Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 25.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 22.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 25.05.
 

Pregled napada na DNR

Kijevske snage 54 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 54 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom našlo se 14 naseljenih mesta. Tokom napada ranjena su tri civila.

«Prilikom napada na Trudovski ispaljeno je 19 minobacačkih projektila, 10 projektila iz oklopnog naoružanja i 58 granata. Tom prilikom ranjene su dve žene i muškarac»- navodi se u saopštenju.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana dva puta napale pozicije NM u području naselja Kalinovo i Frunze.



Preduzeće «Vode Donbasa» saopštilo je da su kijevske snage tokom prethodne noći minirale jedan od puteva do Donjeckog rezervoara. U saopštenju se navodi da je na putu primećeno mnogo eksplozivnih sredstava. Međutim, danas je radni dan u rezervoaru počeo normalno.

Pregled napada na LNR


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 25.05.
 

Intervju sa majorom Narodne vojske DNR Dejanom Berićem

Tramp i Tusk nemaju zajednički stav o Rusiji  - Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da na današnjem sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nije postignuta zajednički stav o Rusiji.

„Nisam sto odsto siguran da danas možemo da kažemo da gospodin predsednik i ja imamo zajednički stav, zajedničko mišljenje o Rusiji“, rekao je Tusk posle sastanka sa Trampom u sedištu EU u Briselu, prenela je agencija AFP.

Istovremeno, Tusk je naveo da saglasnost postoji kada je reč o konfliktu u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, pored Rusije teme susreta sa američkim predsednikom bile su i bezbednost, trgovina i ekonomija, kao i problemi spoljne politike.

U Briselu se održava samit lidera 28 država-članica NATO u čijem radu će prvi put učestvovati američki predsednik Donald Tramp, čije su izjave o zastarelosti Severnoatlantske alijanse i „bregzitu“ kao „odličnoj stvari“ izazvale priličnu zabrinutost u Evropi.

Stoltenber uporedio Krim sa Severnim Kiprom  - Upitan kako teritorijalni integritet Kipra poštuje članica NATO-a Turske koja je 1974. okupirala severni deo ovog ostrva, i proglasila nepriznatu Tursku republiku Severni Kipar generalni sekrtar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da „Severni Kipar nije anektirala druga zemlja u Evropi“.

Međutim aneksiju Severnog Kipra nije izvršila druga zemlja u Evropi...Ako navodite taj primer, slažem se da je Krim anektiran silom, rekao je Stoltenberg.

On je takođe naglasio da kada Rusija počne da poštuje granice Ukrajine i prestane da podržava i finansira separatiste (kako Zapad zove ustanike) na istoku Ukrajine biće to važan korak u cilju poboljšanja odnosa Rusije i NATO-a.

Moskva je u više navrata na svim nivoima negirala optužbe za mešanje u konflikt u Ukrajini i obraćala se zemljama članicama NATO-a sa zahtevom da to i dokažu.

Puškov: Tramp se integriše u logiku Brisela  - Tramp se integriše u logiku Brisela. Međutim ideja da se Rusija "pozove na odgovornost zbog Krima" krajnje je neproduktivna. Ona garantuje samo ćorsokak u odnosima, ocenio je poslanik Državne dume Aleksej Puškov.

U svom prvom putovanju u inostranstvo od dolaska na vlast u okviru koga je posetio Italiju američki predsednik Donald Tramp razgovarao je juče sa predsednikom i premijerom ove zemlje Serđom Matarelom i Paolom Đentilonijem.

Predsednik je ponovo potvrdio jedistvenu poziciju zemalja sa obe strane Atlantskog okeana po pitanju pozivanja Rusije na odgovornost za njene postupke na Krimu i na istoku Ukrajine, i naglasio da je izuztno važno da se Moskva ubedi u neophodnost ispunjavanja obaveza u skladu sa Minskim sporazumom, kaže se u tekstu dokumenta koji je posle sastanka objavila Bela kuća, prenela je agencija Lenta. 

Ukrajina bi mogla obustaviti železnički saobraćaj sa Rusijom  - Ukrajina planira da prekine železnički saobraćaj sa Rusijom od 1. jula, navodi list „Komersant“, pozivajući se na neimenovane kijevske zvaničnike.

Kako navodi list, predlog je da se prekine celokupan putnički saobraćaj, a između ostalog i onaj iz Donjecka, jer, kako se tvrdi, narušava suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine.

