Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.06.

04.06.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 03.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.06

Kijevske snage 15 puta napale teritoriju DNR - Kijevske snage su danas povremeno otvarale vatru na Donjecki rezervoar za vodu. Misija OEBS-a je odbila da radi u takvim okolnostima.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 15 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se odam naseljenih mesta Republike. Tokom napada poginuo je jedan vojnik DNR.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom protekla 24 časa sedam puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo, Panjkovka, Lozovoe i Želobok.

Donjeck: „Odgovor na pogibiju komandanta Mamieva“ - Agencija "Donjeck 24", danas je objavila video snimak pod nazivom "Odgovor na pogibiju komandanta Mamieva" na kojem se vidi dejstvo VBR-a domaće proizvodnje po pozicijama kijevskih snaga.

Kako navodi agencija, "22. maja kao odgovor na smrt komandanta Mamieva, drugih komandanata bataljona i svih mrtvih drugova Vojske DNR, nakon pažljivog izviđanja, uništeno je pojačanje ukrajinskih snaga u rejonu Avdjejevke. Zločini ukrajinskih oružanih snaga i nacionalističkih bataljona koji gađaju mirne gradove Donbasa nisu i neće ostati nekažnjeni".

Podsetimo, 18.05. je poginuo komandant bataljona "Pjatnaška" Oleg Mamiev.

Mamiev je došao u Donbas iz Osetije ubrzo nakon državnog udara u Kijevu. Borio se u jedinici "Vostok" i učestvovao u mnogim vojnim operacijama.

Prelaskom u brigadu "Pjatnaška", Mamiev je ubrzo postao njen komandant. Ova jedinica deluje u jednom od najopasnijih pravaca - periferiji Donjecka.

Mamiev je odlikovan najvišim odlikovanjima Donjecke Narodne Republike.

Kijevske snage zaplenile kuće civila u Katerinovki

Lugansk: NATO instruktori pripremaju ukrajinske oružane snage za ofanzivu na Donbas - Instruktori NATO-a pripremaju ukrajinske oružane snage za ofanzivu na Donbas, saopštio je Informacioni centar Luganska.

Prema rečima uhapšenog vojnika 14. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine Jakova Veremejčika, krajem 2017. godine ukrajinski borci trenirali su na Jarovskom poligonu u Lavovskoj oblasti.

„Tamo su nas obučavali predstavnici NATO-a: Amerikanci, Kanađani, Poljaci. Učili su nas da jurišamo na gradove, kuće, odnosno najviše su nas učili kako da vodimo ofanzivu“, ispričao je vojnik.

U aprilu je Ministarstvo za državnu bezbednost LNR saopštilo da instruktori iz zemalja NATO-a pripremaju diverzionu grupu bezbednjaka za ofanzivu na Donbas. Saopšteno je da je dobijen spisak sa informacijama o učesnicima borbene grupe NATO-a. Prema informacijama Ministarstva za državnu bezbednost LNR, nju su činili državljani Norveške, Danske, Kanade i Letonije.

"Služimo Republici" - informativna emisija

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.06.

Akcija "Dobrovoljac" - stanovništvo kopa rovove

Moskva: Sloboda govora u Ukrajini prestala da postoji - Rusija poziva međunarodne strukture i međunarodnu zajednicu da na odgovarajući način odreaguju na pokušaj vrbovanja novinarke „RIA Novosti“ Irine Visokovič od strane Službe za bezbednost Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Pozivamo odgovarajuće međunarodne strukture i međunarodnu zajednicu da odreaguju na situaciju sa Irinom Visokovič“, ističe se u saopštenju Ministarstva.

Pokušaj SBU da vrbuje novinarku RIA Novosti je još jedna potvrda da je sloboda govora u Ukrajini prestala da postoji, ističe Ministarstvo spoljnih poslova.

„Ovaj incident je još jedna potvrda činjenice da je sloboda izražavanja mišljenja u Ukrajini prestala da postoji. Direktni pritisci, pretnje, provokacije specijalnih službi, fizičko nasilje i politička suđenja - to su formati saradnje ukrajinskog režima sa novinarskom zajednicom“, naglašava se u komentaru Ministarstva.

Moskva zahteva od Kijeva da oslobodi urednika „RIA Novosti Ukrajina“ - Moskva zahteva da Ukrajina odmah oslobodi urednika portala „RIA Novosti Ukrajina“ Kirila Višinskog i ukine sve optužbe protiv njega, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Zahtevamo da Višinski odmah bude oslobođen, a sve optužbe protiv njega odbačene“, ističe se u saopštenju Ministarstva.

Juče je Višinski izjavio da se odriče državljanstva Ukrajine. Služba bezbednosti Ukrajine saopštila je da on takođe ima i rusko državljanstvo.

Advokat Višinskog rekao je da će molba za povlačenje državljanstva biti podneta administraciji ukrajinskog predsednika u ponedeljak.

Kijev pozvao zemlje sveta da izvrše pritisak na Rusiju - Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin saopštio je da je svojim kolegama širom sveta poslao pisma u kojima ih moli da izvrše pritisak na Rusiju da oslobodi Ukrajince koji su uhapšeni na njenoj teritoriji.

„Od ključne je važnosti da Kremlj oslobodi Baluha, Sencova, Koljčenka koji su objavili štrajk glađu. Zatražio sam konsolidovanje međunarodnog odgovora na zločine Rusije, uključujući pojačavanje sankcija“, napisao je Klimkin na svom tviter nalogu.

Nadіslav listi kolegam-mіnіstram po vsьomu svіtu. Poprosiv, щob tisnuli na Rosію ta vimagali zvіlьnennя vsіh.Kritično važlivo,щob Kremlь #FreeBalukh, #FreeSentsov, #FreeKolchenko,яkі ogolosili goloduvannя.Zaklikav konsolіduvati mіžn vіdpovіdь na zločini RU,u tč posilennяm sankcій pic.twitter.com/flLapEqLd8
— Pavlo Klimkin (@PavloKlimkin) June 2, 2018

Štrahe: EU treba da preispita svoj stav o Rusiji i ukine sankcije  - EU bi trebalo da preispita svoj stav o Rusiji i ukine sankcije, izjavio je u intervjuu za "Osterajh" austrijski vicekancelar i lider partije "Sloboda" hajnc Kristijan Štrahe.

"Sankcije, pre svega, štete austrijskoj ekonomiji. Uvek sam upozoravao da ne treba Rusiju gurati u kineski zagrljaj", naglasio je Štrahe.

Prema njegovim rečima, "vreme je da se zaustave te bolne sankcije i normalizuju politički i ekonomski odnosi sa Rusijom".

NATO stvara rezervni sastav od 30 hiljada ljudi u slučaju „napada Rusije“  - NATO namerava da poveća svoju spremnost u slučaju "napada Rusije", piše "Di velt", pozivajući se na visoke diplomate u savezu.

Po tome, blok će napraviti operativnu rezervu u koju će biti uključeno nekoliko država-saveznika u brojnosti od 30 hiljada ljudi. Takođe se navodi da će imati nekoliko stotina aviona, kao i brodova.

Navodi se da će rezervne snage dopuniti postojeće snage NATO-a za reagovanje, koje sada čine oko 20.000 vojnika.

Navedeno je da su inicijativu za pojačanje snaga predložile SAD, a da će Nemačka imati vodeću ulogu.

Prema navodima, ministri odbrana će raspravljati po ovom pitanju sledeće nedelje na sastanku u Briselu, a sredinom jula lideri država članica treba da usvoje političku deklaraciju.

Kiseljov: Umesto novinara Kijevu potrebni statisti  - RIA Novosti pozivaju novinare i međunarodnu zajednicu da podrže dopisnicu Irinu Visokovič iz Litvanije koju je pokušala da zavrbuje Služba za bezbednost Ukrajine, izjavio je zamenik glavnog urednika MIA „Rusija sevodnja“ Dmitrij Kiseljov.

„Podržavamo Irinu Visokovič, koja je hrabro obelodanila pokušaj vrbovanja, i učinićemo sve da je zaštitimo. Pozivamo sve novinare i međunarodnu zajednicu da podrže Irinu, da ispolje solidarnost u odbrani osnovnih prava svake demokratske države — prava na slobodu reči i slobodu štampe, prava na rad bez pritiska specijalnih službi, bez zastrašivanja i takozvanih profilaktičkih beseda ljudi iz specijalnih službi u civilu, bez imena i prezimena“, rekao je Kiseljov.

SBU je nameravala da zavrbuje novinarku RIA Novosti koja ima ukrajinsko državljanstvo i dozvolu stalnog boravka u Litvaniji, kada je doputovala u ukrajinski Herson da izveštava o sudskom procesu protiv rukovodioca portala „RIA Novosti Ukrajina“ Kirila Višinskog.

„Ovaj pokušaj vrbovanja je još jedan primer kako kijevski režim prenebregava profesiju novinara. Novinara su hteli da pretvore u špijuna, u svog agenta. Takvi su im samo i potrebni. Oni u novinare pucaju, deportuju i zatvaraju zbog 'veleizdaje'“, rekao je Kiseljov.

Prema njegovim rečima, Kijevu su umesto novinara potrebni statisti, kao u slučaju s Arkadijem Bapčenkom, koji je navodno upucan u Kijevu, da bi narednog dana bilo saopšteno da je reč o inscenaciji atentata.

„Umesto novinara su im potrebni statisti, da bi ih potopili u svinjsku krv, kao Bapčenka. Zanima me šta će još izmisliti kada je reč o postupanju s novinarima, samo da se ovi ne bi bavili svojom profesijom. Profesionalna žurnalistika nije spojiva sa životom aktuelnog kijevskog režima koji je došao na vlast usled verolomnog državnog prevrata“, naglasio je Kiseljov.

Poklonska: Pozicija predsednika Srbije po pitanju Krima iznuđena - Pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića po pitanju Krima je iznuđena, smatra poslanik Državne dume Ruske Federacije i nekadašnji krimski tužilac Natalija Poklonska.

Ranije je predsednik Vučić saopštio da ako bi Srbija prepoznala Krim kao deo Rusije, da bi to značilo podršku nezavisnosti Kosova.

"Ceo svet se seća užasa koje je stanovništvo Srbije doživelo kada su NATO trupe kukaviči napale i bombardovale Beograd. Upravo su te kriminalne akcije protiv suverene države dovele do objašnjenja iznuđenog položaja predsednika Srbije Aleksandra Vučića nad Krimom. Zato predsednik Vučić, koji nije slobodan u svojim izjavama, mislim da je i dalje pod uticajem režisera ovakvih svetskih operacija", rekla je Poklonska za RIA Novosti.

Ona je primetila da su Krimljani ostvarili svoje pravo na samoopredeljenje nakon što im se pojavila smrtna pretnja kao ruskojezičnom narodu.

"Ova pretnja je dolazila od ultranacionalističkih radikalnih snaga, na čelu sa kriminalcima koji su organizovali državni udar u Ukrajini i preuzeli vlast tamo. Mi smo se branili", objasnila je Poklonska.

Krim se prisajedinio Rusiji nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, u kojem je 96,77% birača u Krimskoj republici i 95,6% stanovnika Sevastopolja glasalo za pridruživanje Rusiji. Krimska vlast održala je referendum nakon državnog udara u Ukrajini u februaru 2014. godine. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom teritorijom, ali "privremeno okupiranom". Rusko rukovodstvo je više puta saopštilo da su građani Krima glasali demokratski, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, odnosno, da se ponovo ujedine sa Rusijom. Prema rečima ruskog predsednika, pitanje Krima je "definitivno zatvoreno".
Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Potpuna pobeda Izraela „malo verovatna“ – Stejt department SAD

Zamenik državnog sekretara Kurt Kembel izrazio je sumnju da su IOS sposobne da potpuno iskorene Hamas

RT: Ukrajina se suočava sa „noćnom morom“ – Si-En-En

Predsednik Vladimir Zelenski će možda morati da donese „teške izbore“ suočen sa novom ruskom ofanzivom na istoku

Sastanak prvih dama ili tajni pregovori?

Žena predsednika Ukrajine Olena Zelenska stigla je 12. maja u Beograd. Poseta je održana u društvu supruge predsednika Srbije Tamare Vučić. Žene su pratili ministri spoljnih poslova Srbije i...