Ukrotiteljka goropadnog cara: Kako je obična devojka iz Letonije postala ruska imperatorka?

Katarina I je bila neobična ruska imperatorka. Nije bila Ruskinja i dugo nije umela čak ni da piše na ruskom. Nije imala plemićko poreklo, a na presto je dospela kao ratni trofej. I pored svega toga, Petar Veliki je sa njom proveo preko 20 godina i ostavio joj imperiju. U ono vreme su pojedini ljudi objašnjavali njen uspon do samog vrha zavođenjem muškaraca i crnom magijom.

Žena ruskog cara-reformatora Petra Velikog bila je specifična, kao i cela njegova vladavina, koja je bila puna stalne težnje za modernizacijom usmerenom na iskorenjavanje tradicionalnog ruskog načina života i uvođenje zapadnih običaja.

Ne zna se gde je rođena prva ruska imperatorka Katarina I. Pojedini stručnjaci kažu da je rođena u Švedskoj, ali većina stručnjaka smatra da je njena postojbina neka baltička zemlja – Estonija ili (verovatnije) Letonija. Smatra se da je za vreme epidemije kuge ostala siroče koje je vaspitao lokalni pastor. Bila je poznata kao Marta Skavronska i radila je kao pralja.

Trnovit put ka vrhu

Kasnije, kada je napunila 17 godina udala se za vojnika iz švedske konjice, koji je možda bio vojni trubač. Otprilike u to vreme (1702) Martin život se drastično promenio u Velikom severnom ratu između Rusije i Švedske, kada je ruska vojska zauzela mesto u kome je ona živela. Marta je zarobljena i nekoliko puta je premeštana od jednog nižeg oficira do drugog, sve dok nije dospela u ruke feldmaršalu Borisu Šeremetjevu.

Ni to, međutim, nije bila poslednja stanica na njenom neobičnom životnom putu. Od Šeremetjeva ju je preuzeo Aleksandar Menjšikov, koji je bio careva desna ruka. On se zainteresovao za mladu ženu i uzeo ju je za sluškinju. Tako je ona iz feldmaršalovog štaba dospela u odaje carevog ljubimca. Tamo je na nju obratio pažnju lično Petar I. I njemu se ona dopala, te ju je on preuzeo od Menjšikova.

Marta je do kraja života bila u dobrim odnosima sa Menjšikovom. Kažu da se njihovo prijateljstvo zasnivalo na sličnom poreklu. Naime, Menjšikov je takođe poticao iz nižih slojeva društva.

Aleksandar Menjšikov, saborac i prijatelj cara Petra Velikog.

Nepoznati slikar / Vikipedija

Varljiva lepota

Marta je pre venčanja primila pravoslavlje i na krštenju dobila ime Katarina. Kum joj je bio Aleksej, Petrov sin iz prvog braka. Zatim je bila uz Petra I do njegove smrti 1725. godine. Oni su se u međuvremenu venčali, a zatim je Petar I nju proglasio za imperatorku. Katarinin položaj nije imao presedana u ruskoj istoriji, što joj je omogućilo da zvanično bude proglašena za vladarku posle Petrove smrti.

Protivrečna su svedočanstva o njenom izgledu. Po rečima jednog njenog savremenika, „ona se izdvajala lepotom i visokim rastom“. Sa druge strane, istoričar Jevgenij Anisimov je tvrdio da je Katarini „nedostajala anđeoska lepota njene ćerke Jelizavete I i prefinjena gracioznost Katarine II. Ona je imala široke kosti, okruglo lice i preplanuo ten, kao žene iz nižih slojeva...“

S obzirom na kontradiktornosti vezane za njen izgled, kao i činjenicu da se od samog dna ruskog društva uzdila do samog vrha, pojavilo se mišljenje da je ona to postigla pomoću nekakve magije. U istoriji je zabeležen Vasilij Kobilin, kaplar iz jednog puka ruske armije, koji je krajnje ozbiljno tvrdio da je Katarina koristila magiju kako bi vezala Petra za sebe. Po kaplarovim rečima, ona je to činila zajedno sa Menjšikovom. Time bi se moglo objasniti neprekidno prisustvo Menjšikova u blizini trona.

„Katarinuška, draga moja”

Ako zavirimo u prepisku Petra Velikog i Katarine, videćemo da su njihovi odnosi bili čvrsti i iskreni. „Katarinuška, draga moja“ – tako se on obraćao njoj u pismima.

Ona je bila jedna od malobrojnih osoba koje se nisu plašile njegovih čuvenih napada gneva, a Petar je bio poznat po nezgodnoj naravi. Lično je sekao glave vojnicima koji su učestvovali u buntu. Učestvovao je i u mučenju sopstvenog sina Alekseja kada je ovaj osuđen za izdaju otadžbine i kasnije pogubljen. Priča se da je samo Katarina umela da utiša gnev goropadnog cara.

I pored svog karaktera, Petar je ipak smogao snage da pred samu smrt oprosti Katarini neverstvo zbog koga neko vreme pred smrt nije govorio sa njom. Sa druge strane, ipak je odsekao glavu čoveku sa kojim ga je prevarila.

Posle Petrove smrti Katarina je postala imperatorka u čemu su joj pomogli Menjšikov i elitni gardijski pukovi. Menjšikov je defakto upravljao zemljom za vreme njene kratke dvogodišnje vladavine, koja se završila njenom smrću 1727. godine.

Aleksej Timofejčev,
Russia beyond