Iz nacionalne železničke kompanije „Ukrzaliznica“ kažu da nikakva odluka po tom pitanju nije usvojena, kao ni da iz Kijeva nikakvo naređenje o prekidu železničkog saobraćaja nije stiglo.

„Komersant“ navodi da ni zvanični Kijev nije mogao da potvrdi tu najavu, iako pojedini krugovi tvrde da se aktivno lobira po tom pitanju.

Glavni lobisti su sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine Aleksandar Turčinov i predsednik Skupštine Andrej Parubij, koje u poslednje vreme sve češće podržava i sam predsednik Petro Porošenko.

Trenutno između Rusije i Ukrajine ruski vozovi ne saobraćaju zbog smanjenog broja putnika, već uglavnom idu ukrajinski, kao i vozovi zemalja Zajednice nezavisnih država. Funkcioniše i šinobus na relaciji Donjeck–Taganrog.

Grizlov: Kijev otvoreno povećava vojni kontingent na liniji razgraničenja u Donbasu  - Poslanik Vrhovne rade Ukrajine iz Radikalne partije Igor Mosijčuk u diskusiji o jezičkoj politici na televizijskom kanalu ZIK predložio je kao uzor dejstva nacističke Nemačke.

Prema njegovim rečima, potpuno zabranjivanje televizijskog izveštavanja na ruskom jeziku nije poželjno, jer će to onemogućiti Kijev da „osvoji duše Ukrajinaca u Donbasu“ i da „podržava krimske Tatare“.

Mojsičuk smatra da ruski jezik može da bude zabranjen u Kijevu, Lavovu, Vasiljkovu, Harkovu, ali ne i u Donbasu.

„Kada je Hitler okupirao Ukrajinu, nije nam se obraćao na nemačkom, nego na ukrajinskom, na ruskom – našim pradedama i dedama“, izjavio je poslanik.

Vrhovna rada je 23. maja odobrila uvođenje na nacionalnim kanalima kvote od 75 odsto za emitovanje filmova na ukrajinskom jeziku. Zakon treba da potpiše ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je već izjavio da će potvrditi odluku Parlamenta.

Grizlov: Kijev otvoreno povećava vojni kontingent na liniji razgraničenja u Donbasu  - Kijev otvoreno povećava vojni kontingent na liniji razgraničenja u Donbasu umesto da povlačui snage, rekao je novinarima stalni predstavnik Rusije pri kontakt grupi za rešavanje krize u Istočnoj Ukrajini Boris Grizlov.

Prema njegovim rečima, i dalje je ostao nerešen niz pitanja za koja je zadužena kontakt grupa.

„Bez obzira na bučna saopštenja političkog rukovodstva Ukrajine o privrženosti Minskom sporazumu, Kijev namerno komplikuje niz pitanja, na primer, o primeni ’Štajnmajerove formule’ (bivši šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer), pitanje o razmeni zarobljenika“, rekao je Grizlov i dodao da Ukrajina otvoreno zauzima nove granice u „sivoj zoni“, opasno se približavajući, sve češće, položajima formacija u Donbasu.

Grizlov je upozorio da više od pola godine Ukrajina narušava ispunjavanje odluke kontakt grupe o povlačenju snaga i sredstava u stanici Luganska, što ne omogućava da se realizuje povlačenje na celoj liniji razgraničenja.

„Štajnmajerova formula“ utvrđuje mehanizam ozakonjivanja lokalne samouprave u pojedinim delovima Donjecke i Luganske oblasti — na privremenoj osnovi na dan izbora i na stalnoj osnovi nakon objavljivanja izveštaja OEBS-a o rezultatima izbora, u skladu sa zakonom o specijalnom statusu Donbasa.

EU očekuje da će lideri zemalja G8 ponovo usaglasiti stav o sankcijama Rusiji  - Evropska unija očekuje da će lideri zemalja „velike sedmorke“ na samitu u Italiji ponoviti ranije usaglašeni stav o Rusiji, uključujući i sankcije, rekao je novinarima visoki predstavnik EU.

Komentarišući teme samita G7 u Italiji, on je naveo da će se o pitanju sankcija „nedvosmisleno govoriti u Taormini“.

„O pitanju Rusije, Ukrajine, na primer, koje bi takođe mogla da razmatra EU u junu, očekujemo da će stav G7, izražen u Elmau 2015. godine i Ise-Simeu 2016, biti potvrđen na zasedanju u petak i subotu u Taormini“, rekao je predstavnik EU koji je želeo da ostane anoniman. Evropska unija redovno učestvuje na samitima G7.

Odgovarajući na pitanje kakav je stav EU o povratku Rusije u format G7, on je izjavio: „Očekujemo, a to će biti i naš stav i, verujem, stav SAD, ako imamo u vidu pripremu za susret G7 u Taormini, da ćemo nastaviti da se držimo stava koji je jasno saopšten u Elmau i Ise-Simeu. Taj stav glasi da očekujemo od Rusije da ispuni odredbe Minskog sporazuma.“

Činjenica je da je poslednjih nekoliko godina radimo u formatu G7, a ne G8, direktno povezana sa ruskom agresijom na Ukrajinu“, dodao je predstavnik EU.

Na samitima u Nemačkoj i Japanu lideri zemalja G7 potvrdili su svoju podršku sankcijama Rusiji.

Bela kuća: Rusiju potrebno pozvati na odgovornost zbog dejstava na Krimu i na istoku Ukrajine  - Predsednik SAD Donald Tramp uverio je rukovodstvo Italije da SAD podržavaju Evropu u tome da je „Rusiju potrebno pozvati na odgovornost zbog dejstava na Krimu i na Istoku Ukrajine“ i primorati je da ispunjava odredbe Minskog sporazuma, saopštila je danas Bela kuća nakon razgovora američkog predsednika i italijanskog premijera. 

Tramp je u utorak doputovao u Rim, gde se sastao s premijerom Italije Paolom Đentilonijem i predsednikom Italije Serđom Matarelom. Američki lider je u Italiji boravio manje od 24 sata i sada je otputovao u Brisel.

Neki poslanici Vrhovne rade trže da se blokada ruskih sajtova proglasi neustavnom  - Poslanici ukrajinske Vrhovne rade zatražili su od Ustavnog suda da prizna da je blokada ruskih internet portala i društvenih mreža na teritoriji zemlje nezakonita.

Zahtev su uputili predstavnici „Opozicionog bloka“, kao i čitav niz vanpartijskih poslanika.

Oni su takođe naveli da nemaju nameru da zatvore svoje stranice na ruskim društvenim mrežama „Odnoklasniki“ i Vkontakte“.

Odluka ukrajinskog predsednika da blokira rad ruskih internet portala izazvala je veliko nezadovoljstvo kod građana Ukrajine.

Na sajtu predsednika postavljeno je nekoliko peticija sa zahtevima da se blokada ukine, dok su Porošenka optužili da je ovom merom direktno naškodio ukrajinskim građanima.

Stoltenberg ne očekuje zahteve za jačanje „istočnog krila“  - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je, komentarišući optužbe upućene američkom predsedniku Donaldu Trampu o obelodanjivanju državnih tajni, rekao da mu veruje, kao i svim drugim partnerima.

„Naravno, ja verujem svim saveznicima, smatram da mogu na pravi način da barataju tajnim podacima“, rekao je on.

Komentarišući saradnju sa Rusijom u Evropi, Stoltenberg je rekao da ne očekuje od članica Alijanse bilo kakve zahteve za jačanje vojnog prisustva na „istočnom krilu“.

Govoreći o učešću NATO-a u borbi protiv terorističke organizacije DAEŠ, Stoltenberg je rekao da se ta tema na predstojećem samitu neće razmatrati, kao i da se Alijansa fokusira na obuku iračkih snaga.

Generalni sekretar NATO-a se osvrnuo i na pitanje Ukrajine, rekavši da očekuje od Francuske i Nemačke da saopšte kako teče proces implementacije Minskog sporazuma.

On je pozdravio nacrt američkog budžeta koji podrazumeva povećanje vojnog budžeta za 40 odsto.

Stoltenberg je takođe rekao da Alijansa nema dokaze koji bi potvrdili izveštaje da Rusija podržava talibane u Avganistanu.

„Videli smo izveštaje, ali nismo videli dokaz ili direktnu podršku Rusije talibanima“, rekao je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je u utorak da je cilj navoda o tome da Moskva podržava talibane skretanje pažnje sa neuspeha SAD i NATO-a u Avganistanu i prikrivanje njihove podrške teroristima.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima