SAD: Imamo pitanja za Srbiju zašto Rusija pokušava da centar u Nišu dobije poseban status

RUSKO-srbski humanitarni centar u Nišu još je bolan trn u oku Vašingtona, koji i dalje ne veruje da su posredi "čiste namere" Moskve.

Ovakvu ocenu u sredu je u Potkomitetu za spoljne poslove američkog Senata izneo Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu, dodajući da je "vrlo moguće da Centar za krajnji cilj ima uticanje na formiranje javnog mnjenja".

- Veoma je važno biti oprezan. Imamo pitanja u vezi s tim zašto Rusija pokušava da uspostavi centar u Nišu i zašto za tu ustanovu traži poseban status? Zato smo savetovali Srbiji da postavlja teška pitanja: zašto im je potrebna ta ustanova, zašto traže specijalan status i šta će da rade tamo što se već ne radi u Beogradu u postojećim sličnim ustanovama.

O tome da li je Vašington tražio od naših vlasti da se ovim povodom "razjasne" sa Moskvom, šef diplomatije Ivica Dačić kaže, za "Novosti", da je takav nastup posledica njihove uverenosti da Centar ima nameru da se bavi obaveštajnim radom i da bude centar ruskog uticaja na region:

- Milion puta smo im rekli da je to humanitarni centar za reagovanje u slučaju vanrednih situacija. Ako je potrebno još dodatnih razjašnjenja, tražićemo ih od Rusije.

Kako su "Novosti" već pisale, Beograd ne sprema katanac za Centar u Nišu, uprkos pritiscima pojedinih zapadnih država, i traži model po kom bi rusko osoblje dobilo status kakav imaju i administrativni službenici ambasada.

Zvaničnik Stejt departmenta, kako je prenela Slobodna Evropa, upozorio je u Senatu i da Moskva pojačava pokušaje da utiče na politiku na Balkanu i pripisao joj "ohrabrivanje Republike Srpske na secesiju", dok je kao cilj SAD istakao "promovisanje stabilnosti":

- Ako bi Amerika okrenula leđa Balkanu, postojala bi opasnost da se te države okrenu prevashodno Rusiji, potom i Kini. Maligni uticaj Rusije vidimo naročito u javnom ohrabrivanju, a možemo tek zamisliti kakvo je tajno ohrabrivanje, secesionističkih koraka određenih političara iz RS da se odvoje od BiH, što bi bilo kršenje Dejtonskog sporazuma.

Upitan da navede konkretne ciljeve Kremlja u regionu, Ji je rekao:

- Bilo bi veoma teško čitati misli Vladimiru Putinu, ali čini nam se da su Rusi poslednjih meseci pokušali da region odvrate od okretanja EU i NATO. Tu je i komercijalni interes, na primer u energetskoj oblasti, da bi povećali zavisnost od ruskih izvora.

Po procenama koje je izneo, stabilnost na Balkanu ostaće ranjiva zbog zastoja dijaloga između Beograda i Prištine, a o dijalogu je naveo:

- Biće još mnogo nesaglasja, ali EU i SAD ostaju posvećene da pomognu tim državama da pronađu dugoročno rešenje. Podržavamo formiranje vojske Kosova, ali ta strategija uključuje da se s njom saglase sve strane, uključujući i srpsku manjinu.

SARADNJA SA SOROŠEM

TEMA debate u Potkomitetu bili su i navodi da je Džordž Soroš angažovan na Balkanu kroz programe sa Vladom SAD. Ji je, međutim, rekao da napori Vlade SAD i EU nisu pod uticajem nijednog pojedinca, "pa ni Soroša", već da je obrnuto i da nevladine organizacije podržavaju ono što EU i SAD promovišu kao podršku reformama:

- Vidimo da se Soroševog fonda angažuje na jačanju civilnog sektora. Bilo je saradnje SAD i EU s njima na određenim projektima, ali u mnogo manjoj meri nego što bilo ko misli.

RUSOFOBIJA I RASPAD EU

PITANJA drugih senatora i odgovore Jia oko Rusije, predsednik Potkomiteta, republikanac Dejna Rorabaher, nazvao je "rusofobijom":

- O čemu se radi? Nema više Sovjetskog Saveza. Oni su velika sila i imaju pravo da pokušaju da prošire svoj uticaj kao što mi činimo. Naša vojska je svugde po svetu, pokušavajući da to uradi čak i preko armije.

Rorabaher je oštro kritikovao i EU, rekavši da je ona na silaznoj putanji i da se raspada.

D.R.Đ,
Novosti