Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 14.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 13.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 14.09



Pozicije kijevskih snaga kod Gorlovke

Kijevske snage 36 puta napale teritoriju DNR -  Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 36 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 15 naseljenih mesta Republike.



Sinoć oko 21:30 kijevske snage otvorile su vatru na zapadnu okolinu Donjecka. Takođe je otvarana vatra na Trudovski u Petrovskom rejonu Donjecka.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana sedam puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Želobok, Kalinovo i Kalinovka.

Pregled napada na LNR


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 14.09.

Stoltenberg: Pozdravljam sastanak generala Pavela i generala Gerasimova - NATO proučava mogućnost održavanja nove sednice Saveta Rusija-NATO, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

„Još u julu je održan sastanak, a nakon letnje pauze počeli smo da proučavamo mogućnosti novog sastanka Saveta Rusija-NATO. NATO je praktično obustavio saradnju, ali mislimo da je važno sačuvati politički dijalog i linije komunikacije između vojske Alijanse i vojske Rusije“, rekao je Stoltenberg.

„Pozdravljam sastanak šefova našeg Vojnog komiteta generala Petra Pavela i generala Gerasimova, jer je to važna karika naših vojnih kanala komunikacije. Za NATO je važno da nastavi politički dijalog sa Rusijom i sačuva otvoreni vojni kanal dijaloga“, obavestio je zvaničnik Alijanse.

„Naravno, potreban nam je dijalog sa Rusijom, o čemu treba razgovarati. Međutim, mislim da su brifing koji smo imali o vojnim vežbama ’Zapad 2017‘ i vojnim vežbama NATO-a na poslednjem sastanku, kao i brifinzi o vojnom potencijalu, bili od koristi. Prirodno bi bilo nastaviti razgovore o vojnim vežbama i učiniti da oni budu transparentniji i predvidljiviji“, rekao je Stoltenberg.

„Od leta 2016. godine imali smo pet sastanaka, što pokazuje da smo uspostavili periodičan dijalog sa Rusijom po nizu pitanja“, saopštio je zvaničnik Alijanse.

Čelnik NATO-a je dodao da Alijansa trenutno ne razmatra da Ukrajini ponudi akcioni plan za članstvo u tom vojnom savezu, trenutno su svi napori fokusirani na odbrambeni sektor.

„Trenutno podržavamo Ukrajinu u sprovođenju reformi, modernizaciji naoružanja, jačanju institucija odbrane i bezbednosti. Koncentrisani smo na to“, rekao je Stoltenberg.

Rusija nema nameru da uplaćuje novac Savetu Evrope - Rusija nema nameru da uplaćuje novac Savetu Evrope za rad Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, sve dok joj ne bude vraćeno pravo glasa u toj organizaciji, rekao je za list „Izvestija“ potpredsednik Državne dume Petar Tolstoj.

Tolstoj je podsetio da je odluka o zamrzavanju dela uplata Savetu Evrope za rad Parlamentarne skupštine Saveta Evrope doneta zbog diskriminacione politike organizacije. Radi se o sumi od 11 miliona evra.

„Smatramo da, sve dok ne bude promenjen način njenog rada, nema smisla da učestvujemo u njoj. Podsećam, rusku delegaciju su u potpunosti lišili pravo glasa u PSSE. Sve dok to ne bude promenjeno, Moskva se neće vratiti radu u Parlamentarnoj skupštini, a samim tim neće ni uplaćivati novac“, naglasio je poslanik.

Tolstoj je primetio da je manjinski deo poslanika doneo odluku da se Rusiji oduzmu punopravne mogućnosti rada u PSSE.

„Moskva polazi od principa da PSSE čine parlamentarci država koje bira narod. Samim tim oduzimanje pravo glasa, tj. govora u PSSE, predstavlja diskriminaciju naroda najveće evropske države“, objasnio je potpredsednik Državne dume Rusije.

Rusija od 2016. godine ne šalje dokumenta za akreditaciju svoje delegacije u PSSE, nakon što joj je 2014. i 2015. godine bilo oduzeto pravo glasa na sednicama i mogućnost učestvovanja u radu organa Parlamentarne skupštine zbog ukrajinske krize.

Lavrov i Zigmar rzgovarali o situaciji na Korejskom poluostrvu, Siriji i Ukrajini - Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa svojim nemačkim kolegom Zigmarom Gabrijelom o situaciji na Korejskom poluostrvu i inicijativi utvrđivanja mirovne misije Ujedinjenih nacija u Donbasu, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

U saopštenju je navedeno da su ministri odlučno osudili raketno-nuklearnu aktivnost Severne Koreje, naglasivši da je neophodno da se problem Korejskog poluostrva rešava isključivo političko-diplomatskim sredstvima. 

Lavrov i Gabrijel su, takođe, razmenili mišljenja o načinima da se ublaži napetost i da se učvrsti poverenje, uključujući i one koje su predložile Rusija i Kina u zajedničkom planu za rešavanje nuklearnog problema. 

„Strane su potvrdile čvrstu privrženost poštovanju odgovarajućih rezolucija Saveta bezbednosti UN“, navedeno je u saopštenju.

Tokom razgovora je bilo reči i o drugim međunarodnim pitanjima, među kojima je inicijativa da se uspostavi misija UN koja bi štitila Specijalnu posmatračku misiju OEBS-a, kao i razvoj situacije u Siriji.

SAD žele široki mandat za mirovnu misiju UN u Ukrajini -  Vašington podržava ideju o raspoređivanju mirovne misije UN u Ukrajini radi zaštite predstavnika OEBS-a koji prate implementaciju Minsk sporazuma, ali samo ako pripadnici mirovne misije budu patrolirali rusko-ukrajinskom granicom.

"Verujemo da je mogućnost raspoređivanja mirovnih snaga UN-a za istočnu Ukrajinu svakako ideja koju vredi istražiti", saopštila je portparol američkog Stejt departmenta Heter Nojert.

"Smatramo to kao moguće sredstvo zaštite građana Ukrajine bez obzira na njihovu etničku pripadnost i njihovu nacionalnost", sapoštila je Nojertova.

"Vidimo ga kao potencijalni put ka obnovi ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", dodala je ona.

Rusija je 5. septembra predložila nacrt rezolucije Savetu bezbednosti UN-a o slanju mirovnih snaga UN u Donbas, nakon što je predsednik Vladimir Putin izrazio taj predlog tokom trodnevnog samita BRIKS-a u kineskom gradu Ksiamenu.

Nacrt poziva na raspoređivanje mirovnih snaga UN-a na trenutnoj kontakt liniji između ukrajinskih snaga i snaga republika Donjecka i Luganska.

Prema nacrtu, mirovnjaci UN-a će imati lako naoružanje da bi se zaštitili tokom praćenja misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Sastav misije UN-a u Ukrajini morao bi da bude odobren od strane Kijeva i predstavnika Donjecka i Luganska.

Rezolucija u potpunosti podržava suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine i naglašava potrebu za ispunjavanjem Minskih sporazuma.

Sporazum iz "Minska 2", koji jnj dogovorila "Normandijska četvorka" (Ukrajina, Rusija, Francuska i Nemačka) pod okriljem OEBS-a 2015. godine, stvorio je osnovu za prekid vatre između Kijeva, i Donjecka i Luganska s druge strane. U sporazumu su dalje predviđeni principi za mirno rešenje ukrajinske krize.

Nemačka je pozdravila mirovnu ideju. U telefonskom razgovoru, predsednik Putin i nemački kancelar Angela Merkel dogovorili su se o produženju mandata misije UN-a, čime je ovlašćen da prati pripadnike posmatračke misije OEBS-a u svakom regionu u kojem deluju.

SAD, koje nisu u sastavu "Normandijske četvorke", niti potpisnica sporazuma iz Minska, predložile su amandman na raspoređivanje snaga UN-a, ukazujući da bi mandat trebalo da bude "sve do ruskih granica".

"Svaka takva sila trebalo bi da ima široki mandat zbog mira i sigurnosti na okupiranoj teritoriji Ukrajine uključujući i granicu sa Rusijom, kako bi se izbeglo produbljivanje ili institucionalizacija podela unutar Ukrajine", saopštila je Nojertova.

"SAD i Rusija bi trebalo da zaustave diplomatski rat i započnu pravi posao", rekao je ruski ambasador u SAD-u.

Stav Stejt departmenta izgleda da podržava i tumačenje Kijeva o potencijalnoj mirovnoj misiji u Ukrajini. Raniji predstavnik Kijeva u UN-u Volodimir Jelčenko, izjavio je da će se Kijev dogovoriti o međunarodnoj mirovnoj misiji, ali samo ako se plavi šlemovi pošalju na rusko-ukrajinsku granicu.

Ukrajinski zvaničnici takođe odbijaju da koordinišu detalje o misiji sa Donjeckom i Luganskom Republikom, jer bi to značilo njihovu "legalizaciju". Kijev je takođe naglasio da ne želi da vidi bilo kakvu, rusku vojsku, pripadnike ODKB-a ili ZND-a u mirovnim snagama.

Kijev je takođe optužio Moskvu da je poslala vojnu pomoć u Donbas, ali bez pružanja bilo kakvih dokaza, te želi da ponovo preuzme kontrolu nad granicom sa Rusijom.

Moskva je više puta odbacila sve takve optužbe, saopštivši da samo pruža neophodnu humanitarnu pomoć stanovništvu Donbasa koji trpi ekonomsku blokadu "vlastite vlade".

Prema sporazumima iz Minska, Kijev mora prvo odobriti "poseban status" Donbasu, proglasiti opštu amnestiju i ukinuti ekonomsku blokadu, pre nego što se vrati da kontroliše granice. Kijev, međutim, nastavlja da postavlja uslove, odbijajući da ispuni svoj deo dogovora.

Ukrajinski sukob izbio je nakon svrgavanja izabranog predsednika Ukrajine i nasilnim državnim udarom. Zatim je usledilo postavljanje nacionalističke vlade koja je gotovo odmah proglasila rat regionima na jugoistoku zemlje koji su odbili da priznaju novo rukovodstvo u Kijevu.

Kijev sprovodi vojnu operaciju od proleća 2014. godine. Broj žrtava sukoba je premašio 10.000 ljudi sa oko 24.000 povređenih, prema procenama UN-a.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima