Šta treba videti na glavnoj ulici Sankt Peterburga?

Verovatno je svaki posetilac Sankt Peterburga prošetao Nevskim prospektom, ulicom koja predstavlja srce severne ruske prestonice. To je mesto gde najbolje možete da osetite duh grada na Nevi.

Nevski prospekt, ili samo Nevski, kako ga zovu žitelji Sankt Peterburga, nesumnjivo je glavna gradska arterija. Njena izgradnja planirana je u 18. veku i ulica je trebalo da bude deo glavnog puta za Moskvu i Novgorod. Danas je Nevski najvažnija turistička destinacija u gradu.

Svoje današnje ime ulica je dobila 1781. godine, a pre toga bila je poznata kao „put za Nevski manastir“, odnosno današnju Aleksandro-nevsku lavru. U prvim godinama sovjetske vlasti ulica je nosila ime Avenija 25. oktobra (dan početka Oktobarske revolucije po julijanskom kalendaru).

U svakom slučaju, Nevski je uvek bio centar dešavanja u Sankt Peterburgu. To je i dalje najznačajnija gradska ulica u kojoj su smeštene brojne istorijske zgrade. Malo je onih koji nisu čuli za Kazanjski sabor ili veličanstveni Hram Spasa na krvi. Ipak, to nije sve, pošto na ovom bulevaru ima još mnogo toga da se vidi, a „Ruska reč“ će vas upoznati sa nekim manje poznatim znamenitostima, jer one svakako zaslužuju pažnju posetilaca Sankt Peterburga.

Dom kompanije „Singer“ („Dom knjige“, Nevski prospekt 28)

Ilustracija: Legion Media

Kompanija „Singer“, poznati proizvođač mašina za šivenje, kupila je 1902. godine plac na uglu Nevskog prospekta i Kanala Gribojedova da bi na njemu sagradila poslovnu zgradu i izložbeni salon. Izgled ovog zdanja bio je vrlo inovativan, možda čak isuviše smeo za tadašnji Sankt Peterburg – na primer, odlikovala ga je metalna konstrukcija. To je bila nova tehnologija gradnje koja je omogućila podizanje nebodera. Čuvena američka kompanija za proizvodnju šivaćih mašina u to vreme nizala je velike poslovne uspehe širom sveta, a tržište Ruske imperije bilo joj je jedno od najvećih. „Singer“ nije štedeo novac tokom izgradnje svog budućeg sedišta u Sankt Peterburgu, a prvobitno je planirano da zgrada ima bar 11 nivoa što bi je učinilo najvišom na Nevskom prospektu. Međutim, to nije bilo u skladu sa urbanističkim propisom koji nije dozvoljavao izgradnju zgrada komercijalne namene viših od Zimskog dvorca (23,5 metara). Uprkos brojnim protestima zastupnika tradicionalne arhitekture, imperator Nikolaj II odobrio je izgradnju Doma kompanije „Singer“, ali uz uslov da ima maksimalno sedam nivoa. Zdanje pripada stilu secesije, a arhitekta Pavel Sjuzor postavio je na krovu zgrade toranj od čelika i stakla na čijem vrhu su stajali sfera i američki grb.

I u današnje vreme „Singerovo“ zdanje predstavlja jednu od najvećih znamenitosti na Nevskom prospektu. U doba SSSR-a bilo je poznato kao „Dom knjige“, a danas je u njemu smeštena najveća knjižara u gradu i literarni kafe. Viši spratovi su duboko zagazili u 21. vek pošto se tamo nalaze kancelarije najpoznatije ruske društvene mreže „VKontakte“.

Jelisejevski magazin (Nevski prospekt 56)

Ilustracija: Legion Media

Zgrada je izgrađena u stilu secesije 1903. godine, a bila je u vlasništvu poznatih ruskih trgovaca, braće Jelisejev. Ovaj veliki magazin odlikovao se vrlo luksuznim arhitektonskim elementima, poput kompleksnih vitraža i bronzanih delova enterijera, jer su vlasnici verovali da će to povećati interesovanje kupaca. U sovjetsko vreme zgrada je nosila ime „Gastronom br. 1“. 

Ilustracija: Aleksej Daničev/RIA Novosti

Ako budete u prilici da prošetate Nevskim prospektom obavezno se zaustavite ispred Jelisejevskog magazina. Bićete fascinirani njegovim čuvenim izlogom sa pokretnim lutkama koje predstavljaju likove iz bajke „Krcko Oraščić“. U zgradi je smeštena poznata prodavnica slatkiša čiji enterijer je rekonstruisan na osnovu prvobitnog izgleda trgovine braće Jelisejev.

Ulični umetnici (Nevski prospekt 32-34)

Ilustracija: Legion Media

Ulični slikari predstavljaju nezaobilazni deo živopisnog duha Sankt Peterburga. Već decenijama se okupljaju ispred rimokatoličke crkve Svete Katarine i sebe nazivaju „slobodni umetnici“. Neki slikari su na ovom mestu radili 20, a neki čak 40 godina. Ovde možete sresti umetnike koji gaje različite slikarske stilove, a jedan od najboljih suvenira koji možete poneti iz Sankt Peterburga je vaš portret naslikan rukom lokalnog slikara.

Bioskop „Aurora“ (Nevski prospekt 60)

Ilustracija: Legion Media

Era „pokretnih slika“ nastupila je pre više od jednog veka, a u to vreme ovaj bioskop je bio najmoderniji i najbolje opremljen u Rusiji. Prvobitno je nosio naziv „Pikadili“, a njegovo otvaranje 1913. godine privuklo je veliku pažnju zbog luksuza koji ga je odlikovao. U vreme nemog filma u sali se nalazio orkestar koji je muzikom pratio dešavanja na filmskom platnu, a među posetiocima su se mogli videti najviđeniji ljudi prestonice. Vladimir Nabokov u svom delu „Druge obale“ iz 1954. godine pominje ovaj bioskop.

Sadašnje ime, „Aurora“, bioskop je dobio 1923. godine, jer britanski naziv „Pikadili“ nije ništa značio pripadnicima sovjetske radničke klase. Ime legendarne krstarice čija je posada odigrala jednu od ključnih uloga u Oktobarskoj revoluciji 1917. godine bilo je mnogo prikladnije. Enterijer je zadržao nekadašnji izgled i može se reći da „Aurora“ nije običan bioskop, već pravi muzej kinematografije.

Aničkov most (Nevski prospekt 39-41)

Ilustracija: Legion Media

Mostovi su važan deo identiteta Sankt Peterburga. Aničkov most na Nevskom prospektu jedan je od najstarijih u gradu, a izgrađen je preko kanala Fontanka. Njegovoj lepoti divili su se čuveni pisci Puškin, Dostojevski i Gogolj. Most je poznat po četiri konjanika, bronzanim skulpturama vajara Petra Klota. Danas Aničkov most predstavlja spomenik koji podseća na Opsadu Lenjingrada, jer je oštećen tokom rata, a restauratori su ostavili tragove koji potiču od nemačkih granata kao podsetnik na te tragične godine.

Viktorija Drej,
Ruska reč