Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 01.08.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 31.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 01.08.


Kijevske snage 62 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 62 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našla su se 23 naseljena mesta Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana osam puta napale pozicije Narodne milicije u području Slavjanoserbska, kao i naselja Kalinovo, Sokoljniki i Želobok.



Tokom prethodne noći kijevske snage su napale naselje Kominternovo u Novoazovskom rejonu na jugu DNR.

Pregled napada na LNR

U centru Luganska miniran spomenik pripadnicima Narodne milicije LNR  - Spomenik pripadnicima Narodne milicije LNR dignut je u vazduh u centru Luganska, saopštili su policijski organi Luganske Narodne Republike.

„U noći 1. avgusta nepoznate osobe ponovo su pokušale da dignu u vazduh spomenik "Oni su se zalagali za otadžbinu" “, saopšteno je iz policije.

Pres-služba Narodne milicije LNR saopštila je da u incidentu niko nije povređen.

Luganski informativni centar navodi da se eksplozija čula u nekoliko okruga Luganska. Prema preliminarnim podacima, bomba je postavljena pored spomenika. Skulptura je oštećena, a luganska policija pokrila ju je tentom.

Spomenik u čast pripadnika narodne milicije LNR, koji je postavljen u centru grada, već ranije su pokušali da dignu u vazduh 1. septembra 2016.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 01.08.

Peskov: Sve zemlje treba da izbegavaju postupke koji bi mogli da izazovu talas tenzija   - Sve zemlje, a naročito one koji pretenduju na ulogu rešavanja sukoba, treba da izbegavaju dejstva koja bi mogla da izazovu nove tenzije, izjavio je Peskov komentarišući moguće isporuke Ukrajini iz SAD američkih protivtenkovskih raketa.

„Teško da geopolitičke diskusije treba da budu povod za komentar. Naš stav je dobro poznat: smatramo da sve zemlje, a posebno one zemlje koje pretenduju na ulogu u regulisanju, treba da izbegavaju bilo kakve postupke koji bi mogle da izazovu još jedan talas tenzija u i ionako teškom regionu“, odgovorio je Peskov na pitanje da li Moskva namerava da inicira bilo kakve razgovore sa Vašingtonom zbog isporuka oružja Ukrajini i da li će biti nekih kontramera za podršku DNR-u i LNR-u.

Peskov: Širenje NATO-a prema ruskim granicama izaziva zabrinutost  - Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, komentarišući posetu potpredsednika SAD Majkla Pensa Gruziji i Estoniji, rekao da u tome nema nikakvih problema i da se oni pojavljuju samo kada akcije dovode do širenja NATO-a na ruskim granicama.

„To su suverene zemlje koje, naravno, po sopstvenom nahođenju grade odnose sa međunarodnim partnerima. U tome nema nikakvih problema“, rekao je Peskov.

Prema njegovim rečima, ova saradnja može da izazvati zabrinutost samo ako je povezana sa širenjem vojne alijanse prema ruskim granicama.

„Takva saradnja postaje problem za nas, jer podrazumeva širenje raznih saveza i vojne infrastrukture tih saveza prema našim granicama. To izaziva našu zabrinutost“, istakao je on.

„Naravno, mi uvažavamo odnose naših suseda sa SAD i drugim zemljama sveta“, dodao je Peskov.

Prema njegovim rečima, izjava Pensa o akcijama Rusije kao odgovor na američke sankcije nema nikakve veze sa pitanjima međunarodne bezbednosti.

„Ova odluka nema nikakve veze sa bezbednošću, tako da nemam nikakav komentar na izjavu potpredsednika. Ne vidim vezu“, komentarisao je Peskov Pensovu izjavu da nedavne diplomatske akcije Rusije neće uticati na posvećenosti SAD svojoj bezbednosti, bezbednosti saveznika i slobodoljubivih zemalja širom sveta.

Nemačka: EU će se zaštiti od politike „Amerika pre svega“  - Evropska unija preduzeće mere zaštite u slučaju da SAD pod izgovorom sankcija sprovedu industrijsku politiku pod sloganom „Amerika pre svega“, izjavio je ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel.

„Mi ćemo se zaštititi od industrijske politike pod sloganom ’Amerika pre svega‘ koja se sprovodi pod izgovorom sankcija“, saopštio je Gabrijel, prenosi pres-služba Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.

Gabrijel je istakao da je za Evropu važno da prevaziđe ukrajinsku krizu i politički pritisak na Moskvu, ali da je to moguće samo pod uslovom da EU i SAD deluju „zajednički i jedinstveno“. 

„Još uvek ima vremena. Očigledno je da predsednik Tramp još nije doneo odluku da li će pooštriti sankcije Rusiji i na koji način. U svakom slučaju, zakon predviđa prethodne konsultacije sa nama, Evropljanima, pre nego što se to dogodi“, dodao je nemački ministar.

Prema njegovim rečima, on namerava da iskoristi tu mogućnost razgovora.

„Biću u bliskom kontaktu sa Reksom Tilersonom“, objasnio je Gabrijel.

SAD: Prodaja uglja Ukrajini omogućava naš cilj - energetska dominacija u svetu  - SAD pozdravljaju dogovor koji je postignut sa Ukrajinom o isporuci američkog uglja toj zemlji, izjavila je portparolka Bele kuće Sara Sanders.

Kako je rekla, taj posao ide naruku američkoj proizvodnji uglja i omogućava Americi da dostigne ciljeve energetske dominacije u svetu.

„Amerika računa i na druge projekte ovakvog tipa“, dodala je.

SAD su skoro utrostručile cenu uglja koji je isporučen Ukrajini u prvom tromesečju ove godine u odnosu na isti period 2016. godine, navodi se u izveštaju američke administracije za informacije o energiji.

Kijev kupuje američki ugalj po ceni od 206 dolara za tonu od januara, što je skoro tri puta više od cene od 71 dolar koje su SAD fakturisale prošle godine.

Istovremeno, prodaja američkog uglja u Ukrajini je više nego udvostručena. SAD su u prvom kvartalu ove godine isporučile 865.000 tona uglja naspram 355.100 tona kupovanih tokom prvog kvartala 2016. godine.

Istovremeno, cena za isti američki ugalj u Norveškoj je pala za oko 10 odsto sa 140 na 125 dolara po toni.

Ukrajina se suočila sa velikim problemima u postrojenjima koja koriste antracitni ugalj, pošto su železnice koje su dovozile ugalj iz Donbasa blokirane od strane militantnih grupa pod pokroviteljstvom Kijeva.

"Porast cena je doveo do pada prihoda Ukrajine, kao i masovnih otpuštanja u sektoru proizvodnje čelika koji direktno zavisi od snabdevanja ugljem", kaže Vjačeslav Holodkov iz ruskog Instituta za strateške studije.

"Kako je Ukrajina prestala da kupuje ugalj iz Donjecke i Luganske Republike, većina antracitnog uglja se uvozi. Metalo-prerađivačka industrija zahteva više. Dodatni troškovi za ugalj će povećati cenu proizvoda proizvođača čelika, čineći ga manje konkurentnim. Na jedan ili drugi način to će pogoditi ekonomiju Ukrajine", rekao je stručnjak.

Ranije je ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao da je zemlja trebalo da kupi dva miliona tona uglja iz američke države Pensilvanija.

Ukrajina je, navodno, odbacila južnoafrički ugalj pošto se ispostavilo da je preskup, dok je Rusija odbijena iz političkih razloga.

Austrija će braniti svoje interese u slučaju da antiruske sankcije pogode kompanije EU  - Austrija je spremna da brani interese zemlje u slučaju da SAD primene antiruske sankcije prema evropskim kompanijama, saopštilo je Ministarstvo za Evropu, integracije i međunarodne poslove Austrije.

„Mi ćemo, u skladu sa stavom Evropske komisije, u slučaju potrebe biti spremni da delujemo da bismo zaštitili nacionalne i evropske interese“, saopštio je portparol austrijskog ministarstva Tomas Šnel, koji je komentarisao situaciju oko mogućih američkih sankcija Rusiji.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke takođe je saopštilo da Nemačka neće tolerisati primenu antiruskih sankcija SAD na kompanije u Evropi. 

Morozov: SAD imaju dobru priliku da pokažu zainteresovanost za bolje odnose sa Rusijom  - Rusija će preduzeti recipročne diplomatske mere u slučaju da ambasada SAD u Rusiji produži čekanje za izdavanje viza ruskim građanima – jedna od opcija je i prekid rada ruskog konzulata u SAD, izjavio je član Komiteta za međunarodna pitanja Saveta federacije Rusije Igor Morozov.

„Očigledno je ukoliko američka ambasada zaista odluči da produži rok za čekanje prilikom izdavanje viza, to ne bi imalo nikakve veze sa smanjenjem broja ljudi koji tamo rade. Iz tog razloga Rusija je spremna da preduzme diplomatske mere. Kao što je to običaj u diplomatskoj praksi, rokovi izdavanja ruskih viza Amerikancima će takođe biti produženi“, rekao je.

Istovremeno, on je istakao da bi jedna od mera mogla da bude i prekid rada ruskog konzulata u SAD.

„Pitanje je kome će od toga biti bolje? Mi smatramo da Stejt department ima dobru priliku da pokaže da je zainteresovan da uspostavi bolje odnose sa Rusijom“, naveo je Morozov.

Pentagon: Smanjenje osoblja u Rusiji nema nikakav uticaj na operacije  - Smanjenje broja predstavnika američke diplomatske misije u Rusiji nije se odrazilo na kontakte vojnih lica Rusije i SAD, izjavio je portparol Pentagona Džef Dejvis.

„Nije mi poznato ko si ti ljudi koji će otići i da li će među njima biti i vojni ataše. U suprotnom, to smanjenje nema nikakav uticaj na operacije Pentagona“, rekao je on.

Dejvis je podsetio da kanali komunikacije između SAD i Rusije i dalje postoje kada je reč o sprečavanju konflikata u Siriji.

„Mi komuniciramo regularno, kanali komunikacije funkcionišu efikasno“, dodao je on.

Mekejn: Putin će platiti za napad na našu demokratiju  - Poznati srbomrzac i rusofobični senator SAD iz Arizone Džon Mekejn smatra da ruski predsednik Vladimir Putin treba da „plati za napad“ na američku demokratiju.

„Ne čudi me što Putin proteruje američke diplomate, ali on i njegovi kompanjoni će platiti za napad na našu demokratiju“, napisao je Mekejn na Tviteru.

Not surprising Putin throws out US diplomats, but he & his cronies will still pay price for attacking our democracy https://t.co/HfKsZwaq7K

— John McCain (@SenJohnMcCain) July 31, 2017

​Pod „napadom na demokratiju“ senator, očigledno, smatra „mešanje Rusije“ u američke predsedničke izbore za koje američki mediji i političari optužuju Moskvu.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio će se broj američkih diplomata u Rusiji smanjiti za 755 i biće ih onoliko koliko ima i predstavnika ruske diplomatske misije u SAD — po 455 sa svake strane. On je istakao da su SAD ponovo preduzele ničim neisprovocirane korake kako bi dodatno pokvarile odnose sa Moskvom. 

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima