Američki partneri: "Nema sličnosti između Kosova i Katalonije

25.10.2017. god.

"Nema sličnosti između Kosova i Katalonije"

On je ocenio da nema sličnosti između proglašenja nezavisnosti Kosova i referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Uslovi, istorija, međunarodna zajednica, ono što se dogodilo da bi se stvorila želja za nezavisnošću, vrlo su različiti, smatra Ji.

Prema njegovom stavu, poređenjem Kosova i Katalonije se izbegava suština, a to je pokušaj pronalaženja rešenja za Srbiju i Kosovo, potreba da obe zemlje ostvare normalizaciju odnosa, kako bi napredovale ka osnovnim nacionalnim ciljevima, a to su približavanje Evropi i priključenje EU.

Obe zemlje žele da to urade. One mogu večno da se svađaju o istoriji, presedanima, dvojakim standardima, ali to ne menja činjenicu da obe zemlje, kako bi ostvarile cilj, moraju da normalizuju odnose, izjavio je Ji.

On je naglasio da snažno podržava inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i sličnu inicijativu na Kosovu.

To je važno, ističe Ji, kako se ne bi radilo o pitanju dve zemlje i šefova država, već i onoga što narodi obe zemlje žele.

Važno je da shvate šta je ulog i šta su koristi od normalizacije odnosa. Mnogo je koristi od normalizacije, pomirenja, trgovine i bližih veza između ljudi, istakao je Ji.

On tvrdi da Briselskim sporazumom iz 2013. godine namerno nije definisano šta znači sveobuhvatna normalizacija između Beograda i Prištine.

"Cilj je da Beograd i Priština sami odluče šta znači normalizacija, to bi trebalo da odluče vlade. Ali nadamo se da će unutrašnji dijalog u Srbiji i sličan na Kosovu dovesti do sporazuma o tome kako će izgledati odnosi Kosova i Srbije na kraju normalizacije, kakvi su uslovi i koje korake je potrebno napraviti", rekao je Ji.

To je, prema njegovoj oceni, važan sledeći potez kako bi se proces ubrzao – ostvarenje boljeg razumevanja dve strane, vlada i ljudi, o tome kakav će biti status.

Ne radi se o jednom ili drugom rešenju, objasnio je Ji, već o pokušaju da se ostvari dogovor.

"Pokazati da ratni zločini moraju biti kažnjeni"

On je ukazao da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da general u penziji Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, postane predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu.

To je suverena odluka kakvu Vlada ima pravo da donese, objasnio je Ji, ali je važno da Vlada pokaže partnerima, posebno u Evropi, da deli iste vrednosti, da smatra da ratni zločini moraju biti kažnjeni, da njihovi počinioci ne mogu imati bilo kakvu ulogu u podučavanju vojske o ratu ili odbrani.

Mada je Lazarević izdržao zatvorsku kaznu i, kako neki tvrde, odužio dug, Ji napominje da je "vrlo jak signal kada osuđenik za ratne zločine dobije funkciju u vlasti".

Poštujemo nezavisnost Vlade da donosi takve odluke, ponovio je Ji, ali pitamo vlasti kakvu poruku pokušavaju da pošalju partnerima i prijateljima van Srbije o posvećenosti vladavini prava i vrednostima u koje većina Evrope i Amerika veruju, uključujući odgovornost počinilica ratnih zločina.

Povodom ubistva američkih državljana Ilira, Mehmeta i Agrona Bitićija u policijskoj bazi u Petrovom Selu 1999. godine i paljenja Ambasade SAD u Beogradu pre devet godina, Ji je izjavio da je važno da se sprovede pravda.

Važno je da odgovaraju krivci za ubistvo američkih državljana i paljenje ambasade, poručio je Ji, ne samo oni koji su zapalili šibicu, već i naredbodavci.

Drago nam je što nam je predsednik Vučić dao garancije da će učiniti sve što je moguće da se pravda sprovede, rekao je Ji.

On je zaključio da će američka vlada nastaviti da naglašava važnost toga da krivci odgovaraju i da je važno da država učini potrebne napore da se odgovorni privedu pravdi.