Crno zlato ispod arktičkog leda

Novinarima iz Srbije, gosti kompanije Gaspromnjeft self imali su priliku da krajem aprila posete Prirazlomnoja, prvo i za sada jedino nalazište na ruskom arktičkom šelfu, gde se, i pored toga što je platforma sedam meseci godišnje - od novembra do maja okovana ledom, proizvodi nafta.

Tačkice u ruskoj zoni Arktike sve su veće u plavim talasima otopljenog Pečorskog mora. Nekih 60 kilometara od kopna helihopter sleće na arktičku naftnu platformu Prirazlomnaja u čijoj blizini plutaju tri broda – dva tankera i ledolomac.



Oko same platforme, koja je locirana severnije od polarnog kruga, poslednjih aprilskih dana nema više plutajućih santi, koje smo iz helihoptera Gazpromavia radoznalo gledali tokom 40-tominutnog leta od aerodroma u bazi za pretovar u Varandeju u Neneckom autonomnom okrugu. Ledolomac, izgleda, sada samo dežura.

Prirazlomnoje je prvo i za sada jedino nalazište na ruskom arktičkom šelfu, gde se, i pored toga što je platforma sedam meseci godišnje - od novembra do maja okovana ledom proizvodi nafta.

To je jedini projekat u svetu gde se proizvodnja na Arktiku odvija sa stacionarne platforme – svojevrsnog veštačkog ostrva. Radoznalim novinarima iz Srbije, gostima kompanije Gaspromnjeft šelf, domaćini objašnjavaju da je dubina mora u zoni platforme samo 20 metara, tako da Prirazlomnaja „stoji” direktno na dnu mora, a sve bušotine se buše unutar nje.

Dužina i širina platforme Prirazlomnaja iznosi 126 a visoka je 141 metar.



„Platforma raspolaže sa nekoliko paralelnih paluba, a površina svake je oko dva fudbalska igrališta“, kaže nam Aleksandar Vasiljev, načelnik platforme.

Nije čudo što se površina platforme „meri” fudbalskim terenima jer, recimo, vodeći inženjer-tehnolog, zadužen za proces bušenja,  Ildar Bikmuhametov igrač je fudbalskog tima „Gazprom njeft šeljf“ i veliki navijač čuvenog ruskog tima Zenit, čiji su fudbaleri  prošle godine bili ekskluzivni gosti i pikali fudbal na Prirazlomnaja.

Objašnjavajući da se Prirazlomnaja stabilno drži na dnu mora zahvaljujući svojoj gravitacionoj težini, većoj od 500.000 tona Vasiljev ističe da je platforma konstruisana tako da omogući maksimalnu bezbednost prilikom proizvodnje nafte. Njena gravitaciona stabilnost i zaštita od podrivanja tla obezbeđeni su nasipom od tucanika i kamena nasutom po obodu dna platforme, čija je zapremina veća od 45.000 kubnih metara.



Osnova platforme – keson, istovremeno predstavlja ogradu između bušotine i otvorenog mora. Keson predstavlja jedinstvenu konstrukciju: nosi na sebi osnovno opterećenje i od njegove pouzdanosti zavisi pouzdanost cele platforme.

Upravo keson omogućava platformi Prirazlomnaja da se uspešno suprotstavi surovoj arktičkoj klimi, da se zaštiti sva oprema i omogući bezbedan rad posade. Vasiljev priča da faktor sigurnosti osnove platforme višestruko prevazilazi realno moguća opterećenja. Platforma je predviđena za maksimalna opterećenja ledom i može da izdrži direktni udar desetometarskog talasa. O kakvom okruženju je reč najbolje ilustruju podaci: visina ledenih bregova dostiže i dva metra, minimalna temperatura vazduha može da se spusti i do - 50 °S, a polarna noć traje skoro dva meseca. Pri tome vetar i minus temperature gospodare tokom 40% vremena godišnje. Za 12 meseci nad platformom prohuji više od 20 oluja, koje prosečno traju po 9,5 dana, a vetar, saglasni su svi na Prirazlomnaja, psihološki snižavaju realnu temperaturu za više od 10 stepeni Celzijusa.



Da bi se anulirali ovi klimatski efekti Prirazlomnaja ima specijalnu konstrukciju - deflektor, zid visok 16,4 metara, koji je izrađen od čelika visoke čvrstoće a čiji zakrivljeni gornji deo sprečava prelivanje nadolazećih talasa. Uz to, iz Gasprom njeft šelfa ističu da osnova platforme može da izdrži čak i direktni torpedni udar.



Od našeg vodiča, koga sledimo obučeni po PS-u, u kompletnu radnu uniformu i sve sa šlemom na glavi (o bezbedonosnim obukama, merama opreza i procedurama koje smo prošli da bi uopšte mogli kročiti na platform u narednom tekstu) slušamo da se platforma sastoji od nekoliko delova: kesona, gde se nalazi skladište nafte, međupalube, pomoćnog modula, gornje konstrukcije, stambenog modula i dva kompleksa uređaja za direktnu otpremu nafte. Saznajemo i da ovaj jedinstveni pogon obezbeđuje izvođenje svih tehnoloških operacija: bušenje bušotina, proizvodnju, čuvanje, pripremu i otpremu / istovar nafte na tankere, kao i proizvodnju toplotne i električne energije (za sopstvene potrebe). Uz to, neprekidnu 24-časovnu kontrolu stanja platforme Prirazlomnaja obezbeđuje specijalni sistem senzora, koji momentalno reaguju na promene u njegovom radu.



Profesionalno deformisani trdudimo se da zavirimo i tamo gde nam ne pokazuju kako bi ovekovečili svaki trenutak ali mobilni telefoni su strogo zabranjeni. Jer, kako nam je rečeno, na platformi je oko 2.000 senzora, koji automatski aktiviraju prskalice vodom u slučaju iskre - koja bi mogla da izazove neku havariju.

Stižemo do tornja za bušenje nafte na platformi Prirazlomnaja, koji je visok 70 metara. Dobro je zaštićen od spoljašnjih uticaja. Vasiljev nam priča da je moguće bušenje po bilo kakvim vremenskim uslovima. Nosivost bušeće garniture je 547 tona i ona može da podnese opterećenja vetra od 51 metra u sekundi. Same garniture liče na teleskopsku antenu - počinju od velikog prečnika - 66 santimetara je prečnik prve cev a poslednje 14.

„Instalirali smo protiveruptivnu opremu, koja nam omogućava da u potpunosti zatvorimo bušotinu ako dođe do havarije“, kaže Vasiljev objašnjavajući: „Koristi se oprema za metodu koso usmerenog bušenja, tako da neke bušotine imaju i po dva – tri obrtaja pre nego što uđu u nalazište nafte. Možemo krenuti u jednom pravcu pa se vratiti i u sloj sa naftom ući iz sasvim drugog ugla. Bušotina se po dužini razilazi u različite strane a može se bušiti od četiri do, maksimalno, osam hiljada metara u dužinu. Ova bušotina, konkretno, duga je između 4.500 i 5.000 metara a sam naftni sloj se nalazi na dubini od 2.500 metara. Gornji deo bušotine, kroz koji dobijamo naftu je automatski i barijera. U slučaju nekih operacija, problema ili havarije u samoj bušotini ona može da automatski blokira izlivanje nafte kroz samu cev bušotine na dva mesta: pri površini i na dubini od 150 metara uz pomoć dubinskog zaustavnog ventila. “



Slojevi nafte, ili stručno rečeno „produktivni horizonti“ nalazišta Prirazlomnoje spadaju, inače, u permske kamenougljene sedimente i nalaze se na dubini od 2.300 do 2.700 metara. Projektom Prirazlomnoje predviđeno je, inače, puštanje u rad ukupno 32 bušotine, od kojih je 19 proizvodnih, 12 injekcionih i jedna bušotina za odlaganje. Procenjuje se da će ukupna dužina bušotina na ovom nalazištu premašiti 200 kilometara.

Platforma Prirazlomnaja predviđena je za proizvodnju 15.000 tona sirove nafte dnevno, a u vreme naše posete proizvodnja je bila oko 9.500 tona iz sedam bušotina. Na platformi je, inače, četiri inekcione i jedna bušotina „za odlaganje“.

„Od početka proizvodnje, decembra 2013. godine izvađeno je više od četiri miliona tona sirove nafte a u toku je 66. otprema nafte tankerima“, kaže Vasiljev.

Ekspanzija planova za istraživanje i eksploataciju priobalnog arktičkog bogatstva, koji su među velikim svetskim naftnim kompanijama bili intenzivni do 2014. godine, kada je barel “crnog zlata” koštao više od 100 dolara sada je “na ledu”. Mnoge kompanije su zamrzle svoje planove I započete radove u ovoj oblasti. Ruski Gaspromnjeft je, međutim, aktivirao nalazište nafte Prirazlomnoje, koje je otkriveno 1989. godine, a u kome rezerve nafte iznose oko 70 miliona tona. Eksploatacija je započeta sredinom 2013. godine, kada je Gaspromnjeft šelf preuzeo morsku stacionarnu platform Prirazlomnaja od od glavnog izvođača za izgradnju objekata – proizvodne organizacije Sevmaš. U decembru je počela proizvodnja nafte, koja je nazvana Arctic Oil (ARCO) a prvi tanker je otpremljen  sa ove platforme pre dve godine - u aprilu 2014. Planirani nivo proizvodnje ruske arktičke nafte, od oko pet miliona tona godišnje, treba da bude obezbeđen nakon 2020. godine. Procena je da ima nafte za narednih 30 godina.

Tankeri za skladištenje izvađene nafte se nalaze u samoj platformi.

„Možemo istovremeno da skladištimo do 100.000 kub.metara nafte. To je takozvani “mokri” način skladištenja, što znači da se ne dopušta dotok vazduha. Ukoliko u tankerima nema nafte oni su ispunjeni morskom vodom. Čim se u njih uliva nafta ispušta se voda, koju mi čistimo i posle procesa čišćenja ubacujemo u zemlju, pod naftni sloj, čime se postiže održavanje pritiska sloja ali i obezbeđuje princip nultog otpada – nezagađivanje voda u okolini platforme. Kada istovaramo naftu u tanker na brodu voda menja naftu u njemu, što znači da ni u jednom momentu on nije ispunjen vazduhom. Znači ne može da dođe do mešavine koja je eksplozivna. Minimiziran je bilo kakva opasna situacija,“ tvrdi Vasiljev objašnjavajući da su na platformi dva krana i dva uređaja za otpremu nafte. To je takozvani KUPON: kompleks uređaja za direktnu otpremu nafte.

Nafta sa platforme se otprema sa dva tankera: Mihail Janov i Kiril Lavbrov. Otprilike se na nedelju dana otprema po jedan tanker, koji ide do luke Murmanks, gde je skladište i gde dolaze veći tankeri, kojima se nafta otprema kupcima. Zbog toga što artička nafta ima veliki sadržaj sumpora a nema parafina nije pogodna za proizvodnju motornih goriva, ali jeste za proizvodnju motornih ulja. Koristi se, uglavnom, za petrohemijsku preradu i najčešće prodaje kupcima iz severozapadne Evrope, do kojih stiže preko luka u Holandiji.

Dok smo u sumrak žurili ka helihopteru, koji će nas sa arktičke platforme vratiti bliže civilizaciji ova naftaška zajednica sprema se za promenu smene, koja ovde traje po 12 sati. Dnevna. A na platformi se radi, uglavnom, po 30 dana, pa potom odlazi na kopno.

Na platformi je, inače, 264 radnika (među njima je i 15-ak žena). Isto toliko ih je negde na kopnu, ne samo u Rusiji, jer je posada Prirazlomnaja internacionalna.

Jelica Putniković,
Balkanmagazin