Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 01.11.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 31.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 01.11.

Kijevske snage 34 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 34 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 13 naseljenih mesta Republike. Tokom napada poginuo je jedan pripadnik vojske DNR.



Tokom dana otvarana je vatra i na naselje Spartak severno od Donjecka i Lenjinskoe na jugu DNR.

Pregled napada na LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 01.11.

Kijev podneo UN-u projekat rezolucije o „ljudskim pravima na Krimu“ - Ukrajinska delegacija je podnela sekretarijatu Trećeg komiteta Generalne skupštine UN novi projekat rezolucije o ljudskim pravima na Krimu, javio je „Ukrinform“, pozivajući se na Olega Nikoljenka, pres-sekretara stalnog predstavnika Ukrajine pri svetskoj organizacija.

U rezoluciji se od Rusije traži da ukine zabranu organizacije „Medžlisa krimsko-tatarskog naroda“ i naglašava se potreba da se osigura školovanje na ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku. Navedeno je da međunarodne organizacije treba da dobiju pristup Krimu.

Diplomata je saopštio da će glasanje o rezoluciji u Trećem komitetu biti održano sredinom novembra. Nakon toga, kako se očekuje, u decembru će dokument biti iznet na glasanje u Generalnoj skupštini.

Ranije je ministar spoljnih poslova Ukrajina Pavel Klimkin izjavio da Kijev podneo UN novi „veoma jak i oštar“ projekat rezolucije o ljudskim pravima na Krimu.

DNR i LNR: Snage UN-a mogu se pojaviti u Donbasu samo uz naše odobrenje - To je navedeno u zajedničkom saopštenju predstavnika DNR i LNR na razgovorima Kontakt grupe Denisa Pušulina i Vladislava Daine.

Tako su komentarisali reči specijalnog predstavnika američkog Stejt dipartmenta za pitanja Ukrajine Kurta Vokera, koji je dan ranije rekao da su pitanja raspoređivanja misije UN već rešena, a mišljenje DNR i LNR nije bilo važno.

«Bez naše saglasnosti, neće biti nikakvih snaga UN-a u Donbasu. Naš pristanak može se dobiti putem pregovora u Kontakt grupi, gde smo s pravom predstavljeni» — primetili su Pušilin i Daine.

«Ako g. Voker želi da izbegne neuspeh svoje misije, može kontaktirati Kontakt grupu. Mi ćemo razmotriti njegove predloge i razmisliti kako su njegove ideje u interesu DNR i LNR».Predstavnici republike takođe nisu isključli da su takve izjave Vokera vezane zbog činjenice da «verovatno nisu imali vremena da se upoznaju sa originalima sporazuma iz Minska.»

«Mi ćemo poslati gospodinu Vokeru kopije Minskih dokumenata, pod kojim su potpisi šefova Narodnih republika Alekandera Zaharčenka i Igora Plotnitskog.

Ovi potpisi su stavljeni u Minsku, gde su na svim pregovorima lideri Donbasa učestvovali kao ravnopravni partneri na poziv zemalja «Normandijske četvorke». Na osnovu toga, DNR i LNR će nastaviti da učestvuju u svim pregovorima za mirno rešenje, želi li to Voker ili ne «, — navodi se u saopštenju.

Rjabkov: Vidimo negativni, destruktivni nastavak politike administracije Trampa - Zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da Moskva žali zbog nastavka pritiska sankcijama na Rusiju od strane SAD.

„Naravno, iako za nas to nije bilo neočekivano, sama činjenica da se nastavljaju jačanje pritiska sankcijama i pokušaji da se preko sankcija dođe do promene našeg kursa izaziva duboku zabrinutost“, rekao je Rjabkov.

Prema mišljenju zamenika ruskog šefa diplomatije, poslednje akcije SAD prema Rusiji „vode naše odnose u sve veći ćorsokak“.

„Vidimo negativni, destruktivni nastavak politike administracije Trampa koja je počela još za vreme Obame“, rekao je Rjabkov.

Kako je podsetio diplomata, u Moskvi su uvek govorili da će suditi o američkoj politici prema delima, „a za sada se dešava red akcija koje u nama izazivaju veliku neprijatnost“.

Oštećeni gasovodi na Krimu - Gasovodi na Krimu dva puta su oštećeni za poslednja 24 časa, izjavio je za šef kompanije „Krimgazseti“ Sergej Tarasov.

Radi se o gasovodu prosečnog pritiska prečnika 270 milimetara.

„Karakter oštećenja govori da je moguće da je u pitanju diverzija“, rekao je Tarasov.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku se proučavaju oštećenja cevi u području sela Zaprudno, na južnoj obali Krima.

Sinoć je oštećena linija gasovoda srednjeg pritiska u selu Vinogradno, u području Alušti. Istragom koja je u toku treba da se utvrdi da li je u pitanju diverzija.

„Krimenergo“ je saopštio da su oštećena dva gasovoda od 100 kilovata koja se koriste za snabdevanje područja Alušti i čitave južne obale poluostrva. Trenutno se vrši remont cevi.

Antonov: Stanje odnosa sa SAD zabrinjavajuće - Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov na sastanku sa državnim sekretarom Reksom Tilersonom rekao je da je stanje odnosa između dve države zabrinjavajuće i da su sankcije protiv Moskve štetne, saopštio je pres-sekretar misije Nikolaj Lahonin.

„Ambasador je pozvao na revidiranje tekuće nekonstruktivne politike, naglasivši da Rusija i SAD kao najveće nuklearne sile i stalne članice SB UN imaju posebnu odgovornost za međunarodni mir i bezbednost“, navodi se u saopštenju.

Naglašeno je da „zbog toga dve države imaju ključni značaj za pokretanje zajedničke borbe protiv terorizma i za perspektivu konačnog uništenja terorističke organizacije DAEŠ“.

Osim toga, Antonov i Tilerson su pozitivno ocenili konsultacije između pomoćnika ruskog predsednika Vjačeslava Surkova i specijalnog predstavnika Stejt departmenta Kurta Volkera o Ukrajini. Pri tome ambasador Rusije je izjavio da je nedopustiv nuklearni status Severne Koreje.

SAD zabranile poslove sa ruskim kompanijama u energetskim projektima  - Sjedinjene Američke Države su zabranile fizičkim i pravnim licima u svojoj nadležnosti da od kraja januara 2018. godine obavljaju poslove sa ruskim kompanijama u energetskim projektima proizvodnje nafte, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD.

„Licima u Sjedinjenim Američkim Državama zabranjene su sledeće radnje bez dozvole ili drugog odobrenja Kancelarije za kontrolu stranih sredstava: snabdevanje, izvoz, ponovni izvoz (i direktni i indirektni), obezbeđivanje tehnologija za istraživanje ili proizvodnju nafte na kontinentalnom grebenu, u dubokim vodama, kao i proizvodnji nafte na Arktiku“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Zabrana se odnosi na sva fizička i pravna lica u Rusiji koje su Sjedinjene Američke Države već upisale ili bi mogle da dodaju na listu sankcija. Novi postupak odnosi se na projekte koji počinju 29. januara 2018. godine ili kasnije.

U odluci se takođe objašnjava da su sankcije proširene na „energetski sektor Rusije“ zbog oružanog sukoba u istočnoj Ukrajini.

U vezi sa objavljivanjem novog „vodiča“ o sankcijama, portparol američke administracije izjavio je da SAD ne nameću nove sankcije protiv Rusije, već ih „objašnjavaju“ partnerima.

„Mi sada ne uvodimo nove sankcije, već pružamo potrebna objašnjenja“, rekao je zvaničnik.

„Nastavićemo da razjašnjavamo naš stav da bi se sprečile nepredviđene negativne sankcije za druge“, dodao je on.

A viši zvaničnik Stejt departmenta je na konferenciji za medije rekao da je saopštenje Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država o sankcijama povezano sa zabranom američkim građanima da sarađuju sa Rusijom u oblasti nafte i gasa i projekata izgradnje energetskih gasovoda.

„Ove sankcije odnose se na projekte u oblasti nafte i gasa i ruske energetske projekte u oblasti gasovoda“, rekao je on.

Makron: Trebalo bi da vodimo intenzivni dijalog sa Rusijom  - Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da bi Evropa trebalo da vodi dijalog sa Rusijom.

„Trebalo bi da vodimo intenzivni dijalog sa Rusijom, bez obzira na postojeće teškoće“, rekao je francuski lider tokom govora u Evropskom sudu za ljudska prava. „To je bolje nego zatvaranje vrata“.

Makron je takođe istakao da Francuska vodi takav dijalog i ne namerava da ga prekida.

Evropa mora da se pridržava iste politike i u odnosima sa Turskom, smatra francuski predsednik. On je napomenuo da su „sudbine ovih država povezane sa Evropom“.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je Makron odlučio da poseti Rusiju u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima