnavljaju se na godišnjem nivou za 12 meseci.

Uslov za novu finasijsku pomoć Ukrajini od EU - provođenje reformi - Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis na saslušanju u Parlamentu EU saopštio je uslov za dodelu Ukrajini nove makro-finansijske pomoći od strane EU u iznosu do milijardu evra.

"Borba protiv korupcije će biti u središtu političkih uslova u Memorandumu o razumevanju, o čemu bi se trebala dogovoriti EU i Ukrajina za tu pomoć", rekao je on i dodao da će finansijska podrška biti "striktno povezana" sa provođenjem reformi u zemlji.

Istovremeno, Dombrovskis je napomenuo da Kijev još nije ispunio obećanja o borbi protiv korupcije koja su data za makrofinansijsku podršku u okviru prethodnog programa.

Porošenko platio za sastanak sa Trampom - bišvi ukrajinski diplomata - Sastanak ukrajinskog predsednika Petra Porošenka sa američkim kolegom Donaldom Trampom u junu 2017. godine je plaćen putem ukrajinskog "lobija", rekao je Andrej Teliženko, bivši službenik ukrajinske ambasade u Vašingtonu, za "Strana.ua".

Prema rečima diplomate, američka kompanija "BGR" je za to dobila 400.000 dolara, negirajući da je bilo kakvu vezu sa organizacijom sastanka imala ukrajinska ambasada i Trampov savetnik Majkl Koen.

"To je zvanična isplata BGR-u. Pre toga takođe, Pavel Klimkin (ministar spoljnih poslova Ukrajine) se fotografisao sa Trampom, takođe naokn isplate BGR-u. Ambasada u ovoj situaciji nije učestvovala i stajala je po strani. Nažalost, tako nije bilo ni u danima Janukoviča, kada smo imali hladne odnose sa Sjedinjenim Državama. Čak i tada, ambasada je imala pristup različitim američkim strukturama vlasti", rekao je Teliženko.

Pored toga, bivši diplomata je primetio "hlađenje" Vašingtona prema ukrajinskoj temi.

"Naša zemlja nije na drugom ili čak desetom mestu na listi američkih prioriteta, a problem samo otežava činjenica da ukrajinski političari koji dolaze u Vašington, donose sa sobom prigovore i žalbe kao i pre nekoliko godina", rekao je on.

Sastanak između Porošenka i Trampa održan je 20. juna 2017. godine. Nakon toga, ukrajinski lider je izjavio da je razgovarao sa američkim predsednikom o podršci Ukrajine u borbi protiv "ruske agresije" i dalje politike sankcija protiv Moskve. Bela kuća je naglasila da su se predsednici sastali da razgovaraju o podršci za mirno rešavanje situacije u Donbasu.

Kasnije su mediji preneli, navodeći izvore u Kijevu, da su posrednici Porošenka platili Kohenu najmanje 400.000 dolara da organizuje sastanak. Ove informacije su odbacili i zvanični Kijev i savetnik američkog predsednika.

Moskva: U NATO-u dobro znaju da pratimo proces njihove vojne izgradnje - Rusija će uzimati u obzir akcije i izjave Severnoatlantske alijanse u planu vojnog planiranja, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

„Naravno, mi sve to pažljivo pratimo. Naše mišljenje o pripremama Alijanse na istočnom obodu su dobro poznate. Smatramo da će to značajno pogoršati stanje vojne bezbednosti u Evropi. Mi ćemo preduzeti sve vojno-tehničke mere koje pouzdano garantuju našu bezbednost i odbrambene mogućnosti“, rekao je Gruško, prenose RIA Novosti.

„Tu ne treba imati nikakve sumnje. Siguran sam da u NATO-u dobro znaju da mi vrlo pažljivo pratimo na koji način se razvija proces vojne izgradnje Alijanse“, dodao je diplomata.

