Krasnodar: Mesto kao stvoreno za kozake, buržuje i šetače

Već pet godina zaredom ovaj južni grad je na vrhu liste najboljih mesta za život u Rusiji, i to nimalo ne iznenađuje. Glavna ulica Krasnodara ima toliko zelenila da stičete utisak kao da se šetate kroz park. U restoranima se servira ovdašnja domaća ekološki čista hrana, a brzim vozom se za samo dva sata stiže do obale Crnog mora.

Vitalij Timkiv / RIA Novosti

Ja u nove ruske gradove obično putujem vozom. Ovoga puta je to Krasnodar, nezvanična prestonica ruskog juga udaljena 1.300 kilometara od Moskve. Putovanje udobnim dvospratnim putničkim vozom iz Moskve trajalo je 19 časova. Stigla sam u 5:30 i šokirala se kada sam shvatila da je tu već +28 stepeni Celzijusa i sunce već izlazi. Leto u Krasnodaru toliko dugo traje da je septembar čak i topliji nego maj.

Pored železničke stanice ugledah malu Lenjinovu bistu okruženu minibusima sa vozačima i putnicima. Sve ostale ulice su puste. Kućice duž centralnih ulica kriju se iza visokih ograda i vreža vinove loze, baš kao na jugu Evrope.

U Krasnodaru živi preko 830.000 stanovnika, ali teško da ćete u šest sati ujutru videti nekog od njih. Grad je prilično mlad. Osnovan je 1793. godine, ali je naseobina zvanično dobila status grada tek 1867, tj. pre tačno 150 godina.

Tu i tamo se mogu videti table sa natpisom „Jekaterinodar”. To je staro ime Krasnodara i znači „poklon od Katarine”. Zapravo su dve Katarine uticale na sudbinu ovog grada. Katarina Velika je dala zemlju ovdašnjim kozacima da podignu tvrđavu, a sveta Katarina Aleksandrijska se poštuje kao zaštitnica grada. Staljin je 1930. godine pokušao da izbriše sećanje na imperijalističku prošlost Jekaterinodara, pa je tako nastalo ime Krasnodar, tj. „crveni poklon”.

Pa ipak, Krasnodar čuva uspomenu na svoju prošlost. Nazivi ulica su udvojeni: pored sadašnjeg naziva navodi se i naziv iz carskog perioda. Lenjinova ulica je ranije bila Saborna („hramovna”), a Sovjetska je bila Grofska.

Krznene kape i konji za snažne ljude
Legion-Media

Posle revolucije 1917. kozaci su osnovali sopstvenu republiku u oblasti reke Kubanj, ali ih je komunistička vlast tokom 1920-ih deportovala, tretirajući ih kao opasnost. Mnogi su umrli za vreme velike gladi 1932. i 1933. godine. Represije su prestale tek krajem 1930-ih. Ubrzo posle toga ponovo počinju da se formiraju kozačke organizacije.

Danas su kozaci još uvek registrovani kao naoružana organizacija, ali se oni češće predstavljaju kao čuvari tradicije – otvaraju muzeje, igraju i pevaju na svakom većem tradicionalnom festivalu, a Hor kubanjskih kozaka gostuje po celom svetu.

Bečki ukrasi usred ruskih stepa

Vitalij Timkiv / RIA Novosti

Na ulicama Krasnodara danas nećete sresti mnogo kozaka, ali ćete videti mnogo malih skulptura, druželjubivih osoba u šortsevima i letnjim haljinama i sa blagim osmehom na usnama. Pretpostavljam da se osmehuju zbog lepog vremena. Kod nas u Moskvi ima oko 1.730 sunčanih časova godišnje, a u Krasnodaru 2.100. Zar to nije dovoljan razlog da se čovek osmehne?

U centru grada vas čeka jedno iznenađenje. Na Krasnoj ulici i Žukovljevom trgu sa leve strane ćete videti prepoznatljivi i slikoviti monumentalni postsovjetski mozaik, a sa desne je tipična aristokratska gradska vila. Neoklasicizam, secesija i mnogi drugi arhitektonski stilovi Zapadne Evrope ranog 20. veka pravi su praznik za oči.
Pegi Loze

Posetila sam Krasnodarski memorijalni muzej koji je 1879. godine osnovao Jevgenij Felicin, ovdašnji kozački oficir, naučnik i istoričar. Pored izložbe obavezno pogledajte neobično bogate ukrase u vili Bogarsukov, gde je muzej smešten od početka 1960-ih. Nemojte propustiti tavanicu! Na njoj ćete videti scene iz kavkaske stepe, a uz njih i zlatne i srebrne ukrase slične onima u Beču.

Kroz grad u senci drveća
Vitalij Timkiv / RIA Novosti

Šta još možete posetiti u Krasnodaru? Meštani će vam bez dvoumljenja reći da se prošetate Krasnom ulicom koja preseca ceo gradski centar, i u kojoj se nalaze skoro sve gradske znamenitosti, uključujući i skulpturu Katarine Velike, i ovdašnju Trijumfalnu kapiju. Duga ulica puna zelenila vodi vas do gradskog teatra i parka sa monumentalnim spomenikom kubanjskim kozacima i kozačkom zastavom.

Ja se umorih negde na sredini Krasne ulice, pa osetih potrebu da se odmorim, popijem kafu i prezalogajim. To ovde nije problem, jer su kafe-barovi svuda unaokolo. Moj lični savet vam je da probate Gurjevsku kašu u kafe-baru „Hlebnыe istorii”. To nećete često naći u meniju, a ukusno je i zdravo.
Pegi Loze

Sada nas niži deo Krasne ulice poziva u „intenzivni šoping”. Posebno ćete biti iznenađeni ako ovamo dođete vikendom. U petak uveče, počev od 20:00, ulica se zatvara za saobraćaj, posle čega je preplave pešaci, rekreativci, biciklisti, deca na rolerima, muzičari, slikari i svi ljudi koji ovamo dolaze bez automobila da provedu vikend.

Ako idete drugom stranom Krasne ulice, napravićete krug i stići do polazišta – Katarininog parka u samom srcu grada. Staro drveće se seća krasnodarskog atamana, čija kuća iz 19. veka stoji preko puta. Meštani veruju da je upravo od nje pre 150 godina počelo da se širi naselje koje je preraslo u veliki i „krasni dar”.

Pegi Loze, Ruska reč