RT: Razlike između atomske i termonuklearne bombe i zašto Pjongjang želi termonuklearnu?

Izvor: Vostok, RT

Najnoviji nuklearni test hidrogenske (termonuklearna) bombe je bio usšešan, po tvrdnjama Pjongjanga. Iako se stručnjaci pitaju da li je zemlja zapravo sposobna da je koristi, pogledajmo koje su glavne razlike između hidrogenske i atomske bombe?

Nuklearni test koji je izvršio Pjongjang 3. septembra rezultirao je "savršenim uspehom", prema saopštenjima državnih medija Severne Koreje. Eksplozija je prouzrokovala potres magnitude 6,3 stepeni i procenjena je na najmanje 10 puta jaču od svih prethodnih nuklearnih testova izvedenih u zemlji.

Šta je hidrogenska bomba?

Glavna razlika između termonuklearne (hidrogenske) bombe i klasične atomske (fisione) bombe jeste u tome što se kod termonuklearne oslanja na kombinaciju fisione i fuzionih reakcija kako bi se postigla eksplozija. Atomske bombe čisto se oslanjaju na fisiju, isti proces razdvajanja atoma kao u reaktoru nuklearne elektrane. Termonuklearna fuzija je proces koji održava Sunce i druge zvezde vrelim i sjajnim.

Da bi pojednostavili, mali uređaj u termonuklearnoj bombi koristi se kao detonator za aktiviranje fuzije izotopa vodonika, koji oslobađa velike količine energije. Termonuklearni uređaji mogu proizvesti mnogo snažnije dejstvo od atomskih bombi. Dok je prva atomska bomba bila ekvivalenta 20.000 tona TNT-a, prva termonuklearna bomba koja je testirana 1952. u SAD bila je ekvivalenta 10 miliona tona.


Atomska i termonuklearna bomba

Termonuklearne bombe nemaju teoretsku granicu za svoju snagu, pošto se novi slojevi fuzionog goriva mogu dodavati. Snaga bombe je ograničena samo na dostupnost fuzionog goriva i njegovih dimenzija, a koje je dovoljno malo da bude prenosivo.

Postizanje malih veličina bombi zahteva prilično sofisticirani nivo tehnologije, jer je pomenuta prva termonuklearna bomba, koju su SAD testirale 1952. godine, bila velika kao trospratna zgrada, ispunjena izotopima vodonika. Bomba je u sebi imala veliku mašineriju koja je obezbeđivala hlađenje goriva za fisiju kako bi je održavalo stabilnom pre detonacije.

Da li je Severna Koreja testirala termonuklearnu bombu i koliko je to opasno?

Profesor na Univerzitetu Kukmin u Seulu, Andrej Lankov, smatra da Severna Koreja definitivno poseduje termonuklearnu bombu, jer je nisu samo detonirali 3. septembra, nego su zapravo pokazali i njen izgled.

"Oni su detonirali bombu i istog dana prikazali fotografiju. Možete li zamisliti: Severna Koreja je jedina zemlja na svetu koja je pokazala pravi dizajn termonuklearne bombe", rekao je Lankov za RT.

"Znate li da su do sada igledi termonuklearnih bombi, kako američkih tako i naših (ruskih), državne tajne? Nešto je slučajno malo objavljeno, ali svega nekoliko malih curenja informacija. Severna Koreja je pokazala, i istog dana je detonirala. Dakle, definitivno postoji hidrogenska bomba", dodaje Lankov.

Da li se termonuklearna bomba za koju Severna Koreja tvrdi da je poseduje može ugraditi u balističku raketu i dalje ostaje pitanje, smatra Glin Ford, bivši poslanik EP i član delegacije Korejskog poluostrva.

"Oni imaju projektile sposobne da samo stignu do Sjedinjenih Država, ali nemaju raketu-nosača za hidrogensku bombu", rekao je Ford za RT.

"Oni nemaju sofisticirani nosač, tako da će svi njihovi eventualni pokušaji gađanja biti promašaji", dodaje Ford.

"Međutim, Severna Koreja je potencijalno sposobna da nanese nuklearni udar u susednim zemljama, gađajući Tokio na primer", dodaje Ford.

Paul Kavika Martin, direktor u Pokretu za mir, slaže se s Fordom, navodeći da nedostatak pouzdanih raketa i malih nuklearnih bombi čini pretnju Severne Koreje manjom nego što se ona predstavlja.

"Pjongjang, međutim, teži da poboljša pouzdanost svog strateškog nuklearnog i raketnog naoružanja, a pretnju treba uzeti vrlo ozbiljno", dodaje Martin.

"Ne znamo da li su mogli napraviti bombu dovoljno malu da se ugradi u rakete koje imaju", rekao je Martin za RT.

"Ne znamo da li su rešili i problem nuklearne bombe. Te interkontinentalne balističke rakete idu u kosmos, a zatim se vraćaju. Po ponovnom ulasku, projektili prolaze kroz ogroman pritisak, ogromnu toplotu, tako da raketa-nosač ili nuklearna bomba moraju da prežive ponovni ulazak i da dođu do površine Zemlje. Ne znamo da li imaju tu tehnologiju, ali u ovom trenutku svakako se moramo ponašati kao da je imaju", naglašava Martin.