Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.05.

04.05.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 01.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.05

Eksplozija u skladištu municije u blizini Harkova - U Harkovskoj regiji u Ukrajini, došlo je do požara i eksplozije u skladištu municije, saopšteno je za RIA Novosti iz službe za štampu regionalnog odeljenja Državne službe Ukrajine za vanredne situacije.

Incident se desio u Balakleji. Vatrogasci su stigli na lice mesta, a pres služba nije mogla saopštiti šta se tačno dogodilo. Odjel je prosledio ovo pitanje Ministarstvu odbrane, "jer je to njihova nadležnost". Sagovornik agencije takođe je precizirao da se vojska bavi likvidacijom posledica eksplozije.

#Balakleя seйčas pic.twitter.com/oax4GqUqAM
— Paša Pahomenko (@PashaXVI) May 3, 2018

Ranije su u ukrajinskim medijima izašle informacije o navodno planiranom napadu na ovo skladište municije.

Kasnije je izvor u Ministarstvu odbrane saopštio da je incident izazvao udar vatrogasnog tanka u eksplozivnu napravu.

V g. #Balakleя (Harьkovskaя obl.) opяtь slыšnы vzrыvы. Vozmožno, gorit voennaя baza. pic.twitter.com/4QPyU0ipnT
— Slobožanin ???????? (@slobozhanyn) May 3, 2018

Skladište municije u Balakleji, koje se smatra najvećim u Ukrajini, već je gorelo u martu prošle godine. Požar je trajao nekoliko dana. Kako je navedeno od strane vojnog tužioca Ukrajine Anatolija Matiosa, incident je navodno izazvan diverzijom.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.05.

RT: Dela Trampa moraju da odgovaraju njegovim rečima - Lavrov - Rusija pozdravlja želju Donalda Trampa da razgovara sa Moskvom na temu trke u naoružanju i drugim globalnim izazovima, ali dela američkog lidera moraju da odgovaraju njegovim rečima, rekao je ministar sporljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

"U više navrata smo saopštili da pozitivno ocenjujemo želju predsednika Donalda Trampa da uspostavi ispravan odnos između naših zemalja", izjavio je Lavrov za italijanski časopis "Panorama".

Dodao je, međutim, da će želja SAD-a biti ocenjena na "praktičnim koracima". Lavrov je istakao da se odnosi između SAD-a i Rusije nastavljaju sa pogoršavanjem.

"Čak i ako ima pozitivnih doprinosa od strane predsednika, to se preokrenulo rusofobičnim osećanjima koja rastu u američkom establišmentu", rekao je Lavrov.

Dvojica lidera su uspeli da uspostave lični kontakt. Lavrov je rekao da su Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali početkom marta, kada je američki lider predložio da se održi sastanak na visokom nivou veoma brzo. Pored poziva Putina u Belu kuću, Tramp je govorio o "svojoj želji da uspostavi koordinaciju napora na međunarodnoj areni, da se zajedno suzbije trka u naoružanju".

Lavrov je rekao da je loš odnos između SAD-a i Rusije negativno uticao na korake ka rešavanju presudnih međunarodnih izazova. On je izrazio nadu da će u Vašingtonu prevladati "zdrav razum".

"Međutim, dok Rusija želi da uspostavi pristojan, predvidiv, i, ako hoćete, prijateljski odnos sa SAD-om, ona nikada neće ugroziti svoje principe i nacionalne interese", dodao je Lavrov.

Lavrov je rekao da međunarodna politika postaje "manje predvidljiva", jer SAD zajedno sa nekoliko drugih zapadnih zemalja koje su SAD "dovele u red", pokušavaju da sačuvaju situaciju "nalik na srednjovekovnu dominaciju u svetskim odnosima".

Lavrov je opštužio SAD da raspiruju konflikte, podstičući nepoverenje i neizvesnost, kao i zamrzavanje komunikacionih kanala, dodajući da se "stvara situacija u kojoj cena blefa ili greške može imati globalne posledice".

"Rusija se oslanja na trijumf zdravog razuma jer mi nosimo zajedničku odgovornost za budući prosperitet čovečanstva", naglasio je Lavrov.

Lavrov: Nakon puča u Kijevu NATO naglo promenio priču i pozvao pučiste na upotrebu sile - U akcijama Evropske Unije i NATO-a u odnosima sa Ukrajinom nema ničeg proukrajinskog, sve je antirusko, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu italijanskom magazinu Panorama.

