RT: „Sprečiti zbližavanje sa Rusijom“ - kako Zapad povećava pritisak na Beograd

Izvor: Vostok / RT

U Savetu Ruske Federacije je saopšteno da se srpske vlasti suočavaju sa pritiskom bez presedana od strane Zapada.

Kako je saopštio senator Andrej Klimov, Beograd pokušavaju da ubede da se pridruži NATO-u. Od 2015. godine Srbija je partner alijanse, ali ne planira da uđe u vojni blok. Poslednjih godina, Beograd je dobio rusko oružje, nadajući se time da ojača odbrambene sposobnosti zemlje. Takođe, Srbija je odbacila sve neprijateljske korake prema Moskvi. O politici Zapada u odnosu na Srbiju - u materijalu RT-a.

"Pritisak bez presedana"

Posle posete Srbiji, Andrej Klimov, zamenik predsednika Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije, novinarima je govorio o ogromnom pritisku koji Beograd doživljava od zapadnih zemalja.

Pozivajući se na srpske kolege, senator je rekao da strani partneri pokušavaju da ubede Beograd da se pridruži NATO-u. Prema parlamentarnoj rezoluciji iz 2007. godine, Srbija je obavezna da održi neutralnost i da se ne pridruži nikakvim vojnim blokovima.

«Srbi su sada pod neprijatnim pritiskom. Danas su nas u razgovoru sa članovima njihovog odbora za odbranu i unutrašnje poslove uverili da postoji snažan pritisak da bi ih ubede da se pridruže NATO-u ", rekao je Klimov..

Senator je podsetio da je pravi pristup zemalja - članica NATO-a u Srbiji u suprotnosti sa njihovim zvaničnim stavom nemešanja u unutrašnje poslove zemlje. Takođe, Klimov je odbacio glasine da Moskva navodno nagovara Beograd da formira vojni savez.

Između Zapada i Rusije

21. novembara posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednik Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko je naglasila da Beograd ima "pravo da odluči koji pravac će da izaberete". Dan ranije, govoreći u srbskom parlamentu, ona je naglasila da ceni nezavisnu i neutralnu poziciju Srbije.

"Tokom vekovne istorije, Srbija je često bila predmet brutalnog vanjskog pritiska. Rusija ceni poziciju Srbije, koja se, uprkos pritisku iz trećih zemalja, čvrsto protivi nezakonitim merama i sankcijama protiv Rusije usmerenih na obuzdavanje Rusije", - rekla je Valentina Matvijenko.

Srpske vlasti su više puta ukazivale na pritisak Zapada na zemlju. U avgustu 2017., nedugo pre prenosa ruske vojne opreme u Srbiju, Vučić je rekao da Srbiju okrivljuju za bliske odnose sa Moskvom. Međutim, on je obećao da će održati ravnotežu između Zapada i Rusije i nastaviti nezavisni politički pravac.

"Po prvi put ovo kažem na ovaj način. Više nije moguće pojaviti se bilo gde na Zapadu, a da se ne pita o Rusiji ", - rekao je Vučić.

Krajem juna 2017. potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin i generalni sekretar ODKB-a Jurij Hačaturov održali su razgovore sa Vučićem, koji je u maju izabran za predsednika. Ovo je bila prva poseta strane delegacije Srbiji nakon izbora šefa države.

"Mi smo tradicionalni prijatelji i tako će i ostati. Rusija u svakom slučaju podržava Srbiju ", rekao je Rogozin.

Ponovio je da Srbija može računati na vojnu pomoć Rusije i pozvao Zapad da na adekvatan način sagleda saradnju dveju država na vojno-tehničkoj liniji.

Konkretno, Rogozin je skrenuo pažnju na zabrinutost NATO-a o Rusko-srbskom humanitarnom centru u gradu Nišu. Ovaj centar je otvoren 2012. godine sa ciljem da se eliminišu posledice bombardovanja 1999. godine.

Vojna pomoć

Na godišnjicu oslobađanja Beograda od nacista - 20. oktobra - ruski ministar odbrane Sergej Šojgu došao je u srpsku prestonicu. Tri nedelje pre njegovog dolaska, Moskva je donirala šest borbenih aviona MiG-29 Srbiji besplatno. Prema rečima ruskog ministra odbrane, avioni će služiti kao garancija nezavisnosti i bezbednosti Srbije.

foto: AFP

Vojno-tehnička saradnja između Moskve i Beograda intenzivirana je u 2014. godini, a konkretni sporazumi zaključeni su 2015. godine. Prošle godine, Beograd je primio dva višenamenska helikoptera Mi-17V-5. Takođe, u Srbiju treba da stigne 30 tenkova T-72S i 30 BRDM-2 (borbena izviđačka oklopna vozila).

Rusija je praktično jedini partner Srbije u vojno-tehničkoj saradnji. Beograd oseća manjak širokog spektra oružja, ali finansijski problemi sprečavaju da se vodi normalnu politika nabavke. Rusija je učinila ustupke Srbiji, donacijom vojne opreme besplatno iz skladišta.

Do danas, srbska vojska nije obnovila vojnu silu izgubljenu tokom NATO agresije 1999. godine. Istovremeno, vojne pretnje Beogradu nisu nestale. Srbija je zabrinuta zbog radikalnih raspoloženja među albanskim nacionalistima na Kosovu, teškom situacijom u Makedoniji i planovima Hrvatske za obnovu flote borbenog vazduhoplovstva.

S tim u vezi, Beograd traži od Moskve da se snabde PVO sistemima S-300 ili Buk, ali kako se izveštava, Srbi nisu u mogućnosti da plate tako skupo oružje. U junu je Rogozin komentarisao situaciju o S-300, rekavši da će na Zapadu "umreti od straha", ako se u Beogradu pojavi čak i drveni S-300.

"Individualno partnerstvo"

Tokom proteklih 17 godina, Srbija sprovodi politiku saradnje u punoj formi sa Rusijom i Zapadom. U vojnoj sferi Beograd se pridržava neutralnosti. Kao što je navedeno gore, Skupština je 2007. godine usvojila rezoluciju koja isključuje ulazak zemlje u bilo koji vojni blok.



Srbija od 2015. godine sprovodi plan "individualnog partnerstva" sa NATO-om. Od 2016. godine zemlja ima zakon o diplomatskom imunitetu za predstavnike NATO-a i logističku podršku saveza. Međutim, vlasti Srbije redovno odbijaju optužbe o planovima za integraciju u NATO.

Šef Centra za proučavanje moderne balkanske krize, Jelena Guskova, veruje da je Zapad zapravo Srbiji dao ultimatum o vojnoj i političkoj saradnji sa Rusijom. Prema njenom mišljenju, pritisak na Beograd će se samo povećati.

"Srbija je učinila ponižavajuće ustupke zapadu. Posebno govorim o izručenjima Haškog tribunala svih oficira koji su branili Srbe tokom rata. Na primer, taj isti Ratko Mladić, koji je pre neki dan dobio doživotnu kaznu. Međutim, pritisak samo raste. Cilj takve politike je da primora Beograd da potpuno napusti vektir u pravcu Rusije", rekla je Guskova u intervjuu za RT.

Kako stručnjak veruje, prestanak vojne saradnje Beograda sa Moskvom je pitanje principa za EU ​​i SAD. U rukama Zapada ima mnogo uticaja na rukovodstvo Srbije. Evropljani i Amerikanci će aktivno intervenisati u poslovima Beograda i neće ići na kompromis.

"NATO zapravo vuče Srbiju u blok, inicirajući mnoge zajedničke događaje. Saradnja sa alijansom je veoma intenzivna. Alijansa je više puta vežbala sa Srbima. Vojska Srbije prelazi na NATO standarde. Uslovi se stvaraju kako bi se sprečilo približavanje Rusiji", rekla je Guskova.

Sagovornik RT-a je siguran da će Beograd nastaviti da balansira između Rusije i Zapada, uključujući i vojnu sferu. Srpske vlasti neće odustati sa toplim odnosima sa Moskvom sve dok nemaju bar minimalan prostor za manevar.

"Ne isključujem da ako Vučić ne ispuni uslove Zapada, da će se naći način da se on ukloni sa vlasti i postavi lojalnija osoba. Međutim, svaki srbski lider će nekako morati da ubedi građane da je pauza sa Moskvom korisna za zemlju. Narod Srbije podržava Rusiju i nemoguće je ignorisati njegovu volju ", zaključila je Guskova.