Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 20.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.09


Stanje na frontu -  .


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.09.

Lavrov: NATO pokušava da oživi klimu Hladnog rata -- "NATO trenutno pokušava da oživi klimu Hladnog rata umesto da izgradi dijalog sa Moskvom", rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u svom govoru na Generalnoj skupštini UN-a u Njujorku.

"Rusija je iskreno prošla dugačak put da se oslobodi nasleđa Hladnog rata, ali nije dobila podršku u svojim naporima od svojih partnera na Zapadu", rekao je ministar, izrazivši žaljenje zbog činjenice da "neke zemlje i dalje preferiraju silu umesto dijaloga".

"Zapad je izgradio svoju politiku na osnovu principa: "Ako niste sa nama, vi ste protiv nas" te nastavio sa skaradnim širenjem NATO-a na istok", rekao je ruski diplomata, dodajući da takva politika na kraju vodi samo ka "nestabilnosti" u post-sovjetskim republikama i povećanja tenzija u regionu.

Istovremeno, ministar je rekao da je Rusija spremna da sarađuje sa svojim zapadnim partnerima i da na konstruktivan način sarađuje na pronalaženju uzajamno prihvatljivih rešenja najvažnijih pitanja, uključujući posebno ukrajinsku krizu.



On je takođe izrazio nadu da će ruska inicijativa koja podrazumeva slanje mirovne misije UN-a u istočnu Ukrajinu na kraju pomoći rešavanju krize, dodajući da je relevantni nacrt rezolucije već dostavljen Savetu bezbednosti UN-a.

"Vekovi istorije su pokazali da se trajno rešenje razlika može ostvariti samo kroz dijalog i balansiranje ključnih interesa konfliktnih strana", rekao je ministar, dodajući da "nažalost, arsenal mnogih zapadnih država ne uključuje diplomatiju, nego samo grub pritisak".

"Svaka jednostrana nametnuta sankcija mimo odobrenja SB UN-a je nelegitimna i podriva kolektivnu prirodu međunarodnih napora", rekao je Lavrov.

Zatim je izrazio zabrinutost zbog novih rundi sankcija koje su SAD nametnule protiv Irana i upozorio da one prete Iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, koji je ranije u velikoj meri doprineo obnovi regionalne i globalne stabilnosti.

On je upozorio da je ratna histerija oko nuklearnog i raketnog programa Severne Koreje "opasna tačka", te je pozvao na dijalog o ovom pitanju.

On je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da napravi dodatne napore usmerene na obnovu stabilnosti u Siriji i Iraku, dodajući da ono što je do sada učinjeno, još uvek nije dovoljno uprkos uspehu postignutom u borbi protiv "Islamske države".

Istovremeno, Lavrov je pohvalio izjavu predsednika SAD Donalda Trampa, u kojoj je naglasio važnost poštovanja načela suvereniteta u međunarodnim odnosima.

"Zadovoljni smo što smo videli da je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp izjavio da je važno poštovati princip suvereniteta u međunarodnim pitanjima", rekao je ministar.

Lavrov: ’Plavi šlemovi‘ mogu da primene silu samo za samoodbranu - Pripadnici mirovnih snaga mogu da primene silu samo u samoodbrani, dok „mandat sa primenom sile“, koji se predviđa u nekoliko slučajeva, treba da zavisi od konkretne situacije, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Vrlo smo oprezni u pogledu jačanja mandata mirovnih misija. ’Plavi šlemovi‘ mogu da primene silu samo za samoodbranu i odbranu mandata. Postojeće iskustvo davanja dodatnih ovlašćenja pripadnicima mirovnih snaga, na primer u Demokratskoj Republici Kongo ili Maliju, još uvek nas nije ubedilo da su povećane žrtve koje prinose mirovne snage u prinudnim operacijama opravdale rezultate postignute na terenu“, rekao je Lavrov na sastanku Saveta bezbednosti UN.

„Mandati sa primenom sile, ukoliko i zadrže takvu opciju, treba pažljivo da se podese za konkretnu situaciju“, istakao je ruski ministar.

Ministar spoljnih poslova izjavio je da „nije dobro izbegavanje“ implementacije Minskih sporazuma koji su odobreni rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

„Postoje perspektive saradnje između UN i OEBS-a. Ovakvu mogućnost predlaže ruska inicijativa za uspostavljanje misije UN za zaštitu specijalne posmatračke misije OEBS-a na jugoistoku Ukrajine u cilju podrške strogoj i sveobuhvatnoj implementaciji Minskih sporazuma o rešavanju ukrajinske krize“, rekao je Lavrov govoreći na ministarskom sastanku Saveta bezbednosti UN o mirovnim operacijama.

Prema njegovim rečima, „kako je poznato, ovi sporazumi jednoglasno su usvojeni Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti UN i nije dobro izbegavanje njihovog sprovođenja“.

Lavrov je u svom govoru podsetio na prvo načelo delatnosti „plavih šlemova“.

„U potpunosti je aktuelan prvi i osnovni princip mirovnih operacija UN: ’plavi šlemovi‘ mogu da budu raspoređeni samo uz saglasnost sukobljenih strana“, naglasio je Lavrov.

Bugarska će postaviti pitanje o ukidanju sankcija Rusiji - Premijer Bugarske Bojko Borisov tokom brifinga u Sofiji obećao je da će postaviti pitanje o ukidanju sankcija Rusiji za vreme predsedavanja Bugarske Savetom EU.

„Tokom našeg predsedavanja postavićemo pitanje sankcija, pokušaćemo da ubedimo kolege da ih ukinu. Svi zajedno treba mirno i argumentovano da nađemo praktično rešenje, vodićemo dijalog, ali jedinstvo EU po tom pitanju treba da bude sačuvano. Treba da nađemo pravično, zajedničko rešenje, potrebni su veći rad i argumenti“, odgovorio je bugarski premijer na pitanje novinara tokom brifinga.

Borisov je dodao da lideri evropskih država i sada imaju različite pozicije po pitanju produženja sankcija, ali kada dođe vreme za glasanje, svi ih podržavaju.

Premijerka Poljske Beata Šidlo je naglasila da je „zabrinuta zbog toga što se dešava u Rusiji, Ukrajini i na teritoriji Belorusije, gde se održavaju vojne vežbe“, a govoreći o sankcijama izrazila je uverenje da će one biti ukinute čim bude realizovan Minski sporazum.

Bugarska će početi sa predsedavanjem Savetom EU 1. januara 2018. godine i biće na njenom čelu šest meseci.

„Naftogas“ tužio Rusiju za pet milijardi dolara zbog imovine na Krimu - "Naftogas" je sudu u Hagu podneo tužbu protiv Rusije sa zahtevom da mu nadoknadi pet milijardi dolara zbog gubitaka imovine na Krimu, navodi se u saopštenju kompanije.

„NAK Naftogas Ukrajine i šest kompanija koje ulaze u sastav Naftogasa — Černomornaftogas, Ukrtransgas, Likvo, Ukrgasdobiča, Ukrtransnafta i Gas Ukrajine — podneli su tužbu Tretejskom sudu u Hagu za nadoknadu štete nanete nezakonitim oduzimanjem imovine na Krimu od strane Rusije“, navodi se u saopštenju.

"Gasprom" i "Naftogas" sude se pred Stokholmskim arbitražnim sudom od juna 2014. godine. Predmet parnice su ugovori o isporuci gasa iz Rusije u Ukrajinu i tranzitu gasa preko teritorije Ukrajine od 2009. godine.

Porošenko i Niniste razgovarali o eventualnom raspoređivanju mirovne misije UN u Donbasu - Predsednici Ukrajine i Finske Petro Porošenko i Sauli Niniste koordinisali su pristupe za eventualno raspoređivanje mirovne misije UN u Donbasu, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika.

U saopštenju za medije se navodi da su se predsednici sastali na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku. Porošenko je obavestio svog finskog kolegu o razvoju situacije u Donbasu i implementaciji Minskih sporazuma.

„Strane su takođe koordinisale pristupe u vezi sa eventualnim raspoređivanjem mirovne misije UN na čitavoj teritoriji pojedinih regiona Donjecke i Luganske oblasti, uključujući i nekontrolisani deo ukrajinsko-ruske državne granice“, navodi se u saopštenju.

Rusija i Mađarska zabrinute zbog ograničavanja prava nacionalnih manjina u Ukrajini - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i mađarski ministar spoljnoekonomskih odnosa i spoljnih poslova Peter Sijarto izrazili su zabrinutost zbog zakona koji je usvojen u Ukrajini, kojim se ograničava pravo nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Ministri su izrazili zabrinutost zbog zakona o obrazovanju koji je usvojila Vrhovna rada Ukrajine, a koji ograničava prava nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku“, saopštilo je Ministarstvo nakon sastanka ministara na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

Ministri su razmenili stavove o određenim aktivnostima UN i aktuelnim međunarodnim problemima, uključujući situaciju u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Siriji, dodaje se u saopštenju.

​Vrhovna rada je 5. septembra usvojila novi zakon o obrazovanju. Tim zakonom predviđa se da deca pripadnici nacionalnih manjina uče predmete na svom maternjem jeziku i da im od 5. do 9. razreda budu uvedeni predmeti na ukrajinskom jeziku.

„U višim razredima gotovo svi predmeti bi mogli da im budu na ukrajinskom jeziku“, piše u zakonu.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima