Hirošima: Najveći ratni zločin u istoriji čovečanstva

Pre 72 godine, u Drugom svetkom ratu, američke vojne snage bacile su atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. U trenutku kad se rat bližio kraju, mir u Evropi bio je potpisan još 8. maja 1945. godine. Ovakav potez američke vojske niko nije očekivao.



Bacanje atomskih bombi na već poraženi Japan smatra se najvećim ratnim zločinom u istoriji čovečanstva.

SAD su bacanjem atomske bombe na Hirošimu ubile 140.000 ljudi, ne računajući stradale od radijacije i Nagasakija, gdje ih je usmrćeno 22.000, a od radijacije još 39.000.

Bombardovanje je izvršeno 6. i 9. avgusta 1945. godine na osnovu odluke tadašnjeg predsednika SAD Harija Trumana, a naređenje su izvršili američki bombarderi. To je bilo prvi put u istoriji da je nuklearno oružje upotrijebljeno u ratu.

Hirošima je tada imala 255.000 stanovnika i bila je glavni štab generala Hata Šunrokua, koji je bio zadužen za odbranu južnog dela Japana.

Snažni udarni vetar, brzine 800 kilometara na čas i plamene oluje uništile su gotovo sve unutar 13 kilometara kvadratnih.

Vlada i vojni zvaničnici Japana pokrenuli su debatu i bili spremni na kapitulaciju, ali pod određenim uslovima.

Međutim, SAD su 9. avgusta izbacile drugu atomsku bombu, ovog puta na grad Nagasaki.

Meta je bio „Micubiši koncern“, ali ga je bomba promašila za više od dva kilometra. Ipak, uništila je pola grada.

Bomba je aktivirana na visini od 470 metara i ubila 22.000 ljudi, a još 39.000 je poginulo od posljedica radijacije.

Posle Hirošime, osnovni cilj američke vojske nije bio Nagasaki, već grad Kokura. Zbog oblačnog vremena prešlo se na „plan B“, a to je bio lučki grad Nagasaki. Bomba koja izbačena 9. avgusta 1945. godine u 11.02 časova po lokalnom vremenu imala je snagu od 22 kilotone TNT, i bila je još jača od one kojom je tri dana ranije bombardovana Hirošima. „Pečurka“ koja se podigla posle udara dostigla je visinu od 16 kilometara, a potom izazvala „crnu kišu“ radioaktivnih čestica. Ipak, planinski teren oko grada Nagasakija ublažio je razornu moć ove bombe, pa su broj žrtava i materijalna šteta bile manje nego u slučaju Hirošime.



Prema istorijskim podacima, bomba koju je bacio američki bombarder B-29 usmrtila je 75.000 ljudi, što neposredno prilikom udara, što kasnijih dana od opekotina i radijacije.

Procenjuje se da je u oba nuklearna napada američkih vojnih snaga od posledica eksplozije, povreda opekotina, i radijacije stradalo oko 300.000 ljudi.

Za ovoj gnusni zločin zvanični Vašington nikada nije uputio izvinjenje Japanu.