Peskov: Putinove reči o posledicama provokacija Kijeva tokom Svetskog prvenstva ne zahtevaju objašnjenja - Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina od 7. juna, o ozbiljnim posledicama mogućih provokacija Kijeva u Donbasu tokom Svetskog prvenstva u Rusiji je bila razumljiva i ne zahteva dodatno pojašnjenje, saopštio je novinarima pres sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov, a koji je odgovorio na zahtev da se pojasne reči predsednika države.

"Predsednik Putin je izuzetno jasan o svojim mislima i kaže šta ima na umu", rekao je Peskov.

"Ovo je saopšteno veoma nedvosmisleno", dodao je Peskov.

"Pitanje je bilo šta će se dogoditi ako Ukrajina iskoristi Svetsko prvenstvo i odluči da udari na Donbas, da ponovo otpočne rat, krvavi i bratoubilački", rekao je Peskov.

"Predsednik Putin je nedvosmisleno odgovorio", rekao je on.

Tokom "Direktne linije" 7. juna, Putin je izrazio nadu da tokom šampionata neće doći do "provokacija od strane Kijeva prema Donbasu".

"Ako se to desi, mislim da će to imati veoma ozbiljne posledice za ukrajinsku državnost kao celinu", rekao je Putin tada.

Predsednik Rusije je izrazio mišljenje da provokacije govore o nemogućnosti trenutnog ukrajinskog rukovodstva da reši problem. Naglasio je da je granatiranje Donbasa "apsurdno sa stanovišta ostvarivanja konačnog rezultata - vraćanja teritorijalnog integriteta zemlje".

"Da vidimo kako će se situacija razvijati, i učinićemo sve da se to reši u okviru minskog procesa i minskih sporazuma", dodao je Putin.

Holandija će goniti odgovorne za obaranje malezijskog aviona iznad Donbasa - Holandija je odobrila sporazum sa Ukrajinom kako bi olakšala gonjenje onih koji su odgovorni za obaranje malezijskog putničkog aviona iznad Donbasa 2014. godine, prenosi "Frans pres".

Sporazum je još prošlog jula potpisao ministar pravde Ukrajine Pavel Petrenko i ministar bezbednosti i pravosuđa Holandije Štef Bloh. On omogućuje holandskoj strani da goni osumnjičene vezano za slučaj obaranja aviona.

Dokument je odobren u utorak, a njime se odobrava gonjenje osumnjičenih, koje će biti pod nadležnošću holandskog suda, najverovatnije u Hagu. Takođe, sporazum omogućava sudsko saslušanje putem video komunikacije.

Takođe, oni koji se ne mogu izručiti Holandiji služiće kaznu u Ukrajini, saopštila je agencija.

Kijev: Evropske civilizacije u opasnosti igradnjom „Severnog toka-2” - Učešće Nemačke u projektu "Severni tok 2" imaće negativan uticaj na Ukrajinu i čitavu zapadnu Evropu, izjavio je pomoćnik ministra za "privremeno okupirane teritorije" i interno raseljena lica Georgij Tuka.

Napomenuo je da uprkos činjenici da Zapad konstantno govori o podršci Kijevu, Nemačka i dalje gradi "Sever nitok 2", shvatajući "negativne posledice".

Prema ukrajinskom političaru, evropljani ne razumeju da su njihove civilizacije u opasnosti ako napuste svoje principe, kao što su ljudska prava i poštovanje međunarodno priznatih granica.

Ranije je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer rekao da Ukrajina treba da prestane da kritikuje Nemačku zbog njenog učešća u projektu "Severni tok 2".

Projekat "Severni tok 2" podrazumeva izgradnju dva kraka sa ukupnim kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke pored trenutnog "Severnog toka".

Ukrajina se protivi izgradnji gasovoda, strahujući od gubitka prihoda od tranzita gasa preko njene teritorije. Latvija, Litvanija i Poljska takođe su zajednički izrazili svoje protivljenje izgradnji "Severnog toka 2". Njihovi lideri su sigurni da je ovo "politički" projekat. Pored toga, SAD su protiv toga jer imaju ambiciozne planove za izvoz svog gasa u Evropu.

Rusija je više puta pozvala da se ne politiuzuje tema izgradnje gasovoda. Prema rečima predsednika Vladimira Putina, Moskva se odnosi na projekat isključivo kao ekonomski

U Kijevu predlažu napuštanje Minskih sporazuma - Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov predložio je da se razvije nova strategija za rešavanje sukoba u Donbasu i napuštanje Minskih sporazuma.

U svom blogu u okviru „Ukrajinske pravde“, Avakov je napisao da smatra da su Minski sporazumi izvan ukrajinske pravne regulative, tako da Vrhovna rada ne može da ih ratifikuje. Prema njegovim rečima, Ministarstvo unutrašnjih poslova već je razvilo „strategiju deokupacije i reintegracije okupiranih teritorija Donbasa na osnovu ’Mehanizma malih koraka‘“.

Konkretno, Avakov predlaže da se usvoje dva zakona — o amnestiji i „kolaborantima“. U strategiji se ističe da je na teritoriji van kontrole Kijeva potrebno odabrati lokaciju na koju će se povući neprijateljske snage, čime će biti stvorena bezbednosna zona.

Prema njegovom planu, predlaže se postepeno uvođenje mirovnih snaga UN u Donbas, a treba početi od konkretnog grada ili okruga. Posle toga, neophodno je razminirati teritorije i početi sa rešavanjem ekoloških problema. Izbori na „deokupiranim“ teritorijama treba da budu održani najranije tri godine nakon prekida vatre.

Ranije je Avakov više puta izjavljivao da je „Minsk 2“ „iscrpeo svoj potencijal“ i da više ne odgovara planovima.

Rusija je više puta ukazala na potrebu potpunog poštovanja Minskih sporazuma, a predsednik Rusije Vladimir Putin nazvao ih je „osnovom za rešavanje krize koja nema alternativu“.

Moksva: Svaki pokušaj SAD da izvrše pritisak na Rusiju pokazuje sopstvenu nemoć - Sjedinjene Američke Države neće naterati Rusiju da promeni svoju spoljnu politiku uvođenjem novih sankcija, navodi se u komentaru Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Rezultat (novih sankcija) će, kao i ranije, biti ništavan - neće uspeti da prisile Rusiju da promeni samostalni kurs na međunarodnoj sceni. Ali američki političari nastavljaju da žive u iluziji smatrajući SAD svetskim policajcem i sa svakim novim neuspešnim pokušajem da izvrše pritisak na našu zemlju samo pokazuju sopstvenu nemoć“, ističe se u saopštenju.

Pokušaje Sjedinjenih Američkih Država da Rusiju predstave kao neprijatelja Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nazvalo je kratkovidima i pozvalo je na borbu protiv stvarnih pretnji.

„Sjedinjene Američke Države pokazuju očiglednu kratkovidost, izmišljajući neprijatelja tamo gde ga nema, umesto da se ozbiljno bore protiv terorizma i drugih stvarnih pretnji. Ovo nije samo pogrešna, već je i vrlo opasna politika za koju će njeni inicijatori odgovarati pred istorijom“, naglašava Ministarstvo.

U saopštenju se skreće pažnja na činjenicu da SAD drugu godinu zaredom uvode dodatne sankcije protiv ruskih građana i kompanija pre najznačajnijih ruskih praznika.

„Obratili smo pažnju na činjenicu da su se poslednja dva proširenja ruskih sankcija desila uoči naših glavnih državnih praznika - Dana pobede i Dana Rusije. Zapamtićemo to“, dodaje se u saopštenju.

Sjedinjene Američke Države uvele su 11. juna nove sankcije za pet pravnih i tri fizička lica iz Rusije. Ministarstvo finansija SAD preciziralo je da su sankcije uvedene, između ostalog, na osnovu zakona usvojenog pre skoro godinu dana o jačanju sankcionog režima protiv Rusije.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

O novom raketnom udaru na Krim – Ribar

Ukrajinske formacije pojačavaju intenzitet raketnih napada na Krim. Za nedelju i po izvršeni su napadi na Džankoj i rt Tarhankut, a večeras - na Simferopolj i ponovo na Džankoj....