Rade Filipović: Zapamtio sam Putinove reči - Dajte ovom čoveku gas, vidite da je rodoljub!

Nekadašnji saradnik premijera Radoja Kontića, Momira Bulatovića, poštovalac Slobodana Miloševića, lični prijatelj Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Moamera Gadafija, Leonida Kučme, bivši savezni ministar privrede SRJ i ambasador u Ukrajini i Moldaviji dr Rade Filipović, penzionerske dane provodi u lepoti sela Bastaje, u Župi nikšićkoj. Ostao je upamćen po tome što je uspeo da ubedi Vladimira Putina da pusti gas njegovoj državi koja se nekoliko meseci pred NATO agresiju tresla od zime, a ovaj mu zbog patriotizma darivao kristalni topuz.

- Nekoliko meseci pre NATO bombardovanja Milošević je tražio da odem u Moskvu i od Rusa tražim da nam puste gas, kako nam se narod ne bi smrzavao - seća se Filipović.

- U tašnu sam stavio barirani ček od četiri miliona dolara, i tek treći dan nakon svog dolaska ušao sam u kancelariju u Kremlju, gde su sedeli Viktor Černomirdin i Vladimir Putin. Viktor je bio prilično ljut na nas jer smo im za gas dugovali 22 miliona dolara. Nije bio raspoložen da nam izađe u susret, nije pomogla ni moja priča o slovenskom brastvu, majci Rusiji... Ubeđivao sam ga dugo o potrebi da nam puste gas - seća se Filipović.

Sve to je pažljivo slušao Putin, koji je na kraju sugerisao Černomirdinu da nam ipak izađe u susret.

- Zapamtio sam njegove reči: "Dajte ovom čoveku gas, vidite da je rodoljub!"

Sa Gadafijem su, kaže bivši ministar, pregovori išli mnogo lakše. Od je dao brod nafte od 59.000 tona.

ŽAL

Uz čašicu župske šljivovice, u tišini rodnog ognjišta Filipović piše knjige o crnogorskom moralu, gubljenju verskog, nacionalnog i jezičkog identiteta. Nikako da preboli to što je režim u Podgorici priznao kvazi tvorevinu Kosovo. Žali Rade i razlaz Crne Gore i Srbije. Kaže da su Crnogorci decenijama uživali ogromne benefite u Beogradu. Iako je čelik iz Ukrajine bio jeftiniji od nikšićkog, Srbija je kupovala crnogorsko železo.

PSOVKE ZBOG RAZLAZA

Filipović se više ne bavi "visokom" politikom, ali ne daje za pravo nikome da kaže da više voli Crnu Goru od njega. Tri godine i osam meseci bio je ambasador SRJ u Ukrajini i Moldaviji. Nije dočekao kraj mandata jer ga je smenio Svetozar Marović, predsednik Državne zajednice SCG. Kada se vratio u Beograd doživeo je lustraciju jer je na beogradskom Univerzitetu predavajući na Elektrotehničkom fakultetu kao kadar bivšeg režima postao nepoželjan. Kada je dobio otkaz, eksplodirao je psujući na sav glas i Srbiju, i Crnu Goru!

V.Kadić
Novosti