Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.07.

25.07.2017. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Karta situacije na frontu za 23.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24.07.

O situaciji u Kominternovu

Kijevske snage 42 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 42 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 19 naseljenih mesta Republike.

Kijevske snage su ponovo izvršile artiljerijski napad na naselje Trudovski zapadno od Donjecka.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana devet puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo, Krasni Jar, Nižnje Lozovoe, Frunze kao i spomenika Knezu Igoru nedaleko od Stanice Luganske.

Tokom prethodne noći napadanuta je i okolina Dokučaevska.

Posledice granatiranja Dokučaevska

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.07.

Za Nemačku i Francusku neprihvatljivo podrivanje teritorijalnog integriteta Ukrajine - Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron smatraju da su nedopustive izjave kao što je stvaranje Malorusije, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika nakon telefonskog razgovora lidera „normandijske četvorke“.

„Predsednik Francuske i nemačka kancelarka naglasili su neprihvatljivost bilo kakvih izjava koje podrivaju teritorijalni integritet Ukrajine, a posebno o uspostavljanju tzv. Malorusije“, navodi se u saopštenju na sajtu ukrajinskog predsednika.

Lider DNR Aleksandar Zaharčenko predložio je prošle nedelje da se osnuje nova država Malorusija na prelazni period do tri godine. Njen ustav će propisivati nesvrstani status i postaviti kurs politike za obnovu odnosa sa Rusijom, kao i ujedinjenja sa saveznom državom Rusije i Belorusije.

Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da su izjave lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Aleksandra Zaharčenka o stvaranju Malorusije lična inicijativa i podsetio da je Rusija posvećena Minskim sporazumima.

Sagovornici su takođe istakli značaj potpunog prekida vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja i povlačenje snaga koje bi kontinuirano pratila specijalna posmatračka misija OEBS-a, navodi se u saopštenju.

„Tokom dvočasovnog razgovora postignut je dogovor da se usaglase završni koraci o bezbednosti i nastavi rad na ’mapi puta‘ realizacije Minskih sporazuma. U tu svrhu bi u drugoj polovini avgusta trebalo da se održi sastanak spoljnopolitičkih savetnika šefova država „normandijskog formata“, dodaje se u saopštenju.

Poltorak: Ne isključujemo mogućnost provokacija Rusije pod lažnim izgovorima - Ministar odbrane Ukrajine Stepan Poltorak izjavio je da ne isključuje mogućnost provokacije Rusije tokom belorusko-ruskih vežbi „Zapad 2017“, koje će se održati od 14. do 20. septembra na teritoriji Belorusije.

„Zabrinjavajuće je održavanje ruskih vojnih vežbi ’Zapad 2017‘. Mi ne isključujemo mogućnost provokacija Rusije pod lažnim izgovorima. Pod takvim uslovima Ukrajina je prinuđena da obezbedi svoju odbrambenu sposobnost“, napisao je ukrajinski ministar na svojoj stranici na Fejsbuku.

Poltorak takođe smatra da oružani sukob u Donbasu nije zamrznut.

Ranije su neke zemlje NATO-a izrazile zabrinutost u vezi sa predstojećim vežbama. Ministarstvo odbrane Litvanije pripremilo je izveštaj o pretnji za nacionalnu bezbednost, posebnu opasnost ono je videlo upravo u vojnim vežbama „Zapad 2017“. Ministarstvo odbrane Estonije takođe nije isključilo incidente tokom održavanja vežbi.

Belorusko Ministarstvo odbrane okarakterisalo je ovaj izveštaj kao pretpostavku i odbilo da ga komentariše. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da izjava litvanskih obaveštajnih službi predstavlja manifestaciju potpune rusofobije nametnute spolja.

Kasnije je ministar spoljnih poslova Letonije Edgars Rinkevičs rekao da je nakon razgovora sa beloruskim kolegom u Minsku dobio sve odgovore o vojnim vežbama „Zapad 2017“.

EU se uplašila mogućih novih sankcija SAD protiv Rusije - Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozvao je da se hitno razgovara o mogućem odgovoru EU u slučaju uvođenja novih američkih sankcija protiv Rusije, bez razmatranja primedbi EU, piše „Fajnenšel tajms“.

Dokument koji je pripremljen za sastanak Evropske komisije u sredu, u koji je „Fajnenšel tajms“ imao uvid, predstavlja nekoliko dogovora, između ostalog, potreba da se od predsednika SAD dobije uverenje da sankcije neće uticati na interese EU, ili mogućnost da se američke sankcije koje štete evropskim interesima ponište u Evropskoj uniji.

Junker je pozvao da se hitno razmotre moguće akcije Brisela u slučaju da se evropske energetske i druge kompanije nađu na udaru sankcija o kojima se raspravlja u američkom Kongresu, navodi list.

Brisel bi trebalo da bude spreman da deluje narednih dana ukoliko Sjedinjene Američke Države preduzmu mere „ne uzimajući u obzir zabrinutost EU“, navodi se u dokumentu Evropske komisije pripremljenom za sastanak koji citira list.

U dokumentu se navodi da fokus Brisela treba da bude traženje „javne ili pismene izjave“ od američke administracije da se nove sankcije neće primenjivati tako da utiču na interese Evropske unije. Druga opcija koja se pominje u dokumentu Evropske komisije predviđa mogućnost proglašavanja akcija Vašingtona nevažećim na teritoriji EU, piše list.

Takođe se razmatra mogućnost preduzimanja odgovarajućih kontramera koje odgovaraju standardima STO, dodaje „Fajnenšel tajms“.

U subotu je objavljeno da su republikanci i demokrate u oba doma američkog Kongresa usaglasili tekst nacrta zakona o sankcijama Rusiji i Iranu. Dokument je objavljen na sajtu Kongresa i u narednim nedeljama će se o njemu glasati u Predstavničkom domu (utorak) i Senatu. Zatim on treba da ide kod predsednika na potpis.

Istovremeno je portparolka Bele kuće Sara Sanders izjavila da administracija američkog predsednika Donalda Trampa „podržava čvrstinu prema Rusiji i, konkretno, uvođenje sankcija“.

Evropska unija nazvala je ovaj projekat jednostranim akcijama Vašingtona i smatra da on može da dovede do velikih, neselektivnih i neželjenih posledica. U nacrtu zakona, bez obzira na zahteve američkih kompanija za uvođenje promena, ostale su odredbe o energiji, između ostalog, usmerene protiv „Severnog toka 2“.

Omladinci LNR na "pešadijskoj obuci"

Glavni zadatak uspostaviti teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine - predstavnik SAD - Situacija u Donbasu ne može se opisati kao „zamrznuti konflikt“, već kao „vruć rat“, izjavio je specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Voker, koji se nalazi u sastavu američke delegacije koja je danas doputovala u istočnu Ukrajinu.

„Doputovao sam lično kako bih se upoznao sa situacijom na licu mesta. Mogu reći da je u pitanju užasna tragedija, budući da znamo da je Ukrajina zemlja koja je u razvoju. Naš glavni zadatak je da uspostavimo teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine“, rekao je Voker u intervjuu za televiziju „112 Ukrajina“.

On je takođe naveo da bi SAD trebalo aktivnije da se uključe u proces rešavanja problema Donbasa, kao i da je potrebno pronaći strateško razumevanje konflikta kako bi se rad nastavio.

Upitan da li SAD razumeju da nije u pitanju građanski rat već „agresija Rusije“, Voker je rekao: „Da, mi to razumemo, videli smo kako je konflikt počeo“.

Specijalni predstavnik SAD namerava da u narednih nekoliko dana održi brojne susrete sa predstavnicima „normandijske četvorke“, EU, OEBS-a, kao i sa predstavnicima Velike Britanije koji su zaduženi za rešavanje konflikta u Donbasu.

Bela kuća: Tramp podržava sankcije Rusiji - Predstavnica Bele kuće Sara Sanders izjavila je da administracija predsednika SAD Donalda Trampa podržava sankcije prema Rusiji, prenela je televizija „Ej-Bi-Si“.

Kako se navodi, administracija će nastaviti da radi sa Predstavničkim domom i Senatom kako bi se uvele žešće mere protiv Rusije dok se situacija u Ukrajini ne normalizuje.

„Administracija podržava žestok stav kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji“, navela je Sandersova.

Podsetimo, Senat SAD je 15. juna okončao proceduru odobravanja nacrta zakona koji podrazumeva nove sankcije Rusiji. Taj nacrt podrazumeva da se maksimalni rok tržišnog finansiranja ruskih banaka koje su pod sankcijama smanji na 14, a naftno-gasnih kompanija na 30 dana.

Nacrt zakona podrazumeva i mogućnost uvođenja sankcija licima koja nameravaju da ulože više od pet miliona dolara godišnje ili milion dolara odjednom u izgradnju ruskih izvoznih cevovoda ili da pružaju usluge, tehnologije ili informacionu podršku. U posebnoj tački govori se o težnji Sjedinjenih Država da se suprotstave izgradnji gasovoda „Severni tok 2“.

Istovremeno, Evropska komisija je upozorila da ta inicijativa Vašingtona može da izazove nesagledive i nepredvidive posledice.

„Krim je oduvek bio Rusija“ - Kusturica - Ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom je "organski" proces, rekao je srbski filmski režiser Emir Kusturica novinarima u Jalti, dodavši, da onima koji žive na poluostrvu ne treba odobrenje iz inostranstva da bi izgradili svoje živote kao deo Rusije.

"U svetu postoje sile koje dele, ali sa druge strane postoje koje ujedine", naglasio je nagrađivani filmski režiser i muzičar pre koncerta sa svojom grupom "No smoking orkestra".

"Kada je Krim postao deo Rusije, pomislio sam da je to uvek bila Rusija Ovde nije bilo rata, bio je referendum gde su ljudi rekli:" Želimo da živimo sa Rusijom." To je organski proces", rekao je Kusturica .

Napomenuo je da su ljudi na poluostrvu deo zemlje i da su u osnovi učinili ono što su "trebali učiniti" kada su glasali "DA" tokom referenduma u martu 2014. godine.

Kusturica je istakao da krimski način života i kultura služi kao "dokaz da ste Rusija".

Lokalno stanovništvo na Krimu treba sada da se fokusira na izgradnju svojih života kao dela zemlje, bez čekanja na međunarodno priznanje Krima, posavetovao Kusturica.

"Morate učiniti ono što radite, [izgradnja] ogromnog aerodroma, dobrih autoputeva, infrastrukture, a Krim će biti lep ... i vaš život će biti u vašim rukama. Nije važno šta misle na Zapadu", dodao je on.

Krim je postao deo Ruske imperije još u 18. veku, ali je preimenovan u Ukrajinsku sovjetsku socijalističku republiku 1954. godine od strane vladajućeg predsedništva Sovjetskog Saveza na ćelu sa Nikitom Hruščovim.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Krim je postala autonomna regija u Ukrajini. Posle državnog udara u Kijevu, Krimljani su većinom glasali na referendumu da se ostvro ponovo vrati u Rusiju. Njihova odluka nije priznata od strane zapadnih sila.

U aprilu je portparol predsednika Vladimira Putina rekao da Moskva neće "trgovati" Krimom zbog ukidanja sankcija koje su uvedene Moskvi zbog ponovnog ujedinjenja.

"Sama ideja vođenja drugog referenduma na Krimu je u suprotnosti sa osnovnim principima današnje ruske politike", rekao je Dmitrij Peskov.

U februaru prošle godine ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napomenuo je da čak i ako se Moskva složi da održi još jedan referendum, njegove rezultate će osuditi Zapad pod novim izgovorom kako bi zadržao napete odnose sa Rusijom.