Zašto Rusi svake godine organizuju Paradu na Dan pobede?

Kada sociolozi pitaju građane Rusije čime se u istoriji svoje zemlje oni najviše ponose, najčešći odgovor u proteklih 20 godina je ovaj: „Pobedom u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945.“ Zato nije ni čudo što je 9. maj, Dan Pobede nad nacističkom Nemačkom, jedan od najomiljenijih narodnih praznika u Rusiji, oko koga se ujedinjuju ljudi potpuno različitih pogleda na svet. U svečanostima posvećenim pobedi 2016. godine učestvovalo je oko 24 miliona ljudi, tj. gotovo svaki šesti stanovnik Rusije.

Moskovska Parada Pobede je jedan od najprepoznatljivijih događaja ovog praznika, uz večernji vatromet i karanfile koje veterani dobijaju na poklon. Svake godine Crvenim trgom marširaju hiljade vojnika, a zatim se predstavlja i najnovija vojna tehnika. Na primer, 2015. godine je prvi put predstavljen tenk „Armata“. Smotru Parade vrši lično ministar odbrane (danas je na toj dužnosti Sergej Šojgu). Jubilarne 2015. godine za Paradu je utrošeno 810 miliona rubalja (14,2 miliona dolara), a godinu dana kasnije 295 miliona (5,1 miliona dolara).

Samo u Rusiji se organizuju velike parade. Okončanje Drugog svetskog rata se u Zapadnoj Evropi i SAD ne obeležava vojnim paradama. Kina je organizovala veliku vojnu smotru u septembru 2015. godine povodom 70-godišnjice okončanja Drugog svetskog rata, ali to je bila jednokratna akcija. U Rusiji se svake godine održavaju velike parade. Zašto?

Nije uvek bilo tako

Čudno zvuči, ali u SSSR-u, koji je pobedio u Velikom otadžbinskom ratu, parade su bile mnogo skromnije nego u savremenoj Rusiji, i daleko ređe su se održavale. Prva Parada Pobede je održana u junu 1945. godine na Crvenom trgu. Tada su sovjetski vojnici bacili ispred mauzoleja nacističke zastave. Posle toga 20 godina nije bilo parada.

Kako ističe istoričar Denis Babičenko, Josif Staljin i Nikita Hruščov su se bojali jačanja političke moći vojskovođa Velikog otadžbinskog rata i zato nisu posebno isticali njihove zasluge, kao ni zasluge drugih učesnika rata. Do 1965. godine 9. maj čak nije bio neradan dan.

Za vreme Leonida Brežnjeva (generalnog sekretara KP SSSR-a 1966-1982) Dan Pobede je počeo da se proslavlja kao veliki praznik na državnom nivou širom Sovjetskog Saveza, ali i tada su parade održavane samo u jubilarnim godinama. Poslednja sovjetska parada je održana 1990. godine, a u prvih nekoliko godina nove Rusije nije bilo parada. Obnovljene su 1995, a sadašnje razmere su počele da poprimaju od 2000-ih.

Značaj je u jedinstvu

Istoričar Dmitrij Andrejev je u razgovoru sa dopisnikom „Ruske reči“ istakao da je danas Rusiji Dan Pobede važan kao jedna od malobrojnih „spona“ koje zaista ujedinjuju zemlju. „Dan Pobede i prostor pamćenja oko njega stvaraju impuls nacionalnog jedinstva i sloge“, kaže Andrejev.

Parada, vatromet i šetnja „Besmrtnog puka“ su rituali u kojima se ovaploćuje jedinstvo inspirisano zajedničkim pamćenjem. Vlast se trudi da u što većoj meri iskoristi te rituale za očuvanje narodnog identiteta. Zbog toga se Dan Pobede u Rusiji slavi toliko usrdno, a vojna parada je samo jedan deo proslave.

Pojedini Moskovljani se žale što nije lako gledati paradu uživo. „Ne može se prići blizu, ništa se ne vidi“, žali se prozapadno nastrojeni liberalni bloger Ilja Varlamov. „To se ne organizuje za narod, nego za sliku na televiziji. Zašto ne mogu da se naprave tribine za običan svet?“ Varlamov kritikuje vlasti između ostalog i zato što „demonstriraju vojnu moć“ na Dan Pobede, koji je po njegovom mišljenju zapravo dan žalosti zbog žrtava.

Sa druge strane, parada se dopada ogromnoj većini građana Rusije (96% po anketi NVO „Levada-centar“) „Još u detinjstvu sam sa roditeljima svake godine gledala paradu“, kaže 24-godišnja Moskovljanka Julija Kovaljova. „Lepo je gledati kako momci marširaju vrlo sinhronizovano, gledati moćnu tehniku i slušati uzvike ’ura!’ Sve to budi osećanje ponosa i bezbednosti. To je dobra tradicija i treba je nastaviti“.

Oleg Jegorov,
Ruska reč