Kako je Rusija vladala Jadranom i zašto se povukla

Danas se retko sete toga da je nekada davno fascinantnim Kotorom vladao ruski admiral.

1806. godine ruski admiral Dmitrij Nikolajevič Senjavin dobio je od ruskog cara Aleksandra I tešku misiju: da povede ekspediciju na Jadran i da zaustavi ekspanziju naizgled nepobedivog Napoleona.

Dmitrij Nikolajevič Senjavin

Nepoznati autor/Vikipedija

Senjavin, mornar rođen u Kaluškoj oblasti, bio je poznat po tome da je proterao Francuze iz tvrđave Santa Maura, a zatim ih pobedio na Krfu.

On je do septembra 1806. osvojio južni Jadran i blokirao dubrovačke morske puteve. Uskoro je bio spreman da napadne Hvar. Dobio je obećanje knezova Crne Gore da će mu pomoći na kopnu. Ruska flota je osvojila Korčulu i Vis, a Austriju je prisilila da mu preda Kotor. Tim operacijama u Sredozemnom moru Senjavin je sprečio Francuze da zauzmu ostrva u Jonskom moru.

Stara karta Boke kotorske

Vikipedija

Odlučna Njegoševa podrška

Crna Gora je 1796. već ostvarila dve velike pobede kod Martinića i na Krusima. Petar I Petrović Njegoš je takođe učvrstio kontrolu nad Brdima. U vreme antifrancuske intervencije Rusa na Jadranu pokušavao je da ojača svoje veze s Kotorskim zalivom. Iskoristivši rusku intervenciju, usmerio je svoje snage protiv Napoleonove vojske, koja je na kraju bila prisiljena na nečasno povlačenje zbog poraza koje je pretrpela u Cavtatu i Herceg Novom.

Petar I Petrović Njegoš

Ruska flota je zauzela Korčulu i Hvar. Kako se navodi na stranici Turizma Kotora, 1806. su Rusi zazuzeli ovaj grad, koji je nekoliko vekova kasnije UNESKO proglasio svetskom baštinom. Rusi su ovde vladali samo godinu dana - do 1807. Kao rezultat saveza između Petra I i Dimitrija Senjavina, Francuzi nisu mogli da zauzmu Jonska ostrva. Carske trupe su Herceg Novi zauzele od 28. februara 1806. do 12. avgusta 1807.

Zašto su se Rusi povukli?

Senjavin je dobio naređenje da plovi u Istanbul i stavi glavni grad Turske pod opsadu, u čemu je i uspeo, pobedivši u dve bitke (kod Dardanela 11. maja 1807, i kod Atosa 19-22 juna 1807). Blokada Istanbula je izazvala glad i pobune. Mustafa IV je smenio sultana Selima III.

„Bitka kod Atosa“ A.P. Bogoljubov

Vikipedija

7. jula 1807. Aleksandar I i Napoleon potpisali su mir u Tilzitu, čime je završen rat između dveju zemalja i, na iznenađenje nekih, započet savez među njima. Francuska je obećala pomoć Rusiji u borbi protiv Turaka, a Rusija je pristala da se pridruži kontinentalnoj blokadi protiv Velike Britanije.

Sav trud Senjavina je bio uzaludan, jer je Tilzitskim mirom ruski car bio prisiljen da odustane od osvojenih teritorija. Kažu da je, kada je saznao za posledice sporazuma, ruski admiral dugo i gorko plakao. Njegove su trupe napustile sve osvojene teritorije, da bi ih u mnogim slučajevima zauzeli Francuzi.

Šta se dogodilo sa Senjavinom?

Ruski admiral je u narednim godinama činio sve što je bilo u njegovoj moći da sabotira naređenja cara koja su ga prisiljavala na saradnju sa francuskom ratnom mornaricom i borbu protiv Britanaca.

Razočarana tim stavom, vojna komanda carske Rusije mu je naredilo da se vrati u otadžbinu. Bilo mu je povereno mirno upravljanje lukom Reval (danas Talin, Estonija). To je bio čisto administrativni posao, daleko od ratišta.

Tokom Napoleonove invazije 1812, car je odbio molbu Senjavina da vodi vojsku protiv neprijatelja.

Nakon smrti Aleksandra I, Rusija je opet zatražila usluge admirala, koji je, uprkos tome što je imao 62 godine, učestvovao u zajedničkoj floti Rusa, Engleza i Francuza koja je pobedila Turke u zalivu Navarino. Senjavin je umro u Sankt Peterburgu 17. aprila 1831.

Haime Nogera 
Russia beyond