Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 27.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 25.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 27.05.
 


Narodna vojska DNR izvukla podatke o rasporedu kijevskih snaga iz prizemljenog drona  - Eduard Basurin je izjavio da se DNR domogla podataka o rasporedu ukrajinskog teškog naoružanja oko velikog grada na obali Azovskog mora Mariupolja, zahvaljujući tome što je ukrajinska armija greškom prizemljila jedan svoj špijunski dron na teritoriju pod kontrolom Donjecke Republike.

Reč je o maloj bespilotnoj izviđačko-špijunskoj letelici američke proizvodnje iz čije su memorije stručnjaci armije DNR izvukli sve podatke o pozicijama ukrajinske armije, njenom naoružanju i o utvrđenim položajima i tačkama.

Kijevske snage 58 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 58 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se 18 naseljenih mesta. Tokom  napada oštećeno je 16 stambenih objekata.



Tokom prethodnih nedelju dana ukrajinske snage su 378 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se 31. naseljeno mesto. Tokom napada poginula su 4 čoveka a još 12 je ranjeno.

Narodna milicija LNR saopštila je da su ukrajinske snage tri puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Logvinovo, Kalinovo i Kalinovka, te da je za nedelju dana ispaljeno 768 granata na LNR.



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 27.05.
 

Makron: Pitanje sankcija Rusiji vezan za ispunjavanje Minskog sporazuma - Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da će 29. maja u Parizu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarati o saradnji sa Sirijom radi postizanja dugoročnog političkog rešenja.

„Mi (G7) smo, takođe, razgovarali o nekoliko tema, među kojima su Sirija, Libija i Severna Koreja. Kada je reč o Siriji, došli smo do zajedničkog zaključka da je za izlazak iz krize neophodno dugoročno političko rešenje. Francuska će igrati svoju ulogu u tome sa zemljama Istoka, ali i u dijalogu s predsednikom Vladimirom Putinom, s kojim ću se sastati u ponedeljak u Parizu“, rekao je Makron na konferenciji za medije nakon završetka samita „Velike sedmorke“ u Italiji. 

Prema njegovim rečima, svi učesnici G7 priznali su ulogu Rusije, Irana i Turske u rešavanju sirijske krize.

„Na osnovu toga neophodno je graditi političko rešenje, istovremeno se boreći u okviru koalicije protiv svih terorističkih organizacija“, rekao je Makron. 

Francuski predsednik namerava s Rusijom da vodi „zahtevan dijalog“ kada je reč o ukrajinskom pitanju.

„Imaću zahtevan dijalog s Rusijom. Ali to će biti dijalog“, rekao je Makron. 

Prema njegovim rečima, pitanje sankcija Rusiji i njenog odgovora na te sankcije vezan je za ispunjavanje odredbi Minskog sporazuma. 

„Potvrđujem ovaj princip i podržavam ga. Istovremeno, neophodno je razgovarati s Rusijom. Ima mnogo međunarodnih tema koje se ne mogu rešiti bez zahtevne razmene s Rusijom, a posebno sirijsko pitanje“, rekao je Makron.

On je dodao da bi želeo da uskoro sazove „normandijski format“ radi razgovora o ukrajinskom pitanju. 

Zemlje G7 spremne da pojačaju sankcije Rusiji zbog Ukrajine - Zemlje G7 spremne su da pojačaju sankcije Rusiji zbog Ukrajine, ukoliko to bude potrebno. Istovremeno, ova grupa je spremna da sarađuje s Rusijom radi rešavanja regionalnih kriza, bez obzira na nesuglasice, navedeno je u završnoj deklaraciji samita G7 održanog u italijanskom gradu Taormini.

„Sankcije mogu da budu ukinute kada Rusija ispuni svoje obaveze. Mi smo, takođe, spremni da preduzmemo dodatne ograničavajuće mere kako bismo povećali troškove za Rusiju, ukoliko to bude potrebno“, navedeno je u završnoj deklaraciji samita G7 održanog u italijanskom gradu Taormina. 

G7 je pozvala Rusiju i Iran da utiču na Damask kako bi se prekinula borbena dejstva u Siriji, dodajući da očekuje da će odluke donete tokom međusirijskih pregovora u Astani dovesti do realne deeskalacije sukoba.

„Bez obzira na naše nesuglasice s Rusijom, želimo da sarađujemo s njom radi rešavanja regionalnih kriza i zajedničkih problema, kada je to u našem interesu“, navedeno je u dokumentu. 

G7 je ocenila da je postignut napredak u potiskivanju DAEŠ-a u Siriji i Iraku i dodala da će biti nastavljeno oslobađanje Mosula i Rake od terorista. 

„Velika sedmorka“ je, istovremeno, pozvala države Bliskog istoka da igraju veću ulogu u uništavanju DAEŠ-a u Irak, Siriji i Jemenu. 

U deklaraciji je posvećena pažnja i sajber-bezbednosti. Zemlje G7 izrazile su spremnost da sarađuju u borbi protiv sajber-napada, kako bi smanjile njihov uticaj na infrastrukturu. 

Deo deklaracije posvećen je i krizi na Korejskom poluostrvu. Zemlje G7 pozvale su Severnu Koreju da poštuje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da potpuno obustavi svoj nuklearni program. 

Klincevič: Ruski uticaj je nemoguće zaustaviti - Prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Ruske Federacije Franc Klincevič nazvao je paranojom izjavu predsednika Ukrajine Petra Porošenka o „pipcima Kremlja“, piše „Parlamentska gazeta“.

Porošenko je juče, komentarišući u članku za „Politiko“ odluku o zabrani ruskih društvenih mreža u Ukrajini, izjavio da Rusija protiv Ukrajine vodi „hibridni rat“, a „pipci Kremlja protežu se do grla ključnih prestonica Evrope i njenih transatlantskih saveznika“.

Ruski senator smatra da ne postoje nikakvi „pipci“, već postoji ruski svet kao „geopolitička i društveno-kulturološka pojava, čiji je uticaj na čovečanstvo zaista ogroman.“.

„A te ’pipke‘ je u principu nemoguće poseći“, uveren je senator.

„Hteo, ne hteo, padaju mi na pamet reči prvog ministra odbrane SAD i ministra mornarice Džejmsa Vinsenta Forstola, koji je 22. maja 1949. godine skočio sa prozora bolnice uzvikujući: ’Rusi dolaze‘“, primećuje Klincevič.

Prema senatorovom mišljenju, ta fraza se može smatrati „simbolom prvo antisovjetske, a zatim i antiruske histerije“.

Sredinom maja Petro Porošenko potpisao je dekret o produženju sankcija protiv Rusije. Dokumentom se, između ostalog, u Ukrajini predviđa zabrana ruskih društvenih mreža „VKontakte“ i „Odnoklasniki“ i servisa „Jandeks“ i „Mail.ru“.

Odluka Kijeva izazvala je različite reakcije u ukrajinskom društvu, mnogi Ukrajinci traže ukidanje zabrane, nazivajući je nedemokratskom.

Alfano: Sankcije Rusiji zavise od implementacije Minskih sporazuma - Zemlje „Velike sedmorke“ prepoznale su značaj dijaloga sa Rusijom za pronalaženje i izradu rešenja glavnih međunarodnih kriza, izjavio je italijanski ministar spoljnih poslova Andželino Alfano.

„Države Grupe sedam prepoznale su značaj dijaloga sa Moskvom koji je potreban radi traženja i izrade rešenja za glavne međunarodne krize, kao i traženja zajedničkih odgovora na savremene izazove, počevši od terorizma“, rekao je ministar.

Italijanski ministar je naglasio da to ne znači „smanjivanje pritiska na Rusiju na planu njene odgovornosti za ukrajinsku krizu“, koja je, kako je rekao, prinudila zemlje „sedmorke“ da Moskvi uvedu restriktivne mere u različitim formatima“.

„Što se tiče evropskih sankcija, njihov produžetak zavisi od implementacije Minskih sporazuma i to ostaje orijentir za Italiju“, istakao je ministar.

Ranije je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio da Rusija od samita G7 2016. godine nije učinila ništa što bi promenilo politiku sankcija prema njoj.

Kijevske snage isprobale novu raketu - Ukrajinska vojska održala je probe nove ukrajinske visokoprecizne navođene borbene rakete, saopštio je portparol predsednika Ukrajine Svjatoslav Cegolko.

„Iz Odese je predsednik stigao na jedan od poligona na jugu zemlje, gde je uspešno testirana visokoprecizna navođena raketa ukrajinske proizvodnje. Utisci su veoma jaki“, napisao je Cegolko na Fejsbuku. Tačan model rakete nije naveden. 

Prema navodima pres-službe ukrajinskog predsednika, testiranje je proteklo uz učešće Porošenka, ministra odbrane i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Stepana Poltoraka i Aleksandra Turčinova.

Bela kuća: Moguće da ćemo pojačati sankcije Rusiji - Američka administracija ne planira da u aktuelnim uslovima ublažava sankcije Rusiji i čak bi mogla da ih pojača, rekao je novinarima visoki predstavnik Bele kuće.

„Ne ublažavamo sankcije Rusiji. Moguće je da ćemo proučiti njihovo pojačavanje“, rekao je predstavnik administracije na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, „predsednik (Donald Tramp) namerava da ostavi sankcije na snazi“.

„Predsednik je jasno dao do znanja kako Rusija može da postigne ukidanje sankcija“, dodao je on. 

Lavrov i Drijan razgovarali o rešavanju kriza u Libiji, Iraku i Ukrajini - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan razgovarali su telefonom o rešavanju kriza u Libiji, Iraku i u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Tokom razgovora, ministri su u okviru pripreme za posetu predsednika Rusije Vladimira Putina Francuskoj razgovarali o širokom krugu bilateralnih pitanja, razmenili mišljenja o gorućim međunarodnim problemima, uključujući zadatke rešavanja kriza u Libiji, Iraku i u Ukrajini“, navedeno je u saopštenju. 

Strane su naglasile obostranu spremnost za saradnju uz poštovanje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i na drugim međunarodnim platformama o pitanjima koja su od uzajamnog interesa.

„Žan Iv le Drijan sa zahvalnošću je prihvatio poziv da poseti Rusku Federaciju koji mu je preneo Sergej Lavrov“, dodaje se u saopštenju. 

Porošenko: Povratak Krima u sastav Rusije izazov za ceo region - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da je povratak Krima u sastav Rusije izazov za ceo Crnomorski region.

„Takva politika Kremlja je… izazov ne samo za suverenitet, teritorijalnu celovitost i nezavisnost naše države, to je izazov za globalnu bezbednost, izazov za Tursku, za sve crnomorske zemlje“, izjavio je danas ukrajinski predsednik na ceremoniji otvaranja Istambulskog parka u Odesi. 

Porošenko je izjavio da je Rusija „porušila sve temelje“ svetskog i regionalnog poretka.

Ušakov: Aktivnost NATO-a prema Rusiji izaziva zabrinutost - Moskva izjave predsednika SAD Donalda Trampa o Rusiji kao pretnji za NATO posmatra kao način da se saveznici iz Alijanse podstaknu da daju sredstva neophodna za njeno funkcionisanje, istakao je danas pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

„Tramp je dao mnoge izjave koje privlače pažnju tokom puta na Bliski istok i u evropske zemlje. U vezi s NATO-om bilo je oštrih izjava saveznicima, mislim da je njima pre svega privučena pažnja. Što se tiče spominjanja Rusije, možda se to može posmatrati kao podsticanje saveznika na to da ispunjavaju svoje obaveze i obezbede određene sume za budžet NATO-a“, rekao je Ušakov novinarima. 

Pomoćnik ruskog predsednika je naveo da „aktivnost NATO-a prema Rusiji, severoistočno ili severozapadno krilo, naravno, izaziva zabrinutost“.

„Ničeg dobrog u tome nema. Mi, međutim, posmatramo to u kontekstu onoga što se u Americi sada priča o takozvanom ’ruskom dosjeu’“, dodao je on.

Moskva: Odnosi sa NATO nalaze se na najnižem nivou od završetka krize Hladnog rata  - Moskva poziva NATO da se, dok ne bude prekasno, odrekne pokušaja da izgradi odnose sa Rusijom u duhu konfrontacije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Odnosi Rusije i NATO-a nalaze se na najnižem nivou od završetka krize Hladnog rata. Alijansa je jednostrano zamrzla sve projekte praktične saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, koji su predviđeni pomenutim dokumentima i davali opipljiv doprinos evropskoj bezbednosti. Iako su se usmeno saglašavale sa potrebom da se eliminišu podele na kontinentu, zapadne zemlje su se opredelile za ’zatvorenu‘ NATO-centričnu bezbednosnu arhitekturu. Nastavak te politike postao je dugoročni kurs o vojno-političkom ’obuzdavanju Rusije‘. Njegova direktna posledica je povećanje verovatnoće sukoba na evroatlantskom području“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

„Namera Alijanse da dokaže svoju relevantnost naduvavanjem mita o ’opasnosti sa Istoka‘ sprečava ujedinjenje napora država u borbi protiv zajedničkih pretnji i izazova“, dodaje se u dokumentu.

„Rastući negativni trendovi nisu izbor Rusije. Oni su direktan rezultat višegodišnje destruktivne linije bloka, čiji je cilj nesmotreno postizanje vojno-političke dominacije u evropskim i svetskim poslovima. I dok nije kasno, treba zaustaviti pokušaje izgradnje odnosa sa našom zemljom u duhu šema i mehanizama sukoba“, ističe se u dokumentu. 

Ministarstvo naglašava da je Moskva uverena u mogućnost održavanja plodotvorne diskusije o postojećim problemima.

„Ovde je glavna stvar svest o realnosti, depolitizovano razumevanje savremenih procesa i mogućnost da se gleda dalje od trenutnog horizonta u interesu ne samo ’kluba izabranih zemalja‘, već i svih, bez izuzetka, naroda Evrope“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je akcije NATO-a u blizini ruske granice nazvalo opasnim pokušajem da se zaobiđu principi osnivačkog akta o odnosima Rusije i Alijanse, što dovodi do trke u naoružanju.

„Preduzete mere za jačanje ’istočnog krila‘ NATO-a i jačanje vojnog prisustva i infrastrukture u pograničnim regionima uništavaju odredbe osnivačkog akta, pre svega u pogledu obaveza ’sprovođenja svoje kolektivne odbrane i drugih zadataka obezbeđivanjem neophodne usaglašenosti, integracije i kapaciteta jačanja, a ne putem dodatnog stalnog razmeštanja značajnih borbenih snaga‘. Napredno raspoređivanje NATO tehnike, nezavisno od svrhe njenog korišćenja upravo predstavlja stalno vojno prisustvo, a to što će se njeno osoblje formalno rotirati, u principu nije bitno“, navodi se u saopštenju.

„Smatramo da su pokušaji da se zaobiđu principi osnivačkog akta opasni i u suprotnosti sa stvarnim interesima samih država-članica NATO-a. U tome vidimo nameru Alijanse da se ozakone vojne pripreme u blizini granice sa Rusijom koje zajedno sa vojnim aktivnostima pojedinih zemalja bloka menjaju odnos snaga u Evropi i dovode do opasnog vrtloga trke u naoružanju“, zaključuje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima