Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.11.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 12.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.11.



Kijevske snage 43 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 43 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 19 naseljenih mesta Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 11 puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska kao i naselja Frunze, Kalinovo, Kalinovka, Sokoljniki, Želobok i Dolgoe.

Kijevske snage otvorile vatru na Oktobarski  - Kijevske snage su napale iz minobacača jug Donjecke Narodne Republike, saopštilo je Predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

„Iz pravca Piščevika pod kontrolom Kijeva u pravcu Oktobarskog oružane snage protivnika otvorile su vatru iz minobacača kalibra 120 milimetara“, rekao je novinarima predstavnik DNR. 

Prema njegovim rečima, zabeležene su četiri eksplozije projektila. Jedan od njih je pao na transformator, zbog čega je zaselak Oktjabr ostao bez struje.

Pregled vesti


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.11.



Bondarjov: Ukrajinski dron provokacija - Incident sa ukrajinskim dronom koji je narušio granicu Rusije predstavlja provokaciju, pokušaj da se Rusija uvuče u rat u Ukrajini, izjavio je predsedavajući Odbora za odbranu i bezbednost Saveta federacije Rusije Viktor Bondarjov

„Rusiju svim silama pokušavaju da uvuku u samo žarište ukrajinskog posredničkog rata (proksi rat), da bi nas učinili jednom od strana u sukobu“, navodi se u saopštenju senatorove službe za medije.

Prema njegovim rečima, cilj probijanja na rusku teritoriju najverovatnije je bila špijunaža.

„Ova verzija koja se sada aktivno razvija, jeste da velika brzina letelice omogućava da zaključimo da planovi ukrajinske strane nisu podrazumevali da ga brzo detektujemo“, naglasio je Bondarjov.

Senator je objasnio da su radari kojima su opremljene ruske stanice poznati po svojoj visokoj osetljivosti.

„Ukrajinci nisu mogli da ne shvataju da ćemo ga primetiti. Zbog toga postoji mogućnost da je ovaj dron samo mamac“, rekao je on.

Bondarev je podsetio da su takve metode široko koristili Amerikanci tokom Hladnog rata.  

On nije isključio mogućnost da bi Sjedinjene Američke Države mogle biti uključene u ovaj slučaj.

„Nisam sklon da vidim ’ruku Stejt departmenta‘ u svim dejstvima trećih zemalja. Ali ova varijanta, ako se odnosi na zemlje zavisne od SAD, ne može se isključiti. Rusiju pokušavaju svim silama uvuku u žarište ukrajinskog proksi-rata, da nas učine jednom od strana u sukobu. Neophodno je adekvatno reagovati, ali nikako ne brzati“, istakao je Bondarjov.

Peskov: Razmena mišljenja Surkova i Volkera se nastavlja - Razmena mišljenja o Ukrajini između pomoćnika predsednika Rusije Vladislava Surkova i specijalnog predstavnika američkog Stejt departmenta za Ukrajinu Kurta Volkera se nastavlja, na dnevnom redu je tema mirovne misije, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na konferenciji za medije.

„Oni nastavljaju tradicionalnu razmenu mišljenja. Ovo je direktan kanal za razmenu mišljenja o situaciji na jugoistoku. Naravno, razmatraju se sva pitanja vezana za dnevni red koji se formira oko ovog sukoba. Tema mirovne misije i odgovarajućih inicijativa takođe će biti na dnevnom redu. Razmatraće se sva aktuelna pitanja“, odgovorio je Peskov na pitanje da li će se na sastanku razgovarati o mirovnoj misiji i koji je stav Rusije.

Volker i Surkov danas u Beogradu o situaciji u Donbasu - Američki i ruski izaslanici za ukrajinsku krizu trebalo bi danas ponovo da se sastanu u Beogradu kako bi razmotrili raspoređivanje mirovnih snaga UN u Donbasu u nastojanju da pokrenu zastali mirovni proces dogovoren u Minsku, a lista spornih pitanja je duga - uključujući šlemove, pancire i oružje.

Biće to treći susret specijalnog predstavnika Stejt departmenta SAD za Ukrajinu Kurta Volkera i ruskog izaslanika Vladislava Surkova, a drugi u Beogradu. 

Američki mediji tvrde da će Vašington predložiti dolazak 20.000 „šlemova“, pri čemu „Volstrit džurnal“ piše da bi mirotvorci došli pod pokroviteljstvom OEBS-a, a ne UN, što znači da bi to bili vojnici iz evropskih zemalja.

Istovremeno, u Kijevu su kategorički protiv toga da ruski vojnici budu među „plavim šlemovima“.

S druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objašnjava da bi dolazak 20.000 „plavih“ u Donbas zapravo bila okupacija posle čega ukrajinski predsednik Petro Porošenko ne bi ispunio nijedno obećanje ni obavezu iz Minska.

Zamenik komandanta korpusa Donjecke Narodne Republike Eduard Basurin ističe da OEBS nema mandat da šalje naoružane mirotvorce, a njihovim posmatrači mogu imati samo pancire i šlemove, ali ne i oružje.

Inače, SAD i Ukrajina su odbacile nacrt rezolucije Saveta bezbednosti koje je podnela Rusija početkom septembra a kojom bi bili raspoređeni mirovnjaci kako bi zaštitili posmatrače iz OEBS-a na istoku Ukrajine.

Volker je ranije naveo da SAD žele da ta misija učini više i da nadzire čitavo područje konflikta, kao i da žele da obezbede da se naoružanje povuče.

To bi, rekao je on, omogućilo da se uspostavi dovoljan nivo bezbednosti kako bi napredovala primena sporazuma iz Minska koji je već dugo u blokadi.

Podsetimo, Volker je rekao da je već imao dva sastanka sa svojim partnerom Vladislavom Surkovim, za koga je rekao da je veoma pametan, ozbiljan pregovarač. 

„Videćemo da li možemo postići napredak“, objasnio je specijalni predstavnik Stejt departmenta.

Volker i Surkov su se ranije sastali u Minsku 21. avgusta i 7. oktobra u Beogradu.

Poljska pozvala Ukrajinu da plati za zločine iz prošlosti - Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Bartoš Čičkoči pozvao je Ukrajinu da plati za zločine iz prošlosti. Prema njegovim rečima, Ukrajina donosi odluke koje ne doprinose razvoju istorijskog dijaloga.

Diplomata je naveo kao primer „nepromišljenu rehabilitaciju“ UPA (Ukrajinske ustaničke armije), korišćenje „sovjetskih formulacija“ u vezi sa poljskom okupacijom Zapadne Ukrajine i „šokantnu odluku“ Kijeva da zabrani potragu i ekshumaciju ostataka poljskih žrtava rata.

Osim toga, Ukrajina još nije platila za katinjski masakr, dodao je zamenik ministra spoljnih poslova. On je pozvao vladu da adekvatno odreaguje na situaciju, navodeći da Poljska nastavlja da sarađuje sa Ukrajinom, dok ona pokazuje neprijateljski stav.

U julu 2016. godine poljski senat usvojio je rezoluciju kojom su zločini Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske ustaničke armije protiv Poljaka u Volinu 1943-1944. prepoznati kao genocid.

LNR će početi sa proizvodnjom zlata - Industrijski razvoj nalazišta zlata koji se nalazi na teritoriji Luganske Narodne Republike može da počne 2018. godine, izjavio je lider LNR Igor Plotnicki u emisiji televizije „Lugansk 24“.

„Ove godine to se nije dogodilo samo zato što je bilo potrebno da se finansiraju druge stvari i malo smo usporili ovaj projekat. Pokušaću da učinim da 2018. godini otvorimo naš rudnik zlata“, rekao je Plotnicki.

Plotnicki je istakao da proizvodnja zlata neće biti super-profitabilna.

„Ali tamo će svakako biti profita. A to nam je pokazatelj da imamo i da možemo. Pod dva, samo istraživanje i rad će pokazati koliko je ozbiljna ta žila i nalazište“, dodao je on.

Kijev trenutno provodi politiku genocida nad sopstvenim narodom - Zamenik predsedavajućeg Odbora za odbranu Državne dume Rusije Jurij Švitkin je u razgovoru za RT komentarisao izjavu sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu Aleksandra Turčinova da Rusija, navodno, dovlači na ukrajinsku granicu trupe koje namerava da maskira kao mirovne snage.

„Ovo je još jedna glupost, provokacija čiji je cilj da osujeti one moguće sporazume koji danas u okviru Saveta bezbednosti UN mogu pratiti različite predloge, uključujući i Rusiju, o mirovnim snagama. Turčinov, mislim, predlaže stvaranje rezonance oko ove teme koja bi bila negativna prema Rusiji. Moramo unapred učiniti sve što je u našoj moći da sprečimo da naša zemlja učestvuje u mirovnim snagama“, rekao je on.

Švitkin je dodao da učešće Rusije u sastavu misije UN predstavlja problem za režim u Kijevu.

„Oni trenutno sprovode politiku genocida nad sopstvenim narodom. Naravno, mirovni kontingent Rusije bi ih sprečavao da ostvaruju svoje ciljeve, među kojima je prisiljavanje naroda na jugoistoku Ukrajine da živi u skladu sa njihovim zakonima“, istakao je ruski poslanik.

Ranije je sekretar Saveta za odbranu i bezbednost Ukrajine Oleksandar Turčinov izjavio da Rusija na granici sa Ukrajinom koncentriše snage, koje namerava da „zamasira“ kao mirovnjake UN.

Turčinov: Svaka saradnja sa Rusijom biće smatrana kao izdaja države -  Izjava šefa Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandra Turčinova da svaku saradnju s Rusijom treba gledati kao državnu izdaju predstavlja fašizam i apsurd, jer su onda izdajnici domovine 15-20 miliona Ukrajinaca, rekao je prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič.

Turčinov je izjavio da će svaka saradnja s Rusijom nakon usvajanja nacrta zakona o reintegraciji Donbasa biti posmatrana kao izdaja države. 

Parlament Ukrajine 6. oktobra je potvrdio nacrt zakona o reintegraciji Donbasa, u kojem je Rusija nazvana „agresorom“. 

„Mislim da je gospodina Turčinova potrebno uputiti u ludnicu, i to pod hitno. Ili objaviti za njim poternicu Interpola. Ako bi se sledile njegove preporuke, najmanje polovina stanovnika Ukrajine trebalo bi da bude osuđena na najstrožu kaznu zbog saradnje u ovoj ili onoj meri s Rusijom“, rekao je Klincevič. 

On je naglasio da gotovo pet miliona Ukrajinaca radi u Rusiji, a zajedno sa članovima porodice to je 15 do 20 miliona ljudi.

„Mnogi imaju rođake u Rusiji, gotovo svi Ukrajinci gledaju rusku televiziju, to je, verovatno, takođe saradnja“, rekao je senator.

Klincevič je naveo da je Turčinov samo odrazio „u krajnjoj formi, dovedenoj do apsurda, ono o čemu misli ceo vrh sadašnjeg kijevskog režima“. 

„To je fašizam u najgorem obliku“, rekao je on.

Sakašvili dao rok Porošenku do 3. decembra da ispuni zahteve demonstranata - Bivši guverner Odeske oblasti i bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili izjavio je da će sledeće narodno veće ispred zdanja Vrhovne rade Ukrajine u Kijevu biti održano 19. novembra. Pre večerašnjeg skupa Sakašvilijevih pristalica u centru Kijeva održan je marš u kojem je učestvovalo oko 400 ljudi.

Prema Sakašvilijevim rečima, narodna veća će se održavati svake nedelje, sve do 3. decembra. Ukoliko do tada ne budu ispunjeni zahtevi demonstranata, uslediće procedura narodnog impičmenta predsednika Ukrajine i drugih predstavnika vlasti, rekao je Sakašvili. 

On i njegove pristalice zalažu se za ukidanje poslaničkog imuniteta, stvaranje antikorupcijskog suda i promene izbornog sistema. 

U Kijevu je ceo dan lila kiša, koja je potom prešla u sneg. Prema navodima policije, u maršu je učestvovalo oko 400 ljudi. 

Skup je protekao mirno, a demonstranti su prošli centralnim ulicama Kijeva, od Mihajlovskog trga, preko Majdana nezavisnosti, do Vrhovne rade Ukrajine. Usput su odali poštu poginulima tokom masovnih nereda 2014. godine. Među učesnicima šetnje bio je i Sakašvili, koji je izjavio da je došao sa ženom i detetom. 

Sakašvili je izjavio da će na narodnom veću biti objavljen „odlučujući plan daljih dejstava“.

U početku je na mitinzima ispred Rade, koji su počeli 17. oktobra, osim Sakašvilijevog Pokreta novih snaga, učestvovalo više političkih snaga različitih orijentacija. Međutim, nakon prve nedelje mitinga, većina je najavila povlačenje iz protesta. Jedno partija Sakašvilija nastavlja da podržava akciju.

Tokom govora ispred Rade 7. novembra političar je najavio svoju spremnost da 3. decembra započne proceduru „narodnog opoziva“ predsednika zemlje Petra Porošenka, ukoliko vlasti nastave da ignorišu zahteve demonstranata.

Prema Ustavu Ukrajine, opoziv može da se objavi ukoliko je predsednik izvršio državnu izdaju ili drugi zločin.

Dačić: Srbija se neće pridružiti antiruskim sankcijama -  Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ispričao je u intervjuu za list „Izvestija“ šta smatra „najsvetlijim primerom dvostrukih standarda i licemerja svetske politike“.

„Svetski centri moći su se zaigrali kada su mislili da je moguće prekrajati granice na Balkanu, jer ovaj region nije deo EU. To je jedan od najsvetlijih primera dvostrukih standarda i licemerja svetske politike“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.

Srbski šef diplomatije je dodao da će Beograd ostati pristalica evropskih principa i demokratije, ali neće žrtvovati svoju nezavisnost.

„Nastavićemo da se borimo za svoju budućnost, sarađujemo sa našim susedima i pokušamo da rešimo problem“, rekao je Dačić.

Na pitanje da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji na zahtev Zapada, Dačić je odgovorio:

„Mi sa Rusijom želimo da održavamo sveobuhvatnu saradnju i prijateljske odnose u političkoj i ekonomskoj oblasti, nauci, kulturi, obrazovanju, kao i u pitanjima odbrane, bezbednosti i vojne industrije. I nastavićemo to i ubuduće. Stoga će Srbija ostati dosledna u svojoj politici i neće se pridružiti evropskim antiruskim sankcijama. Štaviše, nadamo se i želimo što skorije ukidanje sankcija Rusiji“.

Srbski ministar je dodao da se Srbija suočava sa posledicama svoje odluke.

„Srbija želi u EU, ali nikada nećemo ići protiv sopstvenih nacionalnih interesa i nikada neće uvesti sankcije protiv prijatelja“, istakao je Dačić.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima