Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 12.10.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 11.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 12.10.

O situaciji u industrijskoj zoni Avdjejevke

Pozicije kijevskih snaga

Kijevske snage 51 put napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 51 put napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 18 naseljenih mesta Republike. Tokom napada poginuo je jedan pripadnik vojske DNR a jedan je ranjen.



Tokom prethodne noći ukrajinske snage su napadale naselje Kominternovo na jugu DNR. Tokom napada oštećene su dve kuće.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana sedam puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo, Logvinovo,Želobok i Lozovoe. 



Jutros su kijevske snage otvorile vatru na naselje Dolgoe u Slavjanoserbskom rejonu LNR. Tom prilikom pod vatrom se našao Dom kulture.

Pregled napada na LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 12.10.

Intervju sa majorom Narodne vojske DNR Dejanom Berićem


Crna Gora, Albanija, Norveška i Ukrajina pridružile sankcije Rusiji - Crna Gora, Albanija, Norveška i Ukrajina pridružile su se odluci Evropske unije o produženju sankcija Rusiji do 15. marta 2018, izjavila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

U septembru je Savet Evropske unije proširio individualne sankcije protiv građana i pravnih lica koje EU optužuje da podrivaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

Na spisku sankcija nalaze se 149 fizičkih i 38 pravnih lica. Njima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju i zamrznuta imovina.

Crna Gora i Albanija su među zemljama-kandidatima za pridruživanje Evropskoj uniji. Norveška i Ukrajina nisu članice EU, ali se redovno pridružuju njenim odlukama kada su u pitanju antiruska ograničenja. U avgustu su sve četiri zemlje podržale proširenje ekonomskih sankcija protiv Rusije.

Severna Koreja priznala Krim kao sastavni deo Rusije - Severna Koreja je priznala Krim kao sastavni deo Rusije, saopštila je Ambasada Rusije u Pjongjangu.

„Kako su nam objasnili u Ministarstvu spoljnih poslova Severne Koreje, Republika poštuje rezultate referenduma koji je održan na Krimu o ulasku poluostrva u sastav Rusije i smatra da su njegovi rezultati legitimni i da potpuno odgovaraju međunarodnim pravnim normama“, saopštila je Ambasada Rusije u Severnoj Koreji.

Izdavačka kuća „Naučna enciklopedija“ iz Severne Koreje objavila je novi politički Atlas sveta. Poluostrvo Krim je u njemu obojeno ruskim bojama. 

Severna Koreja je ozvaničila svoj stav po tom pitanju prilikom glasanja u UN i polazi od toga da je Krim neodvojivi deo Rusije. Na sličan način Pjongjang se odnosi i prema pitanju suvereniteta nad Kurilskim ostrvima.

Porošenko: Odlučno odbacujem tvrdnje onih koji govore da je Krim završeno pitanje - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da je spreman da razgovara o mogućnosti održavanja novog referenduma na Krimu o statusu poluostrvu, ali tek nakon što se ponovo nađe pod ukrajinskom kontrolom.

„Suverenitet se stiče na nacionalnom referendumu. Spremni smo da razgovaramo o takvom referendumu, ali prvo Krim treba da se vrati u sastav Ukrajine“, rekao je Porošenko u Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope u Strazburgu.

Ukrajinski predsednik je takođe naglasio da Kijev neće trgovati ukrajinskim teritorijama.

„Odlučno odbacujem tvrdnje onih koji govore da je Krim završeno pitanje“, prokomentarisao je Porošenko reči češkog predsednika Miloša Zemana da je Krim već svršena stvar.

„Ova govornica je bila stvorena za pozivanje na smirivanje, ali ne i za pozive za trgovanje teritorijama za novac, naftu, gas“, izjavio je predsednik Ukrajine.

Krim je ponovo postao ruski region u martu 2014. godine nakon rezultata referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača sa Krima i 95,6 odsto birača iz Sevastopolja.

Moskva razmatra smanjenje broja zaposlenih u diplomatskoj misiji SAD u Rusiji - Moskva razmatra različite varijante odgovora na situaciju oko ruske diplomatske imovine u SAD i ne isključuje da će zahtevati od Vašingtona uspostavljanje realnog pariteta po broju zaposlenih u diplomatskim misijama, izjavio je Direktor odeljenja za Severnu Ameriku Ministarstva spoljnih poslova Rusije Georgij Borisenko.

Moskva razmatra različite varijante odgovora na situaciju oko ruske diplomatske imovine u SAD i ne isključuje da će zahtevati od Vašingtona uspostavljanje realnog pariteta po broju zaposlenih u diplomatskim misijama, odnosno smanjenje broja zaposlenih u diplomatskoj misiji SAD u Rusiji „na 300 ljudi ili manje“, izjavio je Direktor odeljenja za Severnu Ameriku Ministarstva spoljnih poslova Rusije Georgij Borisenko.

„Što se tiče odgovora, i javno smo rekli da u diplomatiji postoji neuništivi princip reciprociteta i Amerikanci to dobro znaju. Ako su se ponašali na određeni način, znači da se slažu da mi možemo da postupimo recipročno sa njihovim predstavništvima u Rusiji. Što se tiče konkretnih mera, mi ćemo ih razmotriti i, ako bude potrebno, one će se primeniti“, istakao je ruski diplomata.

Odgovarajući na pitanje da li ruska strana razmatra mogućnost zatvaranja jednog od konzulata Sjedinjenih Američkih Država u Rusiji, on je rekao da Moskva „ne isključuje nikakve opcije, uključujući i uspostavljanje realnog pariteta po broju zaposlenih u diplomatskim misijama“.

„Činjenica da smo letos ubrojali ljude koji rade u stalnoj misiji Rusije u Ujedinjenim nacijama bila je naša dobra volja. Zapravo smo izašli Amerikancima u susret. Pošto to nisu cenili, mi imamo sva prava da od ove cifre 455 oduzmemo količinu koja odgovara broju zaposlenih u našoj stalnoj misiji. Tada bi broj američkog osoblja u Rusiji trebalo da padne na 300 ljudi ili niže“, dodao je on.

Borisenko je naveo i da Moskva nije odustala od svoje namere da podnese tužbu američkom sudu u vezi sa situacijom oko generalnog konzulata Rusije u San Francisku.

„Apsolutno nismo ni od čega odustali. U skladu sa nalogom predsednika Rusije aktivno radimo na tome. Već imamo američke advokate koji su spremni da sarađuju s nama. Ali to nije brz proces. Radimo metodično, dosledno, skupljamo materijal kako bismo maksimalno opravdali tužbu. Kada sve bude spremno, ona će biti podneta“, naglasio je Borisenko.

Prema njegovim rečima, na taj način će Rusija videti kako „funkcioniše američki pravni sistem, koliko je nepristrasan i objektivan“.

„Ako on zaista bude objektivno pristupio ovom postupku, odluka bi trebalo da bude doneta u našu korist. Praktično su nam ukrali našu nekretninu. Američki organi kažu da nas ne lišavaju imovinskog prava, ali istovremeno nam nije dozvoljeno da tamo uđemo i nije nam dozvoljeno da njome raspolažemo. Štaviše, stalno insistiraju da prodamo sve nekretnine“, rekao je diplomata.

Antonov: Krajnje neprijateljski koraci SAD - U Neprijateljski koraci američkih vlasti u suprotnosti su sa ranijim uveravanjima da postoji želja da se poprave odnosi između Vašingtona i Moskve, smatra ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov.

„Američkoj strani upućen je oštar protest jer su sa objekata naše diplomatske nepokretnosti u San Francisku i ruske trgovinske misije u Vašingtonu skinute zastave Rusije. Ranije su ove zgrade faktički zaplenile vlasti SAD, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, bilateralnim sporazumima i američkim zakonodavstvom“, izjavio je Antonov u intervjuu za televiziju „Rusija 24“.

„Smatramo da su to krajnje neprijateljski koraci učinjeni u suprotnosti sa ranijim uveravanjima zvaničnog Vašingtona da želi da uspostavi bilateralne odnose. Ovakvi koraci samo otežavaju rusko-američki dijalog. Čitava odgovornost za kršenje normi međudržavnih odnosa je isključivo na zvaničnom Vašingtonu“, istakao je on.

„Zahtevamo da se odmah prekine sistematsko oduzimanje naše imovine u SAD, praćeno uvredljivim akcijama. Vraćanje naših zastava na zgrade koje pripadaju Ruskoj Federaciji i da se ovo ubuduće ne dozvoli“, zaključio je Antonov.

„Podržavali smo i podržavamo uspostavljanje pragmatične bilateralne saradnje sa SAD. Čvrsto smo uvereni da takva saradnja između dve velike sile odgovara težnjama međunarodne zajednice. Mi smo stalni članovi Saveta bezbednosti UN i imamo posebnu odgovornost za međunarodni mir i sigurnost“, dodao je ambasador.

Antonov je naveo da mu se čini da nedavni konstruktivni sastanak ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Reksa Tilersona „postavlja dobru osnovu za prekid serije nepotrebnih postupaka Sjedinjenih Američkih Država i razmišljanje o tome šta treba uraditi zajedno da bi se bilateralni odnosi podigli na viši nivo“.

„Tužno je što današnje američke akcije potkopavaju ovu veru i ovaj optimizam, ali želim da verujem da će zvanični Vašington ponovo razmisliti, izvesti pravilne zaključke iz naših reči i da će se naši odnosi normalizovati“, zaključio je ruski ambasador.sceni i poštovala međunarodno pravo“, zaključio je Čižov.

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima