RT: Gorbačovovu bilo obećano da se NATO neće širiti istok

Izvor: Vostok / RT

Zapadni političari su 1990. godine više puta uveravali sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da se NATO neće širiti istočno od nemačkih granica, ali je to obećanje pogaženo za manje od decenije kasnije, pokazuju tajne arhive sa obe strane, nakon pregovora o rušenju Berlinskog zida.

Istraživači iz eminetnog arhiva Nacionalne bezbednosti na Univerzitetu "Džordž Vašington", koji je specijalizovan za objavljivanje ključnih podataka iz vrha vlade, sastavili su 30 ključnih dokumenata koji jasno pokazuju da je nekoliko najviših zapadnih zvaničnika jednoglasno obećavalo Gorbačovu da se NATO  neće proširiti na istok. Neke od ovih su javno dostupne već nekoliko godina, a druge su otkrivene kao rezultat zahteva za slobodom informacija za studije.

Tokom 1990. godine, dve Nemačke i lideri četiri zemlje pobednice iz Drugog svetskog rata, SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska, pregovarali su o sporazumu o ponovnom ujedinjenju, koji je potpisalo šest strana u Moskvi u septembru, a kapitalističke države su pokušavale da smire strahove da bi ponovno ujedinjene ove države u srcu Evrope predstavljalo opasnost za Sovjetski Savez.

U februaru je državni sekretar Džordža Buša, Džejms Bejker uveravao svog sovjetskog kolegu Eduarda Ševardnadzea da u Evropi posle hladnog rata NATO "više neće biti ratni - manje vojna organizacija, a mnogo više politička i da neće imati nezavisne sposobnosti".

Bez obzira na to, Bejker je obećao Ševardnadzeu i da "čelične garancije potvrđuju da snage NATO-a neće krenuti ka istok". Istog dana u Moskvi, on je famozno rekao sovjetskom generalnom sekretaru da se savez neće pomeriti "ni jedan metar ka istoku".

Sledećeg dana, 10. februara 1990. godine, Helmut Kol, budući kanceličar ujedinjene Njemačke, ponovio je isti stav Gorbačovu, iako se nisu složili po drugim pitanjima.

"Verujemo da NATO ne bi trebao proširiti sferu svoje aktivnosti. Moramo pronaći razumno rešenje. Dobro razumem bezbednosne interese Sovjetskog Saveza i shvatam da ćete vi, gospodine generalni sekretaru i sovjetsko rukovodstvo morati jasno objasniti šta se dešava sovjetskom narodu", rekao je Kol.

Kasnije tog meseca, razgovarajući sa češkoslovačkim predsednikom Vaclavom Havelom, predsednik Džordž Buš je rekao: "Nećemo se ponašati na pogrešan način - mi pobeđujemo, vi gubite".

"Recite Gorbačovu da ... tražim od Vas da kažete Gorbačovu da se nećemo ponašati prema Češkoslovačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji na način koji bi komplikovao probleme o kojima je tako otvoreno razgovarao sa mnom", rekao je američki predsednik, razgovarajući sa češkim reformatorom i nekadašnjim disidentom.

Francuski predsednik socijalista Fransoa Miteran otišao je dalje i rekao da se ne zalaže ni za jedinstvenu Nemačku, a takođe da se priključi NATO-u, što je otvoreno delio sa sovjetskim liderom.

Na kraju, Sovjeti su pomerili svoje snage van Nemačke, a kasnije i iz drugih zemalja istočne Evrope, bez ijednog neprijateljskog incidenta. Među onima koji su otišli kući bio je oficir KGB-a Vladimir Putin, koji je bio smešten u Drezdenu između 1985. i 1990. godine.

Obećanje je trajalo samo do 1997. godine, kada su Poljska, Češka i Mađarska pozvane u savez. Ukupno 13 istočnoevropskih država od tada su postale članice NATO-a.

Gorbačov, a potom i Putin, često su žalili jer je Zapad pogazio obećanje, kasnijim ugrožavanjem krhkog poverenja nakon povlačenja SSSR-a i nastupajućom prevlasti SAD.