"Značajno je to da su članice EU - Nemačka, Poljska i Francuska u februaru 2014. godine odmah napustile sporazum o rešenju krize kao garanti između vlade i opozicije, te odmah napustile i svoje garancije u tom dokumentu. A NATO, koji je pre državnog udara pozivao tadašnjeg predsednika Ukrajine da ne upotrebi vojsku protiv radikala, nakon puča je naglo promenio ton i počeo da poziva na upotrebu sile pučiste koji su nezakonito preuzeli vlast, da se suprotstave onim regionima koji se ne slažu sa njima, "proporcionalno" - rekao je Lavrov.

"Na liniji Zapada, u ovoj priči ne postoji ništa proukrajinsko, sve je antirusko. Vidimo da SAD i neke od njenih zemalja satelita govore o stvaranju evroatlantskog zajedničkog prostora mira, bezbednosti i stabilnosti koji bi im služio kao paravan za nastavak prakse zauzimanja geopolitičkog prostora, stavljanja linija podela na istoku - kao kroz širenje NATO-a, u okviru esovskog programa "Istočno partnerstvo", rekao je šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Lavrov: Kriza u Ukrajini izazvana od strane grupe zemalja predvođenih SAD-om - Nikakav rat između Rusije i Ukrajine ne postoji, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

"Pre svega, želeo bih da skrenem pažnju na fundamentalno razumevanje onoga što se dešava u ovom trenutku - ne postoji nikakav rat između Rusije i Ukrajine. Rat protiv sopstvenog naroda izazvali nacionalisti, oni koji su došli na vlast u februaru 2014. godine državnim udarom, koji ne prihvataju različitosti i žele silom da nametnu svoja `pravila`. Rat se vodi između Kijeva i, u stvari, ukrajinskih regija", - rekao je ruski ministar u intervjuu italijanskom magazinu "Panorama".

Lavrov je istakao da je unutrašnja politička kriza u Ukrajini izazvana spolja od "grupe zapadnih zemalja predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama, koji smatraju ceo svet kao svoju sferu uticaja, i da imaju ekskluzivnost da podele narode na "njihove" i"strane".

Rusija je više puta naglašavala da nije strana u sukobu u Ukrajini i subjekt Minskih sporazuma.

Lavrov: Nadamo se da će u SAD-u postati svesni da su sa Rusijom bezperspektivne ucene i pretnje - Moskva je spremna da sarađuje sa svim zemljama kako bi se pojačala međunarodna i regionalna bezbednost, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za italijanski časopis "Panorama".

"Spremni smo za mudar rad sa svima u interesu jačanja međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti, promovisanja pozitivne bilateralne agende", rekao je ministar.

Kao odgovor na pitanje o tome kojeg od lidera zapadnih zemalja Rusija smatra najgorim partnerom, Lavrov je napomenuo da ruska diplomatija ne razmatra šta se dešava na međunarodnoj areni u takvim kategorijama.

Dodao je i da nije lako sarađivati sa nekim zemljama. Prema njegovim rečima, ovo se naročito odnosi na one koje poriču nadmoć međunarodnog prava i daju prednost u korist ucena, pretnji i provokacija.

"Međunarodni život je ulica sa dvosmernim saobraćajem. Igra sa Rusijom sa jednom kapijom je bezperspektivna. Nadamo se da će pre ili kasnije postati svesni, naročito u SAD-u", rekao je ministar.

Ambasada Rusije: Ogorčeni smo kako se administracija SAD odnosi prema događaju u Odesi - Ambasada Rusije u SAD izrazila je ogorčenost što američka administracija ćuti o tragičnom događaju u Odesi od 2. maja 2014. godine, kao i o „zamrzavanju“ istrage Kijeva, navodi se u komentaru ruske diplomatske misije.

„Ogorčeni smo kako se administracija SAD odnosi prema događaju u Odesi i što gleda sa prećutnim odobrenjem na ’zamrzavanje‘ istrage Kijeva. Potvrda toga je i što se osuda ove tragedije i njoj sličnih mnogobrojnih zločina u Ukrajini nije našla u nedavnom izveštaju Stejt departmenta o situaciji o ljudskim pravima u svetu“, navodi se u dokumentu.

U Ambasadi ukazuju da takav stav može da se shvati samo kao odbijanje Vašingtona da objektivno posmatra situaciju sa ljudskim pravima u Ukrajini i da svojim uticajem primora vlasti u Kijevu da je poprave.

Ruske diplomate naglašavaju da pasivnost kijevskih vlasti u istrazi ove tragedije samo pomaže rastu radikalnog raspoloženja u Ukrajini.

Drugog maja 2014. počela su koškanja između aktivista „antimajdana“ s jedne strane, i ekstremnih navijačkih grupa iz Harkova i Odese, kao i radikala „Evromajdana“, s druge. Sukobi su se završili rušenjem šatora i podmetanjem požara u Domu sindikata u kom su se sakrili predstavnici „antimajdana“. Pristalice radikala su pritom pucale na ljude koji su pokušavali da se spasu iz zapaljene zgrade. U tragičnom događaju iz 2. maja 2014. godine poginulo je 48 osoba, dok je više od 250 ranjeno.

„Slavjanoserbija“ na majskim manifestacijama u Donbasu – pukovnik Đurković: „Jedan smo rod i pripadamo jedni drugima“ - Prvi i drugi maj za Srbiju i Donbas imaju poseban značaj. Juče je parastosom u Crkvi Svetog Marka u Beogradu obeležena godišnjica stradanja novomučenika Zapadne Slavonije, a danas su u Donjecku, Lugansku, samoj Odesi i drugim gradovima, održani komemorativni skupovi i parastosi povodom stradanja novomučenika Odese.

Današnji dan je obeležila dramatična izjava v.d. predsednika LNR Leonida Pasečnika da kijevski režim uoči Dana pobede nastoji da diverzijama i terorističkim napadima na teritoriji slobodnih republika pripremi oružanu agresiju, ali da snage bezbednosti branilaca i zahvaljujući dojavama ukrajinski oficira, zasad tome uspešno pariraju.

Juče je, uz prisustvo Leonida Pasečnika i celog državnog vrha LNR na svečanoj tribini, po sunčanom danu, u Lugansku održana dosad najveća prvomajska parada, sa preko 30.000 učesnika – radnih kolektiva, studenata, učenika, kulturnih poslenika, vojske, policije i kozaka, manifestujući u najsvečanijem duhu, i političko jedinstvo i rezultate u izgradnji privrednog, državnog i društvenog života. Među učesnicima bilo je i preko 100 građana neoslobođenih delova Luganske oblasti, koji su rizikujući život prešli liniju fronta da bi učestvovali u proslavi Prvog maja. Luganski mediji su zabeležili i učešće predstavnika sa Krima, iz Astrahana, Južne Osetije i – Srbije.

Paradu su posmatrali i gosti iz inostranih država – Rusije, Alžira, Egipta, Jemena, Indije, Iraka, Kameruna, Sirije, Tunisa, Koreje, Italije, Turske, Konga, Holandije, Finske, Turkmenistana, Srbije.

Danas luganski mediji prenose utiske stranih učesnika i posmatrača parade. Proslavljeni komandant odbrane Košara, jedan od osnivača Udruženja «Slavjanoserbija», pukovnik Ljubinko Đurković, koji je prethodnih dana, učestvujući na dve naučne konferencije i u brojnim kontaktima sa domaćinima i lokalnim medijima, upozoravao na naša teška iskustva sa zapadnim agresorima i «mirotvorcima», takođe je izneo svoje utiske na kraju boravka u Lugansku.
Đurković je istakao da je ostao duže u Lugansku da bi učestvovao u majskim manifestacijama.

«Naša poseta je inače bila povezana sa međunarodnom naučnom konferencijom «Istorijske veze Rusije i Srbije», čiji je Udruženje «Slavjanoserbija» bilo jedan od organizatora. Tema se oslanja na dolazak srbskih husarskih pukova u donbaske stepe 1753. godine», – rekao je on.

«Ovaj da je za mene dan sećanja i uspomena, a utisci su bili veoma pozitivni. Danas sam osetio silinu ruske duše, video sam da su žitelji republike zadovoljni i srećni – zbog slobode, koja se svuda oseća. Osetio sam i nacionalni ponos, koji ljudi ispoljavaju časno, dostojanstveno i radosno. Bilo mi je zaista prijatno» – izneo je Đurković svoje utiske.

On je podvukao da, bez obzira što nemamo zajedničku granicu i što smo okruženi zemljama sa spoljnom politikom koja nije prijateljska, viševekovni bratski odnosi Srba i Rusa, u koje on ubraja i žitelje Donbasa, nimalo nisu oslabili. Po rečima Đurkovića, udruženje «Slavjanoserbija» ima velike planove za razvoj kulturnih veza Luganske oblasti i Srbije.

«Ta osećanja bratstva se nikada nisu izgubila, uvek smo smatrali da smo braća. To su naši koreni i to nije samo osećanje bratstva – mi zaista jesmo jedan rod i pripadamo jedni drugima. Danas smo ovde sreli ljude, koji imaju srbska prezimena, i oni znaju – dedovi su im govorili – da su Srbi» – istakao je gost republike.

Naša saradnja tek počinje i mi se nadamo, a to je ono što ne možemo ponuditi u ovom času, da će se takvi odnosi uspostaviti i na zvaničnom nivou. Ipak, narodna diplomatija radi odlično, pratimo sve što se ovde događa, brinemo se i solidarni smo sa vama» – zaključio je on.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima