Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 28.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.07.



Kijevske snage 34 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 34 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 14 naseljenih mesta Republike.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana osam puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska, kao i naselja Frunze, Kalinovo i Želobok.



Jutros oko 10:30 kijevske snage su ponovo napale Trudovski u Petrovskom rejonu Donjecka. Tom prilikom ranjena su dva civila, žena 1931. i muškarac 1957. godine.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.07.

Donbas - moja Sparta - dokumentarni film

Rasmusen: SAD sankcijama žele da zaustave rusku agresiju u Ukrajini  - Bivši generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmusen u „Fajnenšel tajms“ je pokušao da objasni navodno „prave namere“ američkih senatora koji su usvojili zakon o sankcijama Rusiji.

Rasmusen sa čuđenjem primećuje da su nove sankcije izazvale protest kod Vašingtonovih saveznika u Evropi iako, po njegovom mišljenju, sankcije treba pozdraviti. Kako uverava bivši generalni sekretar NATO-a, SAD samo žele da putem sankcija zaustave „rusku agresiju“ u Ukrajini. Što se tiče „Severnog toka 2“. Amerika je u pravu što je protiv izgradnje gasovoda i zalaže se za uvoz tečnog gasa, izjavio je on.

On naziva kritičare novih sankcija „pristalicama Gasproma“ i optužuje ih za „širenje dezinformacija o namerama američkog senata“.

„Umesto što potkopavaju sankcije, Evropljani treba da ih jačaju, prvo da ih produže na 12 meseci, a ne na šest“, pozvao je bivši generalni sekretar Alijanse.

U zaključku je izjavio da je zajednički cilj Evrope i SAD da se „osigura bezbednost u istočnoj Evropi“ — ne bi trebala da se nađe pod „unakrsnom vatrom različitih komercijalnih interesa“.

EU spremna na kontra-sankcije SAD-u  - Najviši zvaničnici ekonomija nekoliko zemalja članica EU kažu da neće odustati od kontrasankcija SAD-u ako sankcije SAD, koje bi mogle pogoditi Rusiju i njen energetski sektor, kao i ruske evropske partnere, potpiše Donald Tramp. Neki su predložili čak da se postojeće sankcije EU prema Rusiji takođe ukinu.

Predlog zakona o sankcijama, odobren od strane američkog senata i upućen predsedniku Trampu na potpis, odmah će uticati na projekte Rusije i EU, kao što je projekat naftovoda "Severni tok 2". Kompanije koje posluju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama uključuju Basf, Šel, Endži, Omv, Vinteršal i Uniper. 

Nemački ministar ekonomije Brigita Ciprijus je nagovestila mogućnost punopravnog trgovinskog rata između Evrope i SAD, ukoliko se primene poslednje sankcije koje utiču na evropske kompanije.

"Postoji mogućnost kontra-sankcija, što predviđa Svetska trgovinska organizacija u ovom slučaju", rekla je Ciprijusova.

Opisujući odgovor Berlina na moguće sankcije kao "oštre", nemački mediji sugerišu da su zvaničnici spremni za "trgovinski rat" ako bude potrebno.

Postoji mišljenje da se sa novim restriktivnim merama SAD trude da favorizuju svoje interese u energetskom sektoru, rekao je Majkl Harms, generalni direktor nemačkog odbora za istočnoevropske ekonomske odnose.

"Predložene sankcije protiv projekata gasovoda su dizajnirane da povećaju izvoz energije iz SAD u Evropu, otvore poslove za SAD i ojačaju američku spoljnu politiku", rekao je Harms.

Nakon usvajanja zakona o sankcijama koji je američki kongres usmerio prema Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabriel je oštro kritikovao odluku američkih zakonodavaca.

"Naš stav ostaje isti i nećemo prihvatiti nikakvu eksteritorijalnu primenu bilo kakvih sankcija SAD protiv evropskih kompanija. Predsednik Tramp to zna, a isto tako Stejt department i administracija SAD. Politika sankcija nije odgovarajuća, niti je odgovarajući instrument za promovisanje nacionalnih izvoznih interesa i domaćeg energetskog sektora", rekao je Gabriel.

Dodajući da je sada "na predsedniku Trampu šta će se dalje dešavati", još jednom je pozvao "amričke partnere da se blisko koordiniše naša politika prema Rusiji".

"Ništa više od želje za rešavanje sukoba u istočnoj Ukrajini stoji iza evropskih sankcija prema Moskvi", izjavio je nemački ministar spoljnih poslova, naglasivši da "ako rusko rukovodstvo napravi korak i konačno možemo ostvariti napredak u pogledu implementacije Minskih sporazuma, takođe je moguće da će se ove sankcije postepeno ukinuti".

Sličan je stav i predsednika Austrijske ekonomske komore Kristofom Litlom, koji kaže da "Evropa ne sme dozvoliti da se ove sankcije dese".

Govoreći na austrijskom nacionalnom javnom servisu u petak, političar je rekao da Amerikanci žele da spreče ekonomske odnose između Rusije i Evrope, te da sa svojim pritiscima žele da nametnu svoje interese u trgovinskoj, ekonomskoj i energetskoj politici.

"Ako se ove sankcije sprovedu, nema sumnje da će Evropa biti čvrsto ujedinjena protiv njih", rekao je Litl.

On je dodao da se ova situacija sada može iskoristiti kao prilika za ukidanje sankcija EU protiv Rusije.

Ranije su portparol nemačke kancelarke Angele Merkel i austrijski kancelar Kristijan Kern izdali saopštenje u kojem su osudili američki predlog.

Kern i Gabriel su napisali zajedničku izjavu u kojoj se zaključuje da bi od posledica sankcija bio "dodan apsolutno novi i veoma negativan aspekt u odnosima između SAD i Evrope".

