Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 11.12.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje .jpg)
Karta situacije na frontu za 08.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 11.12.
Stanje na frontu - .
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 11.12.
Putnički vozovi zaobilaze Ukrajinu - Kompanija „Ruske železnice“ (RŽD) prebacila je sve vozove južnog pravca na saobraćaj duž pruge Žuravka-Milerovo, koja zaobilazi Ukrajinu.
Ministar saobraćaja Rusije Maksim Sokolov izjavio je da su promene uticale na više od 60 putničkih vozova.
Ruski vozovi sa južnog pravca, uključujući voz Moskva—Adler, bili su ranije prinuđeni da saobraćaju kroz deo Luganske oblasti u Ukrajini.
Direktor „Ruskih železnica“ za putnički prevoz Dmitrij Pegov najavio je ranije da će od 11. decembra 2017. godine kompanija potpuno prevesti putničke međunarodne vozove na novu železničku sekciju koja zaobilazi Ukrajinu.
Krajem septembra na železničkoj pruzi koja zaobilazi Ukrajinu počeli su redovno da saobraćaju teretni vozovi.
Nova pruga dužine 137 kilometara čitavom dužinom prolazi kroz teritoriju Rusije (duž Voronješke i Rostovske oblasti), što omogućava povećanje kapaciteta linije i osigurava transportnu bezbednost teretnog i putničkog saobraćaja.
RT analiza: Na strani rata - kako Ukrajina pogoršava srbsko-hrvatski sukob - Kijev optužuje Beograd zbog nedovoljno teških kazni za srpske dobrovoljce koji se bore na strani Vojske Donjecke Narodne Republike i Narodne milicije Luganske Narodne Republike. Kao odgovor na to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne želi da Srbima "drže predavanja oni koji lišavaju nacionalne manjine prava da koriste svoj jezik".
U 2014. godini, u krivičnom zakonodavstvu balkanske zemlje pojavio se član zakona koji predviđa kaznu za učešće u sukobima u inostranstvu, ali do sada su osuđeni dobijali uslovne kazne. Istovremeno, Kijev aktivno razvija odnose sa Zagrebom, a ukrajinska vojska spremno prihvata hrvatske dobrovoljce. RT je razmatrao da li je u Ukrajini moguće ponoviti balkansku istoriju etničkih protivrečnosti.
Šef Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije Goran Matić je rekao da je oko 45 srbskih građana proglašeno krivim za učešće u borbama u Donbasu u redovima snaga bezbednosti DNR-a i LNR-a. On je precizirao da su dobrovoljci optuženi po članu 386a Krivičnog zakona Srbije, kojim se propisuje kazna za učešće u vojnim sukobima u inostranstvu.
«Podaci za Ukrajinu postoje. Nije reč o velikom broju. Ovim pitanjem se bavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali prema nekim procenama, oko 45 ljudi je izvedeno pred lice pravde", rekao je Matić, govoreći na regionalnoj konferenciji o borbi protiv terorizma.
Ranije je slične podatke saopštila predstavnik tužilaštva u Beogradu Tatjana Sekulić. Prema njenim rečima, tek 2016. godine srbski organi za provođenje zakona podigli su optužnice po istom članu protiv 24 građana.
Međutim, u većini slučajeva, učesnici u borbama u Donbasu su dobili uslovne kazne. Zatvor je dobilo nekoliko članova "Srpske akcije", koji su se borili na strani DNR i LNR. Ovo je objavljeno u julu 2015. godine od strane lokalnog lista "Pravda".
Prema informacijama izdanja, sud je odredio za osam dobrovoljaca da budu kažnjeni kaznom zatvora u trajanju od tri do pet godina. Međutim, kako je saopšteno za RT od predstavnika "Srpske akcije", kao krajnji rezultat procesa bivši dobrovoljci (opolčenci) osuđeni su na uslovne i novčane kazne.
Takođe, slučaj Radomira Počuče, koji je radio na televiziji i kao portparol protivterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
U 2014. godini, Počuča je otišao u Donbas kako bi se borio na strani tada "opolčenaca", danas Narodne vojske DNR, u sklopu "Husarskog puka". U Srbiji je optužen po članu 386a Krivičnog zakona Srbije. Međutim, nakon što je sklopio sporazum sa tužilaštvom, priznajući da je zaista učestvovao u sukobu na strani DNR-a, osuđen je na uslovnu kaznu.
U intervjuu za RT, srbski snajperista Dejan Berić, koji se bori u redovima Narodne vojske DNR, rekao je da je većina dobrovoljaca koja se vratila u Srbiju, dobila uslovne kazne.
„Lično, i ja sam imao probleme. Srpske vlasti su od samog početka znale da se od 2014. godine nalazim u Donbasu. Kod moje bivše žene i sina su dolazili policajci i ispitivali ih. Na kraju sam javno objavio gde se nalazim. Nakon toga se sve smirilo. Međutim, pre nekoliko meseci se predstavnik NATO-a obratio vlastima Srbije sa pitanjem o meni. Nakon toga je protiv mene pokrenuta oštra kampanja u medijima - navodno sam pobegao iz Srbije i krijem se u Donbasu“, naveo je Berić.
U isto vreme, na trojicu građana Srbije koji su se hvalili da su ratovali u „Azovu“ (ukrajinskom dobrovoljačkom odredu - RT) policija nije imala pretenzija.
"Policija ih nije takla, ali su dobili nekoliko puta po glavi od pravih patriota i zaćutali su", kaže Deki.
.jpg)
- Serbskiй opolčenec Deяn Berič
- vk.com
- © Deяn Berič
Protiv Berića je pokrenut pravi informacioni rat. Pre oko mesec dana, "Radio Liberti" poslao je novinare u rodno mesto Dejana Berića - Putinci. Kako su seljani kasnije rekli, dopisnik "Radio Liberti" nudio je ljudima novac da klevetaju Berića.
"Prvi put je bio izbačen, ali ipak su potom bila dvojica stanovnika koji su za nagradu rekli sve što je bilo potrebno", objasnio je Deki.
"Ovaj video se odmah pojavio sa prevodom na ukrajinski. A onda sam jednog jutra došao sa linije fronta i saznao da je Radio Liberti bio pod kontra-napadom (sankcije) Ruske Federacije. Ja, naravno, nemam ovde praktičnu korist, ali srce je na mestu, da su u Rusiji pokazali kakav je to medij i ko to finansira.", rekao je Deki.
Podsetimo, da se član koji predviđa kaznu za učešće u vojnim sukobima u inostranstvu, pojavio u srbskom zakonodavstvu u jesen 2014. godine. Uvođenje ovog pravila imalo je za cilj da se ograniči dolazak Srba koji žele da se pridruže redovima dobrovoljačkih odreda u Donbasu. U ovom koraku, vlasti Srbije su bile pod uticajem zapadnih partnera, kažu stručnjaci.
Za učešće u vojnim operacijama u inostranstvu preti kazna zatvora u trajanju do pet godina, a ako se radi o organizovanoj grupi - do osam godina. Stvaranje paravojnih formacija na teritoriji strane države se kažnjava zatvorom do 10 godina.
Srbski dobrovoljci rizikuju da budu optuženi, a u isto vreme ništa nije poznato o tome da li su, na primer, plaćenici američke privatne vojne kompanije "Akademi" (ranije poznata kao "Blelkvoter" - RT) kažnjeni za učešće u stranim sukobima , uključujući nedavne ukrajinske događaje, izjavio je 2014. godine za publikaciju "Nova srbska politička misao" Vojislav Stanojčić.
Kako je pojasnio u intervjuu za RT, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu, ekspert za Balkan Mihail Lobanov, srpske vlasti se pridržavaju taktike, pokušavajući da ostanu u kontaktu sa Rusijom, ali istovremeno da imaju "poštovanje" prema Evropskoj uniji.
"Često se dešava da jedan srbski političar odlazi u Moskvu, a u istom trenutku političar nižeg ranga odlazi u Brisel, gde pokušava da zadrži lice Beograda pred evropskim vlastima", rekao je Lobanov.
"Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista uživa veliku popularnost u zemlji. On se fokusira na regione, selo i male gradove, a njegova konzervativna retorika nalazi odjek."
Ali, prema ekspertima, veliki gradovi glasaju protiv Vučića, njihovi stanovnici su usredsređeni na prozapadni tok.
"Paradoks, ali Vučić se u proteklih nekoliko godina bavi integrisanjem Srbije u EU, što je osnovna linija njegovog programa, iako je u početku bio konzervativni političar. Istovremeno, političar takođe pokušava da održi veze sa Rusijom, jer shvata da bez nje može nigde", dodaje Lobanov.
Motivi Srba koji su išli da pomognu narodne milicije Donbasa su sasvim razumljivi - to je istorijski i kulturni afinitet srbskog i ruskog naroda, kao i sećanje na dobrovoljce koji išli iz Rusije da pomognu Srbima tokom jugoslovenskih sukoba. Zatim, prema različitim izvorima, na strani Srba, borilo se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dobrovoljaca iz Rusije.
Diplomatski skandal
Uvođenje krivične odgovornosti srbskih vlasti za učešće u inostranim ratovima nije pomirilo Kijev, kao i uveravanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Beograd "uvek podržavao teritorijalni integritet Ukrajine".
U jesen 2015. godine, ukrajinska ambasada u Srbiji predstavila je srbskoj strani protestnu notu zbog dolaska srpske delegacije na Krim, pozivajući njene učesnike da se pridržavaju zvaničnog položaja Beograda. Kao odgovor na to, šef Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković-Ivić, koja je bila član delegacije koja je posetila Krim, rekla je da nije razumela zbog čega su dobili protestnu notu.
«Pre godinu dana rekli smo: "Kosovo je Srbija, a Krim je Rusija". Srbi su se krstili na Kosovu, a Rusi su kršteni na Krimu, a tamo gde se ljudi krste, to je njihova domovina i nemoguće ju je oduzeti», — izjavila je srbski političar.
U 2016. godini ogorčenje Kijeva izazva je glas Srbije protiv rezolucije u UN-u o "kršenju ljudskih prava na Krimu". Kao što je rekao ambasador Ukrajine u Republici Srbiji Aleksandar Aleksandrovič - "ukrajinska strana može zauzvrat priznati nezavisnost Kosova".
"Prema engleskoj poslovici, Srbija je sebi pucala u nogu", rekao je ukrajinski diplomata.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je istaklo da se samo pridržava principa reciprociteta - ukrajinski ministar spoljnih poslova takođe nikada u poslednje vreme nije primio srbskog ambasadora. Pored toga, srbsko ministarstvo je istaklo da je od početka boravka u Srbiji ukrajinski diplomata davao "neprimerene ocene" spoljne politike Srbije.
Na primer, 1. novembra u intervjuu za srbsko izdanje «Balkan insajt» Aleksandrovič je rekao da Rusija koristi Srbiju za uništenje Evrope, dok Beograd ne čini ništa da spreči svoje građane da idu u Donbas. Iako je Srbija 2014. godine usvojila zakon kojim se zabranjuju ovakve aktivnosti, "norme zakona su slabe", smatra ukrajinska strana.
"Nijedan građanin Srbije nije zatvoren zbog plaćeničkih aktivnosti protiv Ukrajine. Ako grešim, predlažem srbskoj vladi da demantuje moje reči", rekao je Aleksandrovič.
Kako je Dejan Berić objasnio u intervjuu za RT, još je rano govoriti o određenim ciframa, ali s obzirom da je Srbija mala država, ima dovoljno srbskih dobrovoljaca.
"Postoje i oni koji su došli da uzmu nekoliko fotografija i okrive nas, ali se većina borila iskreno. Nažalost, jedan Srbin, po imenu Vladimir, ubijen je, imao je malo dete. Petorica Srba su se oženila ovde, trojica od njih imaju decu", rekao je srbski snajerista Deki.
Ukrajinska strana govori o 300 srbskih dobrovoljaca koji su se borili na strani republika Donbasa. Konkretno, taj broj je saopštio šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Vasilij Gricak.
Kao odgovor na to, predsednik Srbije Vučić je rekao da ne želi da Srbima "drže predavanja oni koji lišavaju nacionalne manjine prava da koriste svoj jezik".
Prema rečima Lobanova, oštri napadi ukrajinskog ambasadora na srbski politički kurs uzrokovali buru negodovanja u Srbiji. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije takođe je naglasilo da iako su građani Ukrajine učestvovali u jugoslovenskom ratu, Beograd nikada nije upućivao nikakve optužbe protiv zvaničnog Kijeva.
Nezavršeni rat
Ukrajinski nacionalisti su bili u ratu u bivšoj Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata u "ukrajinskoj legiji" osnovanoj od strane Nemačke, od ukrajinskih emigranata i nacionalista, a zatim i tokom ratova koji su pratili raspad Jugoslavije 90-ih godina.
Militantska organizacija Una-Unso *, koja je osnovana 1990. godine na čelu sa Jurijem Šuhevičem - sinom Romana Šuheviča (šefa Ukrajinske ustaničke vojske **), učestvovala je u borbama posebno protiv Srba, na strani Hrvata. Sada Hrvati vraćaju "dug" ukrajinskim nacionalistima, a čak je 2015. godine, ministar spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić priznala da se "određeni broj" hrvatskih boraca pridružio jedinicama ukrajinske vojske.
U novembru 2016. godine u intervjuu za ukrajinsko izdanje "Apostrof", bivši komandant bataljona "Azov", sada poslanik Vrhovne Rade, Andrej Bilecki, rekao je da je od 2014. do 2015. godine bio "veliki broj boraca iz zemalja zapadne Evrope" u oblasti ATO (anti-teroristička operacija). Trenutno, prema njegovim rečima, situacija se promenila - u redovima Nacionalne garde ima mnogo Hrvata, Slovaka i iz baltičkih zemalja.
«Sada ima mnogo Hrvata i Slovaka. Oni smatraju da je ukrajinski sukob nastavak srbsko-hrvatskog sukoba. Za njih je ovo rat koji nisu završili» — naglasio je Bilecki.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je reagovalo na ove vesti.
"Sudeći po informacijama koje su na raspolaganju u medijima, na sastanku je bila tematika "vraćanje pobunjenih teritorija" na osnovu hrvatskog iskustva devedesetih. "Iskustvo" je više nego dvosmisleno, i, otvoreno rečeno, negativno. Podsetimo na oko 250 hiljada srbskih izbeglica iz Hrvatske kao rezultat toga, i brojne civilne žrtve što je posledica vojnih operacija koje je Zagreb izvršio 1995. godine", navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Prema rečima Mihaila Lobanova, Hrvati pokazuju veliku agresiju prema Srbima, kako obično, tako i na političkom nivou, više nego Srbi prema Hrvatima.
Istovremeno, prema mnogim istraživačima, Srbi i Hrvati se u velikoj meri odnose na jednu etničku grupu, podeljenu prema religijskom i političkom principu. Upravo kao i Rusi i Ukrajinci, blizina koja dozvoljava pričanje kao o jednom narodu.
"Srbi se suočavaju sa poteškoćama tokom svojih putovanja u Hrvatsku, dok ništa ne čujete o nekim problemima Hrvata na teritoriji Srbije", rekao je stručnjak.
"Svi hrvatski političari nužno igraju nacionalističku kartu na izborima u jednom ili drugom stepenu. Političar koji ne kritikuje svoje komšije nema perspektive u Hrvatskoj.", dodaje Lobanov.
Prema rečima stručnjaka, scenario podele naroda, koji je sproveden 90-ih na Balkanu, danas se ostvaruje u odnosima između Ukrajine i Rusije.
"Između ukrajinskog i ruskog naroda nije postojao nikakav istorijski slom, kao i između Srba i Hrvata, iako se danas stvara veštački", zaključio je Mihail Lobanov.
* UNA-UNSO - ukrajinska organizacija, priznata kao ekstremista i zabranjena u Rusiji (odluka Vrhovnog suda Ruske Federacije od 17.11.2014. godine).
** Ukrajinska pobunjenička vojska (UPA) je ukrajinska organizacija priznata kao ekstremističa i zabranjena u Rusiji (odluka Vrhovnog suda Ruske Federacije od 17. novembra 2014. godine).
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Sistem vrednosti koji dominira Zapadom je „doneo haos“, smatra mađarski premijer
Visoki zvaničnik te militantne grupe izjavio je da će se ona pretvoriti u čisto političku stranku ako Palestinci dobiju svoju državu
EU mora da dokaže da nije vazal Sjedinjenih Država, izjavio je francuski predsednik u uvodnom govoru
Stanje u 14:00 časova 25.04.2024.
Dinamika bojnog polja značajno se promenila u korist Rusije, rekli su zvaničnici Bele kuće
Ruske trupe su, nakon uspeha u Očeretinu, uspele da razviju svoj uspeh još dalje. Jurišne grupe Oružanih snaga Rusije iz sastava 15. motorizovane brigade i bataljona specijalnih s
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
