Kako je „Besmrtni puk“ prošetao Beogradom

Naslednici srbskih i ruskih heroja

Vreme je u Beogradu na trenutak zamrlo. Okupljeni ispred Memorijalnog kompleksa oslobodiocima Beograda učesnici Besmrtnog puka su stali u stroj. Vijorile su se ruske i srpske zastave, georgijevske lente. Sa plakata su gledala lica heroja Drugog svetskog rata. Zagrmela je „Vstavaй, strana ogromnaя!“ i sa prvim zvucima te himne herojstva i hrabrosti pobednika, kolona je krenula ulicama grada, predvođena povorkom „Noćnih vukova“. 

Fotografija: Katarina Lane

Fotografija: Katarina Lane, Slobodan Bašić

Fotografija: Katarina Lane

Na čelu kolone sa portretom svoga dede bio je Slobodan Bašić, rukovodilac srbskog odeljenja udruženja bajkera:

„Moj deda je preživeo rat. Nemci su ga terali do Trsta. Bio je ranjen na Sremskog frontu, učestvovao je u oslobađanju Beograda i Srema, a onda se vratio i bio zastupnik u jugoslovenskoj armiji. Moj otac je isto oficir. Ja sam veteran 63. Padobranske divizije. Deda nije puno pričao o ratu. Ratnici retko pričaju. To je nešto što ne želite nikome, posebno svojoj deci. A desilo se da svaka naša generacija ima barem po jedan rat. To je sudbina Srbije. Uvek smo branili otadžbinu bez obzira kako se ona zvala: Jugoslavija, Srbija, Kraljevina. Pričao meni deda da je zajedno sa Rusima ratovao. Mi, „Noćni vukovi“ smo danas prethodnica Besmrtnog puka. Meni je čast da budem na čelu kolone sa portretom mog dede.“ 

Foto: Katarina Lane

Foto: Katarina Lane

U Besmrtnom puku sa georgijevskim trakama hodali su ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin, ambasador Belorusije Vladimir Čušev, ruski vojni ataše Andrej Kindjakov, rukovodilac beogradske Fondacija za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i obnovu spomenika kulture „Sveti Aleksandar Nevski“ i poznati srbski političar Nenad Popović, predstavnici Privredne komore Rusije u Srbiji, gradskih vlasti, srbski i ruski veterani, aktivisti rusko-srbskih organizacija i jednostavno svi oni koji su učešćem u šetnji Besmrtnog puka želeli da odaju počast svojim slavnim precima. Praćeni zvucima vojnih pesama stotine ljudi je koračalo gradom. Mnogi su doputovali iz drugih gradova: Novog Sada, Kragujevca, Niša, Požarevca, Valjeva... Ukupno je bilo oko 3 hiljade učesnika.

Predrag Perenčević, šef protokola Požarevca:

„Perenčević Simo je moj deda. Poginuo je u maju 1944. To je tata mog tate. Znam ga samo po babinoj priči. Znam da je oslobađao Rumu, prošao Sremski front i taj deo Bosne. Tamo je poginuo. Ne zna mu se grob. Nemamo od njega ništa, samo spomenicu da je učestvovao u ratu. Smatram da je Besmrtni puk zaista dobra manifestacija. Moramo se sećati podviga heroja. 

Foto: Katarina Lane,Predrag PerenčevićFoto: Katarina Lane

Stamenka Radić-Ristić (desno)

Foto: Katarina Lane Foto: Katarina Lane

Beograđanka Stamenka Radić-Ristić nosi portret oca. Puna je emocija i suze joj naviru dok govori:

„Govoriću na ruskom. Došla sam sa portretom svoga oca, ubijenog crne srede 1943. Iz našeg sela 200 km od Beograda odveli su više od sto muškaraca. Moj otac Milan Stamenković je imao 43 godine, sedmoro dece. Odveli su i mog ujaka Miloša Bogdanovića, on je imao 21 godinu. Utovarili su ih u voz, zatim ih izvukli iz voza i streljali. Predao ih je fašistički sluga. Fašisti su ubijali po sto civila za svakog svog ubijenog i moj otac i ujak su bili među njima. Oni leže u bratskoj grobnici u Jajincima. Tamo je sahranjeno preko 100 hiljada ljudi, Srbi, Romi, Jevreji. A zatim su došli Rusi i moj brat je otišao sa njima, služio u Crvenoj armiji dve godine!“

Među učesnicima je puno Rusa. Veze Srbije i Rusije se nisu prekidale i u najtežim vojnim godinama. Srbi i Rusi su se borili rame uz rame i zajedno oslobađali evropske gradove.

Marijana Mladenović, direktor udruženja preduzetnika malog i srednjeg biznisa „Rossiя“:

„Lukerija Iljinišna Čilikova je moja baka, supruga Čilikova Mihaila Vasiljeviča, crvenoarmejca, šofera na Ladoškom jezeru. On je vozio 'putem života', spasavao ljude. Baka je saznala o njegovoj pogibiji tako što su prestala da stižu njegova pisma. Ja prvi put učestvujem u Besmrtnom puku. Žao mi je što je u Srbiji Dan pobede radni dan. Mnogi jednostavno nisu mogli da dođu. A ja sam uzela slobodan dan i došla sa portrterom moje bake. Ona je pomagala u tilu, radila u fabrici municije, a kada je trebalo iskopavati krompir u zamrzloj zemlji, išla je i kopala. Radila je sve što je trebalo Otadžbini. Njena je fotografija uvek sa mnom. Dedina takođe ali nisam stigla da je uvećam i odštampam. Dogodine ću doneti dve fotografije.“ 

Foto: Katarina Lane,Marijana Mladenović

Foto: Katarina Lane,Slobodan Lazić

Foto: Katarina Lane

Rukovodilac Vasiljevskog Srbsko-ruskog društva Slobodan Lazić je priznao da su mu suze više puta navirale od saznanja koliko mnogo mogu zajedno Srbi i Rusi. Koliko su mnogo dali za Dan pobede.

„Imao sam četiri godine i sećam se kako su se radovali otac i majka i ceo svet! Imali smo četiri čoveka u porodici koji su poginuli u ratu, a otac je ostao živ, bio je u zarobljeništvu. Tako da ovo jeste praznik, ali sa suzama na očima.“ 

Ruske pesme uz srpske trube

Kolona Besmrtnog puka je stigla do Andrićevog venca, gde je bila podignuta scena za svečani koncert. On je počeo minutom ćutanja, a zatim se na binu popeo Viktor Andrejevič Simonjenko, veteran rata koji je specijalno za ovu priliku doputovao iz Moskve:

„Za nas je velika čast da dočekamo ovaj praznik u Srbiji. Ubedili smo se da se ovde veoma poštuje Dan pobede. Koračao sam radostan kraj vas i zahvaljujem vam na tome što čuvate sećanje na heroje Drugog svetskog rata!“ 

Foto: Katarina Lane Foto: Katarina Lane

Viktor Simonjenko

Foto: Katarina Lane

Nenad Popović

Foto: Katarina Lane

Nenad Popović, poznati srbski političar i rukovodilac beogradske Fondacija za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i obnovu spomenika kulture „Sveti Aleksandar Nevski“ je podsetio kako je važno čuvati sećanje na tragične godine rata:

„Treba da se prisetimo da su sa jedne strane bili krvavi agresori u licu fašističke Nemačke i njihovih sledbenika ustaša u Hrvatskoj i banderovaca u Ukrajini. A sa druge strane su bili velika Rusija i velika Srbija. Ne smemo to da zaboravimo! Treba da napišemo imena svih žrtava, da napravimo najlepši memorijalni centar u Evropi. Jer narod koji nema sećanja, nema budućnosti. Nećemo zaboraviti imena naših časnih predaka. Oni su bili na strani istine i pravde. I zbog toga su pobedili!

„Živimo pod istim nebom i borimo se protiv istih neprijatelja“

Marina Galogaža, predsednica društva ruskih sunarodnika u Novom Sadu „Luč“:

„Sudbine dvaju naših naroda su tako isprepletene da se ne može reći da smo mi samo Rusi. Mi smo već i Srbi“, rekla je ona propraćena burnim aplauzom.

„Evropa bi danas zaboravila, zatrla našu istoriju, proglasila Dan Evrope, dan onih koji su nas ubijali, onih koji su navodno prešli u antifašiste. Neće moći! Zato smo mi danas ovde. Zato mi danas slavimo Dan pobede nad fašizmom. Smrt fašizmu, slobodan narodu!“ 

Foto: Katarina Lane Foto: Katarina Lane

Marina Galogaža

Foto: Katarina Lane 

Mirnim Beogradom su odzvanjale ruske ratne pesme. Uveče je u „Ruskom domu“ prikazan film „28 panfilovaca“. Drugu godinu zaredom i drugi put Besmrtni puk je koračao Beogradom, i znači, „niko nije zaboravljen, ništa nije zaboravljeno“.

Katarina Lane,
Ruska reč