Lavrov: Rusija je na američke provokacije odgovarala suzdržanošću  - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu da je Moskva i dalje spremna za normalizaciju bilateralnih odnosa sa Vašingtonom, kao i za saradnju, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

Ruski ministar je naveo da usvajanje „ograničenih i apsolutno adekvatnih mera“ protiv američkih diplomata u Rusiji „nije odgovor po principu "oko za oko" nego iznuđeni potez, koji je potpuno svojstven međunarodnoj praksi i usmeren na zaštitu zakonitih ruskih interesa“. 

Lavrov je naglasio da je odluka da se izjednači broj saradnika američkih i ruskih diplomatskih predstavništava izazvana serijom neprijateljskih poteza Vašingtona, među kojima su „nezakonite sankcije protiv Rusije, klevetničke optužbe na njen račun, masovno opozivanje diplomata i eksproprijacija ruske diplomatske imovine“.

Prema njegovim rečima, Rusija je učinila sve što može kako bi popravila odnose, a na američke provokacije je odgovarala suzdržanošću. 

Nebenzja: Profesija diplomate podrazumeva podizanje mostova u svim okolnostima  - Saradnja Rusije sa drugim članicama Saveta bezbednosti UN će biti nastavljena, Amerika i Rusije ne mogu jedna bez druge, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenih nacija Vasilij Nebenzja, koji je stupio na novu dužnost.

„Amerikanci ne mogu bez nas, a ne možemo ni mi bez njih. To je objektivna realnost, potrebni smo jedni drugima u pitanjima održavanja međunarodnog mira i bezbednosti. Radićemo na rešavanju onih problema bez presedana koji su se u poslednje vreme pojavili među nama“, rekao je Nebenzja novinarima.

Prema njegovim rečima, to rusko-američke odnose ne čini pozitivnijim, ali profesija diplomate podrazumeva podizanje mostova u svim okolnostima.

„Sarađivaćemo. U svakom slučaju smo članice Saveta bezbednosti, članice UN u celini. To je jedna velika porodica. U porodici se, naravno, svašta dešava: nerazumevanje, udaljavanje, neprijateljstvo, ali to je porodica koja mora da komunicira“, dodao je on.

Nebenzja je istakao da je Rusija bila prinuđena da odgovori na američke sankcije, koje su neosnovane, nezakonite i bez presedana.

Bela kuća: Tramp će potpisati sankcije protiv Rusiji  - Predsednik SAD Donald Tramp potpisaće zakon o zaoštravanju sankcija Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, saopštila je Bela kuća.

Tramp se upoznao sa konačnom verzijom zakona. Pošto su uzete u obzir njegove primedbe, odobrio ga je, saopštila je administracija predsednika.

U četvrtak je Senat SAD usvojio zakon o sankcijama Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji. Ranije ove sedmice Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je dokument velikom većinom glasova (419 protiv tri).

Bela kuća je objavila da potpuno podržava nacrt zakona koji podrazumeva ozbiljno ograničenje ovlašćenja predsednika. On obavezuje šefa države da unapred usaglasi sa zakonodavcima bilo kakvo ublažavanje ili ukidanje sankcija.

Paket ograničenja tiče se, pre svega, ruskog energetskog sektora. Posebna tačka posvećena je težnji SAD da se „suprotstave izgradnji gasovoda ’Severni tok 2‘“.

U Evropi je nacrt zakona izazvao oštru kritiku: u EU strahuju da će on ugroziti evropske investicije u zajedničke projekte s Rusijom.

Ne možemo više da podnesemo huliganstvo drskih rusofoba sa Kapitol Hila - Rjabkov  - Rusija ne isključuje nikakve korake „da prizove SAD pameti“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

"Ne isključujemo bilo kakve korake, tako da kažem, da prizovemo pameti one drske rusofobe koji danas vode konce na Kapitol Hilu", rekao je Rjabkov novinarima.

Saopštenje dolazi nakon odluke Moskve da smanji broj američkog diplomatskog osoblja u Rusiji i zabrani korištenje skladišta i vikendica ambasade SAD kao i saopštenih mera Moskve.

Rjabkov je takođe upozorio da se mere odmazde ne ograničavaju samo na smanjenje diplomatskog osoblja SAD i zaplenu diplomatske imovine.

"Ne možemo više da podnesemo rusofobični gnev na Kapitol Hilu, što je izraženo usvajanjem dokumenta bez presedana u oba doma", rekao je Rjabkov za RT.

"Verujemo da su naše američke kolege imale dovoljno vremena da procene potencijalno destruktivne posledice ovakvih akcija", dodao je on.

We`ve adhered to responsible & reserved behaviour & have not responded to express provocations until now https://t.co/lNMGhniUaj#RussiaUSApic.twitter.com/xnmo9KWvh6

— MFA Russia

Kritikujući nove sankcije koje su američki zakonodavci odobrili, zamenik ministra spoljnih poslova je rekao da Rusija neće prihvatiti takve radnje.

"Rusija nikada neće prihvatiti takve radnje. Mi se zalažemo za međunarodno pravo, za fer i dosledno pronalaženje neophodnih rešenja za svetske probleme, a koji se mogu naći samo zajednički", dodao je on.

"Sankcije su usmerene na zastrašivanje čitavog sveta kao posledica nepoštivanja Amerike", kaže Rjabkov.

Najvažnije je sada da se spreče pokušaji SAD da "nametnu svoju volju" na ostatak sveta, rekao je Rjabkov za RT.

"Najnovije restriktivne mere protiv Rusije su nelegitimne jer se SAD samo trude da steknu korist od njih", smatra Rjabkov.